Opasni samo na slici: Dok se Srbija se zadužuje za Rafale, Indonezija otkazala kupovinu 42 aviona

Nabavka 12 borbenih aviona „rafal“ za astronomskih 2,74 milijarde evra, od kojih će 1,92 milijarde biti pokriveno novim zaduživanjem, predstavlja još jedan u nizu kontroverznih poteza Vlade Srbije i Aleksandra Vučića.

Ovaj projekat, predstavljen kao „modernizacija Vojske Srbije“, u stvari je simbol rasipništva, lošeg planiranja i ignorisanja stvarnih potreba građana, posebno u svetlu novih informacija o sumnjivim performansama ovih aviona.

Sumnjiv borbeni učinak „rafala“

Nedavni događaji u sukobu Indije i Pakistana, gde su, prema pakistanskim izvorima, tri „rafala“ navodno oborena kineskim raketama PL-15E, bacaju ozbiljnu senku na reputaciju ovih aviona. Indonezija, koja je planirala kupovinu 42 „rafala“ za 8,1 milijardu dolara, već je obustavila ovaj posao, pokrenuvši reviziju borbene pouzdanosti aviona. Ove informacije, iako još nepotvrđene, izazvale su pad akcija kompanije Dassault Aviation za skoro 10% za samo pet dana. Uprkos ovim crvenim alarmima, Vlada Srbije i Vučić nastavljaju da guraju sopstveni ugovor, ne pokazujući ni trunku opreza ili odgovornosti.

Zašto Srbija ulazi u posao koji čak i veće zemlje preispituju? Odgovor leži u Vučićevoj opsesiji imidžom i geopolitičkim manevrisanjem, gde se skupi vojni ugovori koriste kao sredstvo za političko hvalisanje, a ne kao racionalna investicija u bezbednost.

Finansijski teret za građane

Kredit od 1,92 milijarde evra, sa varijabilnom kamatnom stopom baziranom na EURIBOR-u i maržom od 0,98%, dodatno opterećuje ionako krhke finansije Srbije. Otplata ovog zajma trajaće sedam godina, što znači da će građani Srbije, umesto ulaganja u zdravstvo, obrazovanje ili infrastrukturu, decenijama plaćati za avione čija borbena efikasnost je pod znakom pitanja. U kontekstu budžeta za 2025. godinu, koji predviđa zaduživanje do 2,3 milijarde evra, ova nabavka čini ogroman deo novih dugova, dodatno ugrožavajući ekonomsku stabilnost zemlje.

Vučićeva vlast često opravdava ovakve poteze „nacionalnim interesima“, ali kakva je to nacionalna bezbednost ako se zasniva na prezaduživanju i kupovini potencijalno nepouzdane opreme? Dok građani broje svaki dinar za osnovne potrebe, Vlada baca milijarde na projekte koji služe samo za političke poene i ulepšavanje Vučićevog imidža „snažnog lidera“.

Nepotrebna kupovina i pitanje prioriteta

Srbija, zemlja okružena zemljama NATO-a i bez neposrednih vojnih pretnji, ne može racionalno opravdati potrebu za ovako skupom nabavkom. Avioni „rafal“ možda jesu simbol moći, ali u kontekstu stvarnih bezbednosnih potreba, daleko su ispod prioriteta kao što su modernizacija zastarele vojne infrastrukture, nabavka jeftinijih i efikasnijih sistema protivvazdušne odbrane ili ulaganje u sajber bezbednost. Umesto toga, Vučić bira spektakl, ignorišući činjenicu da bi za delić ovih sredstava moglo da se finansira, na primer, opremanje bolnica ili obnova škola.

Kupovina „rafala“ takođe nosi geopolitičke rizike. Vučić, koji godinama balansira između Istoka i Zapada, ovim ugovorom nedvosmisleno okreće leđa tradicionalnim partnerima poput Rusije, dok istovremeno ne dobija nikakve garancije od Zapada. Francuska, kao prodavac, očigledno je zainteresovana samo za profit, a ne za stratešku podršku Srbiji. Štaviše, nedostatak transparentnosti u ovom procesu – od detalja ugovora do načina na koji je izabran upravo „rafal“ – otvara prostor za sumnje u korupciju i lične interese pojedinaca na vlasti.

Nabavka aviona „rafal“ je još jedan dokaz da Vučićeva vlast stavlja lične i političke interese ispred dobrobiti građana. Umesto da ulaže u budućnost zemlje, ova vlast je spremna da je zaduži na decenije radi projekata sumnjive vrednosti. Dok Indonezija pokazuje odgovornost i preispituje sopstvenu odluku, Srbija pod Vučićevim vođstvom slepo juri u finansijsku i stratešku zamku. Građani zaslužuju bolje – odgovornu vlast, transparentne odluke i prioritete koji služe narodu, a ne egu jednog čoveka.

Glas javnosti