Kako je Danska sterilisala žene Grenlanda (2)

Danska defloracija Grenlandskih devojčica.

U Danskoj je skoro trideset godina devojčicama od 13-14 godina, bez njihovog pristanka ili dozvole roditelja, ugrađivan  intrauterini uložak (vaginalna spirala).

Posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, Grenland je iznenada postao predmet geopolitičke borbe. Na samom ostrvu već nekoliko godina traje borba autohtonih aktivista, koji su sredinom prošlog veka bili podvrgnuti sistemskom reproduktivnom nasilju od strane danske vlade.

Mnogi će se zapitati: šta je sa Inuitima, starosedeocima Grenlanda? Da li su prihvatili ovu praksu bez prigovora? Čudno, ali da. Vredi uzeti u obzir da većina žena nije ni bila svesna postavljanja spirale.

Šta je bilo sa natalitetom?

Danske vlasti su  pokrenule  kampanju „planiranja porodice“. Počelo je 1967. devojčice od 12 godina su dobile spirale, često bez njihovog pristanka ili odobrenja roditelja. Štaviše, ugrađene su velike modifikacije spirale, namenjene odraslim ženama koje su rodile. Vlasti su odbacile upotrebu tableta smatrajući da se Grenlanđanima ne može verovati da ih uzimaju jer kampovanje tokom leta i u ribolovnim područjima „nisu pogodni za uzimanje tableta“.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Grenland iz vazduha

Žene Inuita su dobile intrauterine uređaje (sredstva kontracepcije). Ministarstvo Grenlanda i Nacionalni odbor za zdravlje pokrenuli su veliki program prisilne kontracepcije. Ne, nisu počeli da ubeđuju žene ili objašnjavaju kako da koriste kondome.

Ekonomski problemi i teški uslovi života na ledenom ostrvu glavni su faktori koji utiču na odluku žena da nemaju decu, ali uprkos činjenici da su kontraceptivi na ostrvu besplatni i dostupni svima, lokalno stanovništvo ih često zanemaruje.

Sredinom 20. veka na Grenlandu je počeo da raste natalitet. Vrhunac je zabeležen 1966. godine, kada je na ostrvu rođeno 1.781 dece. Danske vlasti smatrale su da bi to dovelo do visokih troškova za razvoj dečje infrastrukture – vrtića, škola, zdravstvenih ustanova.

Danas je situacija na Grenlandu obrnuta, sa 761 bebom rođenom 2021. godine, što je najniža stopa nataliteta od Drugog svetskog rata. Iste godine zabeležena su 842 abortusa. Zemlja ima jednu od najviših stopa abortusa u svetu: na 1.000 žena, zaključno sa 2019, ima 79,7 abortusa.

Umesto potencijalnih sto hiljada Grenlanđana, dvadeset godina kasnije vlada je izbrojala samo 53,4 hiljade. Vlasti u Kopenhagenu su se, verovatno,  osećale kao pobednici.

Danska lekarska etika

Lekari su dobili posebnu naredbu, da bez bilo kakve saglasnosti, pa čak i bez upozorenja, umetnu spirale mladim pacijentkinjama nakon porođaja i abortusa.

Da bi program bio što efikasniji, to bi trebalo da rade i devojčice od 13-14 godina koje dolaze na ginekološki pregled. Procedura, ne baš prijatna, praćena gubitkom nevinosti (izvinite na detaljima)... U prvih pet godina, devet hiljada devojčica i žena dobilo je spiralu.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Mis Grenlanda 

Do 1970. samo tri godine nakon što je počela kampanja prisilne sterilizacije i poslednje godine zvaničnog prikupljanja podataka - polovina žena na Grenlandu starosti od 15 do 45 godina imala je umetnutu spiralu.

Najčudnije je to što su do sredine sedamdesetih godina lekari sledili naredbe danske vlade. Tek deset godina kasnije, u ministarstva su počele da stižu prijave da su neki lekari odbili vaginalnu spiralizaciju. Ne radi se o etici. Povećala se pravna pismenost lekara, koji su se uplašili da rade potpuno nezakonite manipulacije ženama.  

Razgovori o tome šta se dešavalo u ordinacijama ginekologa počeli su tek devedesetih godina. Mnogi u Danskoj nisu verovali da se u njihovoj prosvećenoj, demokratskoj i evropskoj zemlji odigrala tako divlja priča. 

Program prinudne kontracepcije trajao je do 1991. godine, kada je upravljanje zdravstvom prebačeno na sam Grenland. Postoje dokazi da su i kasnije neki lekari ubacilivali spirale bez pristanka svojih pacijenata, ali to nije bila masovna pojava.

Ekonomski problemi i teški uslovi života na ledenom ostrvu glavni su faktori koji utiču na odluku žena da nemaju decu, ali uprkos činjenici da su kontraceptive na ostrvu besplatne i dostupne svima, lokalno stanovništvo ih često zanemaruje.

Šta je sa natalitetom? 

Kampanja sterilizacije počela je nakon što je danska vlada, pošto je odbila ponudu SAD za kupovinu strateški važnog ostrva, podigla Grenland na status okruga 1953. godine, a zatim započela politiku „danizacije“ stanovništva. To je uključivalo prisilno preseljenje u gradove, zatvaranje udaljenih malih lovačkih sela i slanje male dece u Dansku da uče danski jezik i kulturu. Deca su od roditelja oduzeta silom. Mnogi od njih, nakon preseljenja, više nikada nisu videli svoje porodice, već su završili u hraniteljstvu.

Prema rečima jedne žene, sa devet godina  je poslata da živi u danskoj porodici na tri meseca, gde joj je hraniteljska porodica zamerala što je pisala na maternjem, grenlandskom jeziku, a u lokalnoj školi je maltretirana kao „glupa Grenlandka”.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Ribolovci na Grenlandu
 
Druga se priseća da je od svoje pete godine bila prinuđena da prve tri godine škole uči na danskom, iako danski jezik nikada nije govorila  kod kuće.
"U početku nisam mogla  ništa da razumem. Morali smo da pratimo njihovu istoriju i njihovu kulturu." 

Ove radikalne mere praćene su naglim porastom broja samoubistava. Svojevremeno je Danska bila „rekorder” po broju samoubistava.

Kako žive ljudi na Grenlandu, gde gotovo ništa ne raste, Grenland je najveće ostrvo na Zemlji.  80% njene teritorije je prekriveno ledom, pa stoga stanovništvo nije tako veliko - samo 55-60 hiljada.  

Kako žive stanovnici „zelene zemlje“, šta jedu i kako se zabavljaju. 

• Na Grenlandu, saonice koje vuku psi mogu se naći svuda.

• Tokom proteklih 20 godina, populacija pasa za sanke na Grenlandu se prepolovila. Motorne sanke zamenile su pseće  sanke, ali je tradicija psećih  saonica ostala. 

• Na Grenlandu psi nisu kućni ljubimci. Psi se drže napolju u posebno određenom prostoru, često u snegu. Obučeni za surove prirodne uslove i hranjeni sirovom ribom. 

• U  gradovima Grenlanda postoje putevi, ali da biste stigli od jednog naselja do drugog, morate da koristite motorne sanke, čamac, avion ili helikopter.

Lokalna kuhinja

• Oštra arktička klima Grenlanda ostavlja traga na ishrani lokalnog stanovništva. Na primer, meso  foka  se dodaje tradicionalnoj supi Suasat. Ponekad foke zamenjuje filetima kitova ili morskih ptica.

• Ove životinje žive na Arktiku mnogo hiljada godina, tako da Grenlanđani nisu iznenađeni takvom večerom. Ovo je ekvivalent piletine ili  govedine na koje smo navikli.


IZVOR: Ustupljena fotografija / Grenlandsko kupatilo na otvorenom

• Još jedno popularno jelo Inuita je maktak. Tako se zove kitova koža sa lojem. Maktak se obično jede sirov, ali može biti i zamrznut i ukiseljen.

Narodna nošnja

• Ranije su Grenlanđani nosili odeću od životinjske kože, ali sa dolaskom Evropljana na ostrvu su se pojavile tkanine i perle, đinđuve. Od ovih materijala počeli su da prave elegantnu prazničnu odeću.

• Takvu nošnju, po tradiciji, dete dobije na poklon na svoj 13. rođendan i nosi je celog života u posebnim prilikama, kao što je prvi dan škole ili venčanje.

• Zanimljiva je i ženska narodna nošnja. Grenlandska praznična odeća je očigledno jedinstvena po tome što pantalone imaju prednost nad suknjama. 

• Stariji članovi porodice prave odeću od kože lokalnih životinja – foka i polarnih medveda.

Arhitektura  i infrastruktura

• Putnici obraćaju pažnju na šarene kuće u grenlandskim naseljima. Ovo se ne radi da bi se dodale svetle boje dosadnim arktičkim pejzažima. Postoji oznaka boja za stanove.

• Na primer, crvene zgrade su crkve i prodavnice. Žute su mesta gde se nalaze bolnice i živi medicinsko osoblje. Zelena asocira na komunikacione tačke, crna na policiju, a plava na proizvodnju i ribolov.

• Glavni međunarodni aerodrom Grenlanda nalazi se u gradu - Kangerlussuak. Ovo naselje se nalazi na ogromnoj širokoj ravnici i ima najstabilnije vreme na ostrvu.

• Avioni AIR Grenlanda lete nekoliko puta nedeljno.

• Na Grenlandu postoje i mesta za kupanje – topli izvori. Najtopliji od njih nalaze se na ostrvu Unartok. Temperatura vode ovde dostiže rekordnih  +37 °C.


Eto tako cenjeni klijenti. Sad znate to što zna i Donald Tramp i znate šta će dobiti u miraz. Doduše, Trampu ovaj miraz ne treba kao što mu ne trebaju ni Grenlanđani koji ne umeju zemlju da  kopaju. Trampu treba  ono što je pod zemljom, ono što se ne jede, ali se mnogo skupo prodaje. Za dva kila grenlandske zemlje Banaćani u Sefkerinu tri dana oru!

Toliko za danas. Čekamo sutra koje će doći za sto godina, čim se led na Grenlandu otopi, a američki dosperadosi, crnci iz Harlema  i  neki novi Irci i Poljaci zauzmu šank sa viskijem u ruci i Sinatrom na duši.

PS. Dve kocke leda u viski, obavezno grenlandski.

Uredio Šone Ninin