DA LI JE TO NORMALNO?! GRAĐANI SRBIJE FINANSIRAJU STRANE INVESTITORE: Plaćaju i dugovanja turske kompanije
Autor: Glas javnosti
Nekadašnji radnici turske kompanije Džinsi u Leskovcu, ili bar najveći broj njih, dobili su deo zaostalih plata iz Fonda solidarnosti.
Njima je isplaćen minimalac, a za ostatak će morati da sačekaju prodaju imovine nekada toliko hvaljenog turskog investitora koji je zatvorio fabriku u Srbiji.
Ovo je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress rekao stečajni upravnik “Džinsija” Dejan Petković.
Dodao je da je taj fond isplatio minimalac po 336 rešenja i da su novac dobili svi koji su se prijavili. JUGpressu se javilo nekoliko radnika koji nisu, tvrde, bili obavešteni da treba da prijave svoja dugovanja.
,,Mi nemamo obavezu da ih obaveštavamo. Onog momenta kada radnik dobije zaključak o priznatom potraživanju, on dalje preduzima svoje korake. A Zakonom o stečaju nije predviđeno da oni mogu da naplate svoje plate preko Fonda solidarnosti”, objašnjava Petković.
Međutim, kaže, nije uobičajeno, ne dešava se često da se zaostale plate, makar minimalac, isplaćuje iz Fonda solidarnosti, i da se možda zbog toga ,ljudi nisu interesovali .
Objašnjava da je njegova saradnica izvukla sve platne listiće, odnosno koliko se kome duguje.
“Sigurno je 200 njih prodefilovalo ovde kod nas da im odradimo prijave potraživanja kako treba i sve te priloge kojima dokazuju da im se toliko duguje je odradila ona. Zakonom je predviđeno da svi dobiju otkaz kada se proglasi stečaj, i tada kada su se okupili da im damo rešenja o otkazu. Svima smo rekli da imaju pravo da čuvaju ta rešenja i da imaju pravo na Fond solidarnosti i da za sve što im treba mogu da se obrate nama. Radi se o ljudima koji nisu dovoljno elokventni da mogu samostalno to da rade. Bilo je i radnika sa posebnim potrebama i svima njima smo pisali ovde i zahteve i prijave potraživanja. Obaveštavali smo preko grupe na Viberu sve šta treba, detaljno iako nismo bili u obavezi to da radimo, to je bila naša dobra volja”, navodi Petković.
Činjenica da je praktično Fond solidarnosti, koji novcem pune svi građani isplatio deo zaostalih plata radnicima koje im je ostao dužan investitor iz Turske je u najmanju ruku čudna, a i sam stečajni upravnik nam je rekao da to nije baš uobičajeno.
Motivi i ruka koja je uredila da se to baš tako desi su za sada nepoznati. Radnicima je, kaže Petković, uplaćen i staž koji nije bio regulisan.
Pitamo ga zar nije bilo logično da se od prodaje firme, ako ima šta da se proda, sve to naplati?
,,Fond solidarnosti staje na mesto radnika i jedino oni imaju pravo na ta sredstva. Iz fonda ne mogu novac koji im se duguje da dobiju dobavljači, javna preduzeća, itd”, kaže Petković.
Objašnjava da će ovako Fond solidarnosti da stane na mesto radnika i onog momenta kad se proda firma, to što su isplatili onoliko koliki procenat isplate bude utvrđen rešenjem o glavnoj deobi, toliko će da dobiju.
“Može da se desi da dobiju celokupan iznos, ali može da se desi i da dobiju mnogo manje, zavisi od deobe koja se radi u skladu sa Zakonom o stečaju,” objašnjava.
To, praktično, može da znači da će građani Srbije namirivati dugovanja investitora iz Turske prema radnicima, a da je rizik da se taj novac ne vrati u Fond solidarnosti za radnike nekog drugog preduzeća realan, konstatujemo.
Petković tvrdi da ima šta da se proda i da je i grad Leskovac prijavio dugovanja Džinsija, za koja još uvek nije razjašnjeno zašto ih nisu ažurnije potraživali od turske kompanije.
Da li ima šta da se proda?
,,Ima, naravno,” tvrdi Petković.
ROKOVI
No, neki radnici mogu ostati bez zaostalih plata jer svoja potraživanja nisu prijavili u zakonskom roku.
Šta kaže zakon, koliki rok imaju od trenutka otvaranja stečaja za svoja potraživanja, pitamo Petkovića?
,,Da prijave potraživanje imaju 120 dana i to prijavljuju sudu, Privrednom sudu. Ako neko nije na vreme predao (zahtev) fondu, neće biti isplaćen, ali je u stečaju priznato potraživanje i biće isplaćen kada bude prodaja, odnosno kada bude priliva sredstava u stečajnu masu”.
Radnici su u prvom isplatnom redu?
,,Prvi isplatni red za minimalne zarade, ostatak ide u treći. Od 340 ljudi, 336 je uzelo novac i nemoguće je da nekoliko njih nije znalo, uz obrazloženja da nisu u grupi na Viberu. Ne dešava se svaki dan ovako nešto i zato smo izašli ljudima maksimalno u susret”, ponavlja Petković.
A da li će, i kada, dobiti ostatak svojih zarada i oni koji su već isplaćeni minimalnom platom, vrlo je neizvesno.
OTKAZI SMS PORUKOM
Bivši radnici Džinsija su više od godinu dana čekali i na te minimalne isplate. Realno je tvrditi da se to ne bi ni desilo da nisu bili u žiži interesovanja medija i javnosti.
A sve je počelo SMS obaveštenjem u Viber grupi rukovodstva Džinsija da firma prestaje da radi.
Uprava Džinsija poslala je radnicima 4. jula prošle godine poruku da zatvaraju fabriku u Leskovcu, da idu u stečaj i poručila im da se “ne sekiraju” i da će da im isplate zaostale plate. Lagali su. Zaostale plate im nikad nisu isplatili, a radnici su se još tad s pravom sekirali.
Radica Novaković, koja je punih deset godina bila radnica fabrike „Džinsi“, rekla nam je tada da su ovakav rasplet ipak očeklivali, ali ne i dok su na odmoru.
“Uvek smo obaveštavani preko poruka vezano za bilo šta. Jedino nismo očekivali da će se to desiti dok smo na odmoru. Logično je bilo da, kada se vratimo sa odmora, dođe direktor i da nam to saopšti. Mi se još uvek vodimo da smo na kolektivnom odmoru, meni on traje po rešenju do 12., kako piše u poruci”, bila je u nedoumici Novaković.
Pet godina u „Džinsiju“ je radio i Stefan iz Brestovca, koji nam je tada rekao da sem sms poruke nije dobio nikakvu drugu informaciju o budućnosti u ovoj firmi, kao i da je na osnovu tih poruka još uvek na kolektivnom godišnjem odmoru.
„Ne verujem da će nam biti pronađen neki drugi posao, ali ću morati da ga prihvatim, jer imam kredit u banci koji ću da vraćam u narednih pet godina. Ovo sve mi ugrožava i egzistenciju porodice, jer narednu ratu kredita neću imati od čega da vratim. Ne znam da li imam neko pravo da mi banka stopira kredit, neko kaže da imam to pravo, neko kaže da nemam. Opet, firma meni, i ne samo meni, duguje i za prevoz, kao i jednu platu… Ne znam hoćemo li moći da taj novac naplatimo iz stečaja. Ovakav rasplet nisam očekivao, mada smo svi nešto sumnjali“, bio je zabrinut Stefan.
I ostale njegove koleginice i kolege su bili zabrinuti. I ljuti. I na poslodavce ali i na gradonačelnika Leskovca Gorana Cvetanovića zbog izjave da je on predosećao da će se ovo dogoditi sa „Džinsijem“ i da je trebalo da uradi nešto po tom pitanju, umesto što je dozvolio da radnike SMS porukama obaveste da više ne rade.
OBEĆANJA
Pod pritiskom protesta pod prozorom svog kabineta, ali i medija koji su tih dana intenzivno pisali o ovom slučaju, Cvetanović je razgovarao sa delom radnika Džinsija i obećao im da će vrlo brzo dobiti zaostale plate i putne troškove.
Više od godinu dana nakon tog obećanja dobili su minimalac. Ostatak plate i putne troškove, a neki su nam tvrdili da im se za putne troškove duguje i po 30.000 dinara, čekaju.
KAKO SU GRAĐANI SRBIJE FINANSIRALI DŽINSI
Komisija za kontrolu državne pomoći nije ocenjivala da li je novčana pomoć u iznosu od 1,75 miliona evra, odobrena kompaniji Džinsi iz Leskovca, bila u skladu sa zakonom – potvrđeno je prošle godine Insajderu u toj instituciji.
Kako su 2011. izveštavali mediji, Džinsi je u obnovu tekstilnog postrojenja i opremu 2011. uložio 2,75 miliona evra, dok je država toj kompaniji odobrila pomoć u iznosu od 1,75 miliona evra, što je u tom trenutku predstavljalo 63,5% ukupnih ulaganja. Prema https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2013/97/1uredbi o državnoj pomoć pomoci https://kkdp.gov.rs/tekst/919/uredba-o-pravilima-za-dodelu-drzavne-pomoci.php ta pomoć ne može da iznosi više od polovine opravdanih ulaganja.
Naredne godine, država je Džinsiju ustupila na korišćenje oko 4 hektara zemlje.
Prema izjavi nekadašnjeg direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, Božidara Laganina, datoj medijima 2012. godine, Džinsi je bio među 22 kompanije kojima je država dodelila subvencije u ukupnom iznosu od 32 miliona evra. Subvencije su bile namenjene zapošljavanju novih radnika. Podsticajna sredstva su iznosila od četiri hiljade do 10 hiljada evra po radnom mestu, a prema navodima Laganina, Džinsiju je odobreno šest miliona evra, kao podsticaj za zapošljavanje 760 radnika.
U javno dostupnoj arhivi Komisije za kontrolu državne pomoći ne postoji rešenje na osnovu kojeg bi bilo moguće ustanoviti da li su podsticajna sredstva u iznosu od šest miliona evra bila odobrena u skladu sa zakonom, pisao je Insajder. Takođe nije poznato na koji period je Džinsi bio u obavezi da zapošljava 760 ljudi. Subvencije tog tipa odobravaju se najčešće uz obavezu da poslodavac zapošljava određeni broj radnika u periodu od tri do pet godina.
Prema izveštavanju medija, država je 2013. godine oslobodila Džinsi plaćanja takse za uređenje gradskog građevinskog zemljišta u iznosu od 55 hiljada evra. Prema podacima iz finansijskih izveštaja, samo u proteklih pet godina na račun te kompanije uplaćeno je 4,4 miliona evra na ime premija, subvencija, dotacija, donacija i sličnih stavki.
KOLIKO DŽINSI DUGUJE GRADU I KAKO JE CVETANOVIĆ DOBIO SAMO ČAJ?
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović je izneo i podatke na dan 24.7.2023. godine o evidentiranim dugovima „Džinsija“ prema lokalnoj samoupravi.
„Za zakup 106.772,80 evra, odnosno 12.551.143 dinara. Taj iznos će se verovatno promeniti, jer oni imaju zakup i za avgust mesec. To je dug za 18 meseci i 23 dana. Ja sada pitam šta bi nam rekli da smo im pre 18 meseci ili manje, kada nisu platili dve ili tri rate, rekli „odite“. Rekli bi da napuštaju Grad Leskovac jer nije plodno tlo za investitore, ne želi da turski investitor bude u Leskovcu. Što se vode tiče, bilo je bilo je 4,4 miliona, uplaćeno je 500.000, dug je 3,9 miliona, a od tog ukupnog duga za „Sintetiku“ je samo 456.000 dinara. „Vodovod“ će izvršiti novo čitanje, pa će se na dug dodati i jul mesec“.
On nam je prošle godine rekao i da isplata zaostalih plata nije u njegovoj nadležnosti ali da je razgovarao sa vlasnikom Džinsija i da on ima moralnu obavezu da isplati plate i ostale troškove.
Zakonsku obavezu nije pominjao.
Gradonačelnik Leskovca je bio gost u Turskoj kada je vlasnik Džinsija ženio sina. I pored spekulacija i optužbi o navodnoj korupciji zbog koje su dugovanja kompanije tolerisana, Cvetanović je za JUGpress rekao da je od Džinsija dobio samo kilogram čaja.
“Odgovorno tvrdim, pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću da za sve ovo vreme od 12 godina, sem jednog pakovanja kilogarama čaja, nikada ništa nije dobio Cvetanović niti njegov tim od Turaka. Da, pre jedno 7-8 godina sam bio na svadbi sa još nekoliko članova mog tima, što je potpun o logično, jer je to bilo pre 7-8 godina, ali smo pritom mi odneli poklon. A bio je i Rasim Ljajić kao ministar, zajedno smo sedeli za istim stolom. Kao što mnogi mediji pišu da pre mesec dana, kada je bila svadba mog sina su bili, ali nijedan predstavnik neke strane firme nije bio na svadbi. Te manipulacije, te gluposti „bio je“, „zaštićen je“, „dobio je nešto od Turaka“, pa neka se pohvali neko ko je dobio nešto od njih”, rekao je Cvetanović tada.
GRAĐANI PLAĆAJU I DUG DŽINSIJA PREMA RADNICIMA
Na kraju su građani Srbije, kroz Fond solidarnosti, platili i plate koje Džinsi u Leskovcu nije isplatio radnicima kao i penzijsko osiguranje koje je turski “investitor” ostao dužan. A većina radnika nam se prošle godine žalila da im skoro za svaku godinu nije uplaćivan staž bar za po jedan mesec. Onima koji su u ovoj fabrici bili skoro od početka njenog rada ispada da nisu uplaćivali po godinu dana radnog staža.
Glas javnosti/JUGpress
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
