SRBIJO ODLUČI: DRŽAVATVORNA POLITIKA ILI DNEVNA POLITIKA JEFTINIH POENA?

Zašto se seje mržnja među narodom i kome to ide u prilog?

Prethodnih šest meseci svedoci smo velikih društvenih promena koje bi jedni nazvali podelama, a drugi ujedinjenjem. Da li zaista postoje dve Srbije (na nivou svesti) i da li nas doba u kome živimo tera da se malo zamislimo šta se zaista dešavalo i kome smo i u šta verovali prethodnih decenija?

Od mnogih studentskih akcija, pokrenutih u novembru prošle godine, treba izdvojiti vrednosti za koje se oni sve vreme zalažu: ljubav, zajedništvo, toleranciju, a koje se možda ponajbolje mogu uočiti na primerima susreta u Novom Pazaru i Subotici.

Mihailo Medenica: Srboniklo sve!

Svojim delovanjem, studenti su pokazali da im je svaki pedalj zemlje Srbije bitan i važan, kao i svaki građanin, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Ono što od starta pokazuju i njihovi plenumi je ravnopravnost. Svi zajedno, katolici, muslimani i pravoslavci, Mađari, Rusini, Bošnjaci i Srbi traže pravnu državu, jednakost, ista prava za sve, ali predstavnici vlasti daju sve od sebe da do toga ne dođe jer bi to prekinulo lanac obmane, korupcije i bogaćenje na račun svih naroda. Politički akteri huškaju na mržnju, nacionalne, verske i ideološke podele. I to ne sada, ne ni od juče, već decenijama unazad. Vodeći se onom starom: „Zavadi, pa vladaj”, mnogi su i stanovnike Vojvodine i Sandžaka predstavljali kao separatiste.

Pored univerzalnih ljudskih vrednosti, za koje se zalažu, sa čime se specifičnim susreću studenti u Srbiji? Naime, situacija na pojedinim fakultetima je dramatično zabrinjavajuća. Najočigledniji primer je upravo Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP). Za one koji ne znaju, studenti DUNP-a su jedini koji mogu da se „pohvale” da je njihova rektorka držala predavanje u Pionirskom parku, iako ne mari za to što je univerzitet izgubio akreditacije za pojedine studentske programe. Prvog dana blokade isključena im je struja, boravili su u nehumanim uslovima i izloženi konstantnim pretnjama i pritiscima. Inače, još aktuelna dekanka (iako je zahtev studenata u Pazaru smena rukovodstva), Zana Dolićanin je dinastijski preuzela mesto dekana, nakon penzionisanja svog oca, a pored gubljenja akreditacije za četiri studentska programa, uz njeno ime vezuju se nepotizam, loši međuljudski odnosi, progon neistomišljenika, zaustavljanje napredovanja predavača u viša zvanja... Slična situacija je i na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je većina zaposlenih u bliskim porodičnim, familijarnim i kumovskim odnosima. Da li je i koga briga za kvalitet nastave ili je bitno samo udomljavanje na „državne jasle”? Kakve i kolike posledice trpe studenti koji ZAISTA žele da uče i da se obrazuju i rade u svojoj zemlji? Zbog čega je poslednjih decenija ogroman broj medicinskih radnika napustilo Srbiju i pokušalo sreću da nađe van matice?

Podržimo studente sada kada je najteže

Šta ćemo sa kupljenim diplomama? Zašto svršeni studenti stomatologije, veterine, arhitekture... rade kao konobari u kafićima ili taksisti pružajući usluge političkim funkcionerima koji poseduju istu diplomu, ali ne stečenu dugogodišnjim učenjem i odricanjem, već političkom podobnošću i „žrtvom” od nekoliko hiljada evra? U ovakvim uslovima, kakva nas budućnost čeka? Stara je izreka da ako želite da uništite jedan narod, dovoljno je da uništite obrazovanje...

Za razliku od onih koji na uništenju svesrdno rade, studenti šalju jednu drugačiju poruku. Još od protesta u Nišu, koji je održan tokom ramazana, kada su studenti pravoslavci organizovali iftar za

svoje kolege muslimane, a ovi u Pazaru uzvratili posnim mantijama tokom Vaskršnjeg posta, pa sve do pre neki dan u Subotici. Sada su već antologijske zajedničke slike dva studenta, jednog sa šajkačom, drugog sa fesom, koji su čak bili i učesnici na otvaranju nedelje mode nedavno. Studentski protest u Novom Pazaru 12.4.2025. bio je jedan od najemotivnijih, ako ne i najemotivniji do sada, što su rekli i studenti koji su pešačili i koji su u svakom mestu dočekani uz ovacije, vatromet i suze. U Pazaru su Sofija i Mehmedali zajednički pustili belu golubicu, simbol mira, uz tonove Dositejeve „Vostani Serbije”. Samo četiri dana kasnije, u Kraljevu je zabeležena jedna od najlepših fotografija na kojoj su studentkinja bošnjakinja i student pravoslavac, oslonjeni leđima jedno na drugo. Sa izuzetno jakom simbolikom, ona podseća na poruku poslatu iz Pazara. Nije zgoreg ni pomenuti da su u Pazaru osvanuli transparenti poput: „Mislio si da ne možemo zajedno” i „Dobro došla, naša lepa Srbijo!”

Nemanja Dević: Sad nam treba jedan "Marš na Drinu"

Taman kada smo pomislili da je svima jasno šta studenti poručuju, desilo se još jedno čudo za kojim svaki normalan čovek sa ovih prostora čezne – podrška tokom blokade RTS-a. Pred najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, studenti Pazarci poručuju da će doći da odmene svoje kolege kako bi tokom praznika mogli da budu sa svojim porodicama. I baš na Veliki Petak, negde oko 5 časova izjutra, u Takovskoj ulici osvanuo je transparent: „Novi Pazar je svijet”. Sa Pazarcima, stigle su i mantije, a tačno u ponoć, pred Vaskrs, studentkinja DUNP-a je svim okupljenima čestitala praznik, sa: „Hristos vaskrse!” Te večeri, ispred veterana Srbije, okupljenima se obratio ratni vojni veteran i ratni vojni invalid Goran Samardžić vrlo emotivnim i iskrenim govorom koji je započeo sa:

„Selam alejkum!”, napominjući da pripada generaciji koja je nasela na medijske laži i govor mržnje, a posebno se obrativši roditeljima dece iz Novog Pazara, ističući da su sva deca naša. Na najveći hrišćanski praznik su ponovo zajedno, jedna studentkinja ogrnuta bošnjačkom zastavom i jedan student ogrnut srpskom, na Vaskrs poveli kolo ispred zdanja RTS-a.

Svojim dostojanstvenim hodočašćem po Srbiji, studenti su već uspeli da oslobode građane straha i vrate im veru u bolje, humanije i pravednije društvo, a svoju borbu za obrazovanje i pozitivnu selekciju, zajednički, nastavljaju dalje.

Glas javnosti 

SKINI APLIKACIJU