Spo­me­nik Di­mi­tri­ju Tu­co­vi­ću delimično oštećen stoji više od godinu dana

Pro­šlo je vi­še od go­di­nu da­na od ka­da je sa spo­me­ni­ka Di­mi­tri­ju Tu­co­vi­ću na Sla­vi­ji ot­pa­la be­la mer­mer­na plo­ča na ko­joj je bi­lo ukle­sa­no nje­go­vo ime i pre­zi­me, go­di­na ro­đe­nja i smr­ti.

Pro­šlo je vi­še od go­di­nu da­na od ka­da je sa spo­me­ni­ka Di­mi­tri­ju Tu­co­vi­ću na Sla­vi­ji ot­pa­la be­la mer­mer­na plo­ča na ko­joj je bi­lo ukle­sa­no nje­go­vo ime i pre­zi­me, go­di­na ro­đe­nja i smr­ti. Od ta­da pa do da­nas obe­lež­je je, na na­šu sra­mo­tu, osta­lo isto – na­ru­že­no i ošte­će­no. Ni­ko se ni­je po­tru­dio da spo­me­nik ko­ji se na­la­zi u sa­mom cen­tru gra­da vra­ti u pr­vo­bit­no sta­nje. Ono što do­dat­no uz­ne­mi­ra­va je što se 1. ma­ja obe­le­ža­va­ju 144 go­di­ne od ro­đe­nja ovog osni­va­ča so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je u Sr­bi­ji, bor­ca za slo­bo­du, čo­ve­ka ko­ji se me­đu pr­vi­ma na ovim pro­sto­ri­ma su­prot­sta­vljao bur­žo­a­skoj he­ge­mo­ni­ji, ali i svoj ži­vot dao za oslo­bo­đe­nje Sr­bi­je u Ve­li­kom ra­tu.

Pi­ta­nje ka­da bi ovo obe­lež­je, ko­je je bez jed­ne plo­če ne­be­zbed­no, mo­glo bi­ti sa­ni­ra­no, upu­ti­li smo po­no­vo kao i pro­šle go­di­ne gra­du i op­šti­ni Sav­ski ve­nac.

Se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru u od­go­vo­ru na­vo­di da se, pre­ma Od­lu­ci o po­di­za­nju i odr­ža­va­nju spo­me­ni­ka i skulp­tu­ral­nih de­la na te­ri­to­ri­ji gra­da Be­o­gra­da, spo­me­ni­ci ko­ji su pro­gla­še­ni za kul­tur­no do­bro odr­ža­va­ju po pro­gra­mu za­šti­te ne­po­kret­nih kul­tur­nih do­ba­ra. Taj pro­gram za­šti­te spro­vo­di se na osno­vu uslo­va ko­je utvr­đu­je Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re gra­da Be­o­gra­da.

Dimitrije Tucović: U sudbonosnim danima političaru je mesto na frontu

– O odr­ža­va­nju spo­me­ni­ka ko­ji ni­je pro­gla­šen za kul­tur­no do­bro, spo­men-plo­če ili skulp­tu­ral­nog de­la sta­ra se grad­ska op­šti­na na či­joj se te­ri­to­ri­ji na­la­zi spo­me­nik, spo­men-plo­ča ili skulp­tu­ral­no de­lo, što bi u ovom slu­ča­ju bi­le grad­ske op­šti­ne Sav­ski ve­nac ili Vra­čar jer se Trg Sla­vi­ja, gde se na­la­zi spo­me­nik, pro­sti­re na ove dve po­me­nu­te grad­ske op­šti­ne – sto­ji u od­go­vo­ru se­kre­ta­ri­ja­ta.

Ka­ko smo ne­zva­nič­no sa­zna­li, taj deo Sla­vi­je gde se na­la­zi spo­men-obe­lež­je pri­pa­da op­šti­ni Sav­ski ve­nac. A na pi­ta­nja upu­će­na nji­ma če­ka­mo od­go­vor.

Di­mi­tri­je Tu­co­vić ro­đen je u užič­kom se­lu Go­sti­lje (13. ma­ja 1881. po sta­rom ka­len­da­ru) u sve­šte­nič­koj po­ro­di­ci. Ide­ja­ma so­ci­jal­ne prav­de na­dah­nuo se u gim­na­zi­ji u Uži­cu, a za­tim svoj rad na­sta­vio u Srp­skoj so­ci­jal­de­mo­krat­skoj stran­ci. Bio je ured­nik „Rad­nič­kih no­vi­na”, „Bor­be” i vo­đa rad­nič­kog po­kre­ta, ali i ve­li­ki pa­ci­fi­sta. Po­sled­njih go­di­na se nje­go­vo de­lo „Sr­bi­ja i Ar­ba­ni­ja” tu­ma­či van kon­tek­sta i ona­ko ka­ko ko­me u od­re­đe­nom po­li­tič­kom tre­nut­ku od­go­va­ra.

"Primitivan i perfidan vandalizam": Ministarstvo kulture osudilo skrnavljenje spomenika Stefanu Nemanji

Ka­da je otadž­bi­na bi­la ugro­že­na, on je ustao da je bra­ni. Uče­stvo­vao je u bal­kan­skim ra­to­vi­ma i zbog hra­bro­sti je od­li­ko­van – ali on je od­li­ko­va­nje od­bio da pri­mi. U rat za od­bra­nu ze­mlje kre­nuo je i ka­da je Pr­vi svet­ski rat za­ku­cao na vra­ta. Uče­stvo­vao je u bit­ka­ma kod Va­lje­va, Laj­kov­ca, u Ko­lu­bar­skoj bi­ci. Ni­jed­nog tre­na ni­je hteo da od­stu­pi od svo­jih voj­ni­ka i svog na­ro­da. Ubi­jen je 20. no­vem­bra 1914. u bli­zi­ni laj­ko­vač­kog se­la Će­li­je u 33. go­di­ni kao re­zer­vni ka­pe­tan dru­ge kla­se, ko­man­dant vo­da Mo­rav­ske di­vi­zi­je pr­vog pu­ka. Ni do da­nas ni­je raz­ja­šnje­no da li stra­dao od austro­u­gar­ske ili na­še ru­ke.

Na­kon po­gi­bi­je Tu­co­vić je sa­hra­njen is­pod hra­sta u bli­zi­ni se­la Će­li­je, a za­tim su nje­go­vi zem­ni osta­ci još pet pu­ta pre­me­šta­ni. Sa­hra­nji­van je na gro­blju u Šu­šnja­ru, voj­nič­kom gro­blju u Laj­kov­cu, krip­ti Hra­ma Sve­tog Di­mi­tri­ja u La­za­rev­cu, da bi 1951. nje­go­ve ko­sti bi­le po­lo­že­ne is­pod spo­men-obe­lež­ja auto­ra Ste­va­na Bod­na­ro­va u sa­mom cen­tru kru­žnog to­ka na Sla­vi­ji. Oda­tle su 2016. go­di­ne, zbog ob­no­ve tr­ga i iz­grad­nje fon­ta­ne, iz­me­šte­ne i uz naj­vi­še po­ča­sti 15. de­cem­bra po­lo­že­ne u grob­ni­cu na par­ce­li 777 u Ale­ji ve­li­ka­na na No­vom gro­blju.

Sa­da osta­je da nad­le­žni na­po­kon po­sle vi­še od go­di­nu da­na pri­me­te da na Sla­vi­ji po­sto­ji spo­me­nik bor­cu za so­ci­jal­nu prav­du i da ovo obe­lež­je ob­no­ve.



Glas Javnosti/ P02S

SKINI APLIKACIJU