Porez na bogatstvo za superbogate: Nema odakle više da uzimaju?

Vlade širom sveta koje kopiraju španski porez na bogatstvo za superbogate mogle bi prikupiti više od 2 biliona dolara (1,8 biliona evra), tvrde aktivisti koji traže novac za finansiranje klimatske tranzicije.

Kako sve veći broj zemalja razmišlja o povećanju poreza za ultra-bogate, grupa Tax Justice Network je u izveštaju rekla da bi dokazi iz “sjajnog” poreza na 0,5 odsto najbogatijih domaćinstava u Španiji mogli pomoći u prikupljanju ogromnog novca na globalnom nivou svake godine.

Španska vlada, pod socijalističkim premijerom Pedrom Sančezom, uvela je privremeni “solidarni” porez na bogatstvo krajem 2022. godine, koji se prikuplja 2023. i 2024. godine, na neto bogatstvo pojedinaca koje prelazi 3 miliona evra. Procenjuje se da se odnosi na 0,5 odsto najbogatijih domaćinstava.

Tax Justice Network navodi da bi primena sličnog poreza na 0,5 odsto najbogatijih domaćinstava širom sveta, po stopi između 1,7 odsto i 3,5 odsto, prikupila oko 2,1 bilion dolara. Studija je isključila neka izuzeća u španskom porezu – uključujući deonice u kompanijama koje kotiraju na berzi, intelektualnu i industrijsku svojinu, te neke imovine visoke vrednosti kao što su čamci i avioni.

Rečeno je da bi se samo od Velike Britanije po ovom moglo prikupiti čak 31 milijardi dolara godišnje.

Jedna od popularnijih onlajn prodavnica se polako zatvara

Studija dolazi u periodu dok G20 istražuje planove za globalni minimalni porez na 3.000 svetskih milijardera, pod inicijativom brazilskog lidera levice Luiza Inasija Lule da Silve. Francuska, Nemačka, Španija i Južna Afrika najavile su podršku ovim predlozima.

Međutim, postizanje bilo kakvog sporazuma verovatno će potrajati godinama i moglo bi se suočiti sa protivljenjem u nekoliko zemalja, piše londonski Guardian.

Alison Šulc, istraživačica u mreži Tax Justice Network, rekla je da se manji deo bogatih zemalja još suzdržava od podrške čvrstoj okvirnoj konvenciji o porezu – “uprkos tome što je ovo najbolja prilika koju smo ikada imali i ono za šta njihovi sopstveni građani zahtevaju, i to hitno”.

– Ovo se sada mora promeniti – klima ne može čekati, a ni ljudi u svetu – dodala je Šulc.

Uprkos upozorenjima da bi ultrabogati mogli da napuste trenutne lokacije i premeste kapital, Tax Justice Network navodi da prethodne reforme u nekim zemljama nisu dovele do preseljenja superbogataša, piše Investitor.

Samo 0,01 odsto najbogatijih domaćinstava preselilo se nakon reformi poreza na bogatstvo u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj, dok je studija iz Velike Britanije procenila da su promene pravila o nedomaćini u 2017. dovele do stope migracije od najviše 0,02 odsto.



Glas javnosti/A03S

SKINI APLIKACIJU