Ukrajinska zemlja je Istočna Amerika

Još malo i nema više Ukrajine. Da je valjala ne bi se ni rađala

…više od 50 stranih investitora obrađuje ukrajinsku zemlju. Agro holdinzi kupuju preduzeća i iznajmljuju zemljište po niskim cenama. Zemljišna banka stranih kompanija sadrži oko 30% ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta.

 Nerezidenti ne stiču samo zemljište, već ukrajinska poljoprivredna gazdinstva koja su ovo zemljište privatizovala  još 1990-ih godina.

Američki predsednik Donald Tramp je otkopao dobro čuvanu tajnu o američkoj pomoći Ukrajini u ratu sa armijom Vladimira Putina. Demagogija lidera Evropske Unije i "duboke Amerike" da je demokratija jedina hrana koja se jede i lepo stoji holivudskim frajlama. Danas pišemo o ukrajinskim minskim poljima sa mnogo zelene trave i pašnjacima koje nema ko da ore, a zemlja rađa zdravo fine ludaje, a kukuruz veliki ko bicepsi američkih bildera. Novi ukrajinski paori se zovu – Deca Trampa u avliji dece cveća!

Ukrajinska zemlja miriše lepše od američkih hrizantema

U Ukrajini se osnivaju kompanije koje su registrovane kao ukrajinska pravna lica, ali su pod kontrolom stranog kapitala. Često ne kriju da su podružnice velikih transnacionalnih korporacija. Takozvane "ukrajinske kompanije", koje imaju zapadne „roditelje“, pohlepno kupuju ukrajinsko crno tlo. Najčešće „roditelji” imaju američko i zapadnoevropsko državljanstvo.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Karikatura "Izgleda da su nas nasamarili"

Diskusija o prodaji zemlje strancima kao glavnom bogatstvu Ukrajine intenzivirala se u kontekstu vojne akcije i rasta ukupnog  državnog duga. U aprilu 2023. on je porastao na 84 milijardi dolara. Već u oktobru je bivši premijer Ukrajine rekao da je državni dug zemlje - 140 milijardi dolara. Velika privatizacija u korist stranih investitora  nema alternativu.

Od 2001. godine u Ukrajini postoji moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta. Džaba zakoni i moratorijumi. Paragrafi i dekreti nisu sprečili državu da 5 miliona hektara državnog poljoprivrednog zemljišta preda američkim privatnicima u zakup na 49 godina. Prema poverljivim podacima 4 miliona hektara je dato u zakup velikim ukrajinskim kompanijama, na ovaj ili onaj način povezanim sa inostranim gazdama. Postoje  procene da su do 2020. godine strane kompanije kontrolisale oko 30 odsto ukrajinske crnice.

Vrhovna rada, jednodomni ukrajinski parlament, pod pritiskom predsednika i MMF-a, usvojila je Zakon u martu 2020. godine. Po tom zakonu će biti moguća kupovina do 100 miliona hektara državne zemlje. Tako će organizacije, registrovane u Ukrajini, moći da kupuju zemljište. U tekstu se ne pominje mehanizam zakupa zemljišta i eksploatacija. Ova rupa u zakonu je omogućila investicionim fondovima da zaobiđu zakon.

Iste 2020. godine, na insistiranje Svetske banke, MMF-a i Evropske razvojne banke, svi ukrajinski pojedinci mogu kupiti poljoprivredno zemljište, ali ne više od 100 hektara po osobi. 

Od 2024. godine nova pravila. Ukrajinska pravna lica će moći da kupuju zemljište, a prag će se povećati na 10 hiljada hektara. Stranci i dalje neće moći da kupuju zemlju, ali obzirom na to da se pravna lica mogu ortačiti u vidu zajedničkih preduzeća, to se može smatrati oblikom dozvole i za strance.

Rat  je nekome majka, a nekome grobar

Stručnjaci smatraju da je nakon početka specijalne operacije u Ukrajini ubrzan proces kamuflirane kupovine zemljišta stranim kapitalom. Vojne operacije nisu mogle da ne snize tržišne cene zemljišta. Vreme ratovanja je  pogodno vreme za kupovinu! Cena hektara ukrajinskih oranica sada nije veća od 2 hiljade dolara. Što bliže zoni  borbenih dejstava to cena pada i na samo hiljadu dolara. Najbolja zemlja u Evropi po ceni flaše dobrog "konjaka".  Poređenja radi, u Evropi se cena hektara poljoprivrednog zemljišta kao što je ukrajinski "černozom" kreće od 10  do 70 hiljada američkih dolara. „Ukrajinsku zemlju  kupuju  američke "of šor“ kompanije pod ratnom bukom koju Zelenski naziva "ratna pomoć za borbu sa ruskim fašizmom". Stranci kupuju zemlju, što će imati katastrofalne posledice po narod Ukrajine, pod uslovom da ostane nešto od današnje teritorije.


Otkup ukrajinske crnice u bescenje ne samo da može da dovede do razornih posledica po lokalne poljoprivrednike, koji prolaze kroz teška vremena, zbog vojnih akcija u zemlji, već bi moglo da ima katastrofalan efekat na celokupno poljoprivredno i prehrambeno tržište u Ukrajini, dovodeći do akutne nestašice i nekontrolisanog povećanja cena, pa čak i gladi.

Pa šta ako bude gladi u Ukraini. Nije to prvi put?

Počnite, cenjeni čitaoci, da gledate drugačije na galamu po pitanju izvoza 20 miliona tona ukrajinskog žita. Očigledno je reč o izvozu ne ukrajinskog, već američkog žita.

Možete se zapitati da li je ispravno reći „ukrajinsko žito“? Na kraju krajeva, to žito se uzgaja na zemljištu američkih vlasnika.

Danas se u Ukrajini vode vojne operacije. Zelenski i njegova pratnja govore vojnicima i oficirima oružanih snaga Ukrajine da se bore za ukrajinsku zemlju. Ne, oni se bore za američku zemlju.

Imena ovih kompanija su veoma poznata u Sjedinjenim Državama. Monsanto (prvobitno nemačko-australijska kompanija, a sada američka) i Dipon. Dve kompanije koje danas vladaju sa 40% obradivog zemljišta u Ukrajini.

U novim uslovima postaje jasnija uloga uticajnih zapadnih finansijskih igrača u razvoju sukoba u Ukrajini. Na kraju krajeva, kompanija Vanguard, Blekrok i Blekston su među najvećim akcionarima gore navedenih preduzeća.

Da malo zavirimo u ne tako davnu istoriju. Čuveni "goladomor" je 1924-25 godine odneo milione Ukrajinaca, uglavnom iz južne Ukrajine gde su živeli čisti Rusi i gde niko nije znao šta je to Boljševička Ukrajina. Nešto slično kao i danas. Milioni ukrajinskih Rusa su umrli od gladi dok je Lenjin prodavao žito američkom biznismenu Arnoldu Hameru. Zapamtite ovaj podatak.

Zelenski je obećao pa slagao

Zelenski je, kao kandidat za predsednika Ukrajine, obećao da će održati referendum za obnavljanje moratorijuma iz 2001. godine, ali nije. Jednom je obećao, a danas može, ako je potrebno,  još jednom da obeća...


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ukrajinski černozom

Što je još gore, pripremio je zakon koji dozvoljava stranim vlasnicima da kupuju ukrajinsku zemlju. Ankete su pokazale da je 65 odsto Ukrajinaca bilo protiv ove mere. Dve trećine je reklo da ponovo  zahteva održavanje referenduma koji je obećao predsednik.

Obećanje ludom radovanje. Koji referendum, koji bakrači. Deci slavnog Bogdana Hmeljnickog i gospodi fašistima iz zapadne Ukrajine, fetusima Stjepana Bandere, na uvid: Nema belog `leba za vas. Sve ode za gladne u Americi. Šta ste tražili - to ste i dobili. A žito i uz žito, e to jer za odlikaše Zelenskog i boksera Klička.

Cena američkih kredita 

Površina Ukrajine je 600.000 km². Od toga, oko 200.000 km² pripada stranim kompanijama, prvenstveno američkim (koje posluju preko ukrajinskih filijala).

Zelenski i međunarodne vlasti su ovu reformu uvek predstavljale kao neophodan uslov za privlačenje stranih investitora, omogućavajući da se „oslobodi“ puni potencijal ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta.

To je bio i uslov za dobijanje kredita od 5 milijardi dolara od MMF-a. Ukrajinci kažu da je jedina korist novog zakona, samo jedan krug rastuće korupcije. Sve zemlje i pare, će preuzeti velike strane multimilionerske kompanije.

Tako su investitori iz SAD, koristeći skrivene šeme, postali vlasnici oranica u Ukrajini. Podsećamo da se pre usvajanja ovog zakona na svim demonstracijama podrške Zelenskom čuo slogan „Zemlja pripada Ukrajincima“.

Tako se najbolje pobeđuje na izborima.

Da nešto objasnimo:

Ovaj tekst je iniciran izjavom predsednika Trampa da Ukrajina mora da vreti ono što je kao "ratnu pomoć" dobila od Amerike. Staro pravilo kafanskih intelektualaca  okamenjenih u kafanama "Kod Smajka, u Šumatovcu i Grmeču, u lađarskoj kafani Promaja ..." glasi:

"Platiš mi piće pa me jebeš za dva!"

E, to je ta fina američka pomoć. Dali sve po visokoj ceni, a uzimaju po jalovoj zemlji Rgotine, selu kraj Zaječara na kojoj ništa ne rađa pa je koriste samo za snimanje filmova o ekologiji.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Krvava Amerika

O retkim metalima, kojima je Ukraina prebogata, Donald Tramp razmišlja na drugi način o čemu će morati da se dogovara sa Velikim Vladimirom. 

Glavna intriga je u rukama američkih Jevreja i ruskih tajkuna što mu dođe isto. I vrapci i žapci znaju da je ruska ekonomija (i ruske pare) u rukama jevrejskog lobija, a o Jevrejima američkim nema šta da se doda. I pare i jare su u njihovim trezorima. I na kraju pitanje za sva druga pitanja:

Američki Jevreji kupili ili otkupili dobar komad ukrajinske zemlje, ali šta će biti sa zemljom koju su već uknjižili kao svoju, a koju armija Putina osvoji i zavede kao svoju teritoriju?  

Jevreji  sigurno nisu glupi da daju već datu "ratnu pomoć" pa da ostanu sa suvom prostatom. Šema je prosta:

Američki Jevreji u Americi, ruski Jevreji u Rusiji, a u Kijevu vlada jevrejski klan iz Dnjepropetrovska! 

Dogovoriće se braća, nisu oni Srbi da se sude zbog dve krave i kilo rakije. Zato su, braćo Srbi, Jevreji uspešan narod i vladaju  dobrim delom sveta. Nak` im je alal. Šteta što se Srbi nisu ugledali na  pametnije od sebe već zijaju u "rijaliti sise i svadbe od milion evra uz igranje, pevanje i pucanje". Jevreji daju pare na ukrajinsku zemlju, a Srbi na sisate  šatorske pevačice.

`Oćemo gusle... ne, ne,  `oćemo pevaljke, po mogućnosti okupane na Dorćolu.

Sledi nastavak.

Napisao Šone Ninin