To znači da će problematičan deo migrantskog talasa biti prebačen u naše zemlje, u tzv. "centre za privremeni boravak", dok se ne organizuje njihova deportacija. Za svaku osobu koju prihvati zemlja domaćin, biće dodeljen novčani iznos.
Šta to znači u praksi?
Naša država preuzima ljude koji predstavljaju bezbednosni i društveni rizik, bez jasnog plana o tome koliko će ostati i šta će se desiti ako ne mogu biti deportovani. I dok ćemo dobiti novac, pitanje je da li će ta sredstva biti dovoljna za pokrivanje troškova posledica takvih odluka.
Umesto da Zapadna Evropa i Britanija reše problem koji su sami zakuvavali decenijama, sada pokušavaju da ga prebace u naše „dvorište“, uz minimalne resurse, bez odgovornosti. Ovo je suštinski izvoz problema.
Ovo nije nagađanje, BBC je u martu 2025. godine objavio članak pod nazivom “Government considering sending failed asylum seekers to Balkans”, a Evropska komisija je u januaru iste godine dala zeleno svetlo za formiranje "return hubs" kao instrument za upravljanje migracijama.
Plan nije britanski, plan je sistemski. Balkan postaje tampon-zona, rampa, filter i improvizovani logor pod otvorenim nebom. Evropa pokušava da "prelije" sopstveni migrantski problem, nastao usled godina otvorenih vrata i bez plana integracije.
Podsetimo se kako je ovaj eksperiment prošao. Početna ideja bila je plemenita: "Dovešćemo ljude iz siromašnijih zemalja da rade poslove koje naši građani neće". Međutim, ključna pitanja nisu postavljena: Da li dolaze sa sličnim vrednostima? Da li su spremni da se integrišu? Da li društvo može da ih apsorbuje bez pucanja?
Rezultat je bio jasno vidljiv: Getoizacija: Naselja u Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj postala su države u državi. Komunalni haos: Nered, nesanitarni uslovi, napadi u javnom prevozu. Eksplozija kriminala: Posebno među mladima druge generacije, koji ne pripadaju ni svojoj kulturi ni društvu u kojem žive. Sukobi vrednosti: Pogledi na žene, religiju, zakon, rad i obrazovanje – često su direktno suprotni evropskim standardima. Ogroman pritisak na socijalne službe, zdravstvo i bezbednosne strukture.
I najgore od svega: Politička korektnost je ubila otvorenu debatu. Pitanja o migrantima postala su tabu. Ako pitaš, dobiješ etiketu. Rasista, fašista, ekstremista. A sve što si uradio je da si konstatovao neuspeh eksperimenta.
Sada se posledice tog istog neuspelog eksperimenta žele preneti kod nas – uz još manje resursa, kontrole i zaštite.
Lista "dobrih želja" Evrope i Engleske se ne završava tu. U partnerskom odnosu, gde se mi razvijamo, oni nam uvaljuju svoju prljavu industriju, a mi dobijamo „nova radna mesta“, investicije i mogućnost ulaska u EU.
Već godinama nemačke, austrijske i italijanske firme otvaraju proizvodne pogone u Srbiji, BiH, Makedoniji: rudarstvo i prerada metala (litijum, bakar...), reciklaža sumnjivih materijala, industrijski pogoni koji više ne mogu da rade u EU zbog ekoloških standarda.
Zašto baš ovde? Jeftina radna snaga, blizina tržišta, slabi ekološki zakoni, i spremnost naših vlasti da ćute za šaku evra.
Zagađenje ostaje ovde, profit ide njima. Oni izvoze sa etiketom "Made in EU", a mi uvozimo otrov, otpad i posledice.
I još jedna stvar – dok nam šalju rudnike i smeće, uvoze i sopstvene migrante, koji više ne žele da poštuju njihove zakone. Ne žele da budu deo Švedske, Francuske ili Britanije – žele da prenesu Siriju, Avganistan i Somaliju tamo gde su došli.
Da bismo razumeli o čemu govorimo, evo primera Švedske, koja je poslednjih deset godina nekritički uvozila „radnu snagu“ i sada je potpuno promenjena pod uticajem bandi imigranata.
Zemlja koja je do 2015. godine, bila sinonim za red, bezbednost i blagostanje, danas se suočava sa: – 157 bombaških napada samo u 2023. godini, tri puta više pucnjava u poslednjih deset godina, ulice pod kontrolom bandi, većina počinilaca teških krivičnih dela dolazi iz migrantskih zajednica.
Ovo nisu ljudi koji su došli da postanu Šveđani. To su ljudi koji žele da stvore svoju verziju Iraka, Avganistana ili Eritreje u Švedskoj. A sada, deo njih, oni najproblematičniji, treba da budu "privremeno zbrinuti" kod nas.
Balkan može biti domaćin radnicima iz inostranstva, ali samo ako se to radi planski, selektivno i uz zaštitu sopstvenih interesa. U suprotnom, postaćemo slepa ulica Evrope. Radna kolonija. Ekološka deponija. Bezbednosna rupa.
