Može li država da natera stanodavce da snize kirije? Evo kako je to rešeno u Španiji
Autor: Glas javnosti
Prosečna mesečna kirija za garsonjeru u Beogradu je trenutno oko 310 evra, dok je u Novom Sadu oko 270 evra, u Nišu 230 evra, a u Kragujevcu 200 evra. Može li država da uvede red u ovom tržištu?
Marže su pale, barem na papiru, a da li mogu i kirije? To je jedno od pitanja na koje bi uskoro trebalo da stigne odgovor iz Vlade Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić je otkrio da posle Uredbe o ograničenju trgovinskih marži država razmišlja o još jednoj velikoj meri – da ograniči cene zakupnina stanova za mlade do 35 godina.
On je rekao da postoje pozitivni primeri, poput Španije, koja je ograničila cene zakupa i istakao da su cene izdavanja stanova "otišle u nebesa". Predsednik je ukazao da stanodavci ne prijavljuju stanare i da ne plaćaju porez i da bi tu oblast trebalo regulisati.
Na pitanje kada bi ta mera mogla da se očekuje, Vučić je naveo da se još razmišlja o tome, da je to za sada samo ideja i da se sagledavaju njene dobre i loše strane, ali da će se do sredine septembra verovatno znati da li će i to biti u paketu novih mera.
Procenitelj Milić Đoković kaže za RT Balkan da je tako nešto moguće u zemljama gde država ima stanove u vlasništvu, a da je u Srbiji teško sprovesti tako nešto.
"Država može da naplati porez, ali ne može vlasniku stana da odredi za koliko će on da iznajmljuje svoj stan. Ima zemalja poput Austrije, Nemačke i Švajcarske, gde nema toliko privatne imovine, država je najveći stanodavac i to je potpuno druga politika u odnosu na onu koja se sprovodi kod nas. Tamo postoje dugogodišnji ugovori, cena koja je ugovorena i privilegije za stanare koji duže koriste nekretninu. Država može da ograniči cene samo na ono što je njeno", kaže Milić Đoković za RT Balkan.
On ukazuje da se poslednjih godina više priča o porezu na iznajmljivanje nekretnina, ali da ga i dalje većina stanodavaca ne plaća i da ne potpisuju ugovore sa podstanarima. Dodaje da bi, čak i da se to desi, teret opet plaćali zakupci kroz povećanje kirije.
Iz Udruženja stanodavaca Srbije kažu za RT Balkan da su otvoreni za sve predloge, ali da se moraju sagledati interesi obe strane – i vlasnika nekretnina i podstanara.
"Kada budemo imali konkretne i tačne informacije, nakon 17. ili 18. septembra kada bude predstavljen ovaj predlog, možemo da komentarišemo. U principu smo za sve otvorene dijaloge i normalizaciju zakupnih odnosa, ali predlog treba da bude prihvatljiv i ostvariv za obe strane. Ne sme se stvarati diskriminacija i treba uzeti u obzir mnoge aspekte, kriterijume i prilagoditi ih našim uslovima", kažu u Udruženju stanodavaca Srbije.
Na sajtu 4zida.rs trenutno je oglašeno više od 15.000 stanova za izdavanje u Srbiji, od čega se polovina odnosi na Beograd. Aleksandra Mihajlović kaže da cene kirija zavise od lokacije, strukture i nivoa opremljenosti stana.
"Prosečna mesečna kirija za garsonjeru u Beogradu je oko 310 evra, dok je u Novom Sadu oko 270 evra, u Nišu 230 evra, a u Kragujevcu 200 evra. Jednosobni stanovi su među najtraženijima na tržištu, a cene se kreću od 390 evra u Beogradu, 320 evra u Novom Sadu, 260 evra u Nišu i 240 evra u Kragujevcu. U poređenju sa istim periodom prošle godine, cene su uglavnom na istom nivou", navodi Mihajlović.
Grčka će ograničiti kratkoročni zakup stanova turistima: Zabrana izdavanja podruma bez prozora
Ona napominje da je u Beogradu u ponudi najviše jednosobnih i dvosobnih stanova, dok garsonjera ima najmanje. Najtraženije opštine za izdavanje stanova su Savski venac, Stari grad i Vračar – ujedno i najskuplje lokacije. Osim njih, visoka potražnja beleži se i na Zvezdari, Voždovcu i Paliluli, gde se nude povoljnije opcije, naročito za manje stanove.
"Može se reći da tržište izdavanja u najvećim gradovima Srbije trenutno stabilno – bez značajnih skokova cena, ali sa jasnom razlikom između centralnih i perifernih lokacija. Dok centralne opštine Beograda ostaju najskuplje, upravo su periferne i šire gradske zone te koje privlače najveći broj zakupaca u potrazi za pristupačnijim opcijama. Potražnja je i dalje najveća za garsonjerama i jednosobnim stanovima, što ukazuje na to da tržište prati potrebe zakupaca koji traže manji i funkcionalan prostor", objašnjava Aleksandra Mihajlović.
Kakav je "španski model"?
Španija je 2023. godine usvojila Zakon o stanovanju koji je doneo najopsežnije promene na tržištu zakupa u Evropi.
Oni su ograničili rast kirija za mlade tokom 2024. godine i odredili da zakup može da poraste najviše 3 odsto godišnje. Od 2025. godine su uveli novi referentni indeks, kako bi se sprečila nagla poskupljenja.
"Zamrzli" su cene u opterećenim stambenim zonama, u oblastima sa najvećim pritiskom, Barseloni i Madridu, zakupodavci ne mogu da naplaćuju više od prethodnog ugovora.
Takođe su uveli i subvencije, odnosno takozvani "bonus za mlade" u visini od 250 evra mesečno za zakupce do 35 godina sa nižim prihodima, koji zarađuju do oko 23.725 evra godišnje.
Poreske olakšice za stanodavce: oni koji iznajmljuju mladima u opterećenim stambenim zonama mogu da ostvare i do 70 odsto popusta na porez i čak 90 odsto ako smanje zakupninu u odnosu na prethodni ugovor.
Troškove agencija i zaključenja ugovora sada snosi vlasnik, a ne zakupac. Ove mere su osmišljene sa ciljem da olakšaju osamostaljivanje mladih, smanje finansijski pritisak i da povećaju ponudu pristupačnih stanova.
Glas javnosti/R02S
SKINI APLIKACIJU
