Ratni zločini Kraljevića Marka
Autor: Glas javnosti
U skladu sa savremenim standardima istorijske odgovornosti, tranzicione pravde i retroaktivne pameti, došlo je vreme da se konačno raskrsti sa mračnim nasleđem srednjeg veka.
Ako smo već naučili da se epska poezija čita kao policijski zapisnik, narodno predanje kao optužnica, a gusle kao sredstvo podsticanja mržnje, onda je krajnje nepravedno da pojedini „heroji“ i dalje uživaju imunitet.
Zato u nastavku sledi ozbiljna, temeljna i nadasve savremena ironična analiza ratnih zločina Marka Kraljevića – čoveka, mita i, po današnjim aršinima, neosporno problematične ličnosti.
Fejsbuk post prenosimo u celosti:
Procesuirajući srpske političare, vojne i policijske komandante iz devedesetih godina dvadesetog veka, Haški tribunal je smišljeno propustio jedinstvenu priliku da pred lice pravde izvede najveće krivce – Srbe koji su inspirisali zločine i koji su Karađorđu, Karadžiću, Mladiću i sličnima poslužili kao uzori.
Jedan od njih je i Marko Kraljević, od oca Vukašina i majke Jevrosime, iz Prilepa, za koga postoje brojni dokazi, od kojih je većina javno dostupna i može se pronaći u srpskim junačkim pesmama, da je bio ideološki, ali i praktični preteča velikosrpskih nacionalista i ratnih zločinaca.
Marko Kraljević je kriv:
Zato što je gazio Turke prvim srpskim tenkom od jedne konjske snage, marke Šarac.
Zato što je dvoglave i troglave Arape ubijao tupim predmetom zvanim buzdovan.
Zato što je, po unapred smišljenom zločinačkom planu, s ocem Vukašinom i stricem Uglješom, napustio njihovo rodno mesto Livno, na granici Zapadne Hercegovine i Bosanske krajine, i preselio se u Prilep da bi preoravao drumove na Koridoru 10 i tako ugrožavao evroazijske integracije i pravo Turaka na slobodu kretanja.
Preoravanjem putnih saobraćajnica okrivljeni je smišljeno kvario odnose između Makedonije i Bosne, ugrožavajući projekat „Otvoreni Balkan“, a sve u cilju stvaranja Velike Srbije.
Zaštićeni svedoci Nataša Kandić i Sonja Biserko tvrde da je i Grdelička klisura, u stvari, jedna od Markovih brazdi, koju je ovaj zaorao da bi mu bilo lakše da postavlja zasede i ubija nedužne Osmanlije.
Otežavajuća okolnost je to što je osumnjičeni drumove preoravao iako ga je majka Jevrosima više puta upozoravala da time krši međunarodno pravo i narušava prostorni plan Osmanske carevine i savetovala da počne da radi na nekoj benzinskoj pumpi ili u mini-marketu.
– O moj sinko Kraljeviću Marko
Ostavi se, sinko, četovanja
Jer zlo dobra doneti neće!
A staroj je dodijalo majci,
Sve perući krvave haljine.
Osumnjičeni je kriv i zato što je ubio građanina Musu Kesedžiju. Prvo je kavgu sa njim zametnuo u svetu nedelju, neradni dan, kad svi normalni građani koriste vikend, a onda ga je, po savetu svoje ljubavnice Vile Ravijojle, ubio na prevaran način – nožem iz potaje.
Zato što je Musinu glavu odneo caru u Stambol i za nju uzeo tri tovara blaga, što pokazuje da je bio plaćeni ubica i lovac na ucijenjene glave.
Osumnjičeni Mrnjačević je vino pio po sistemu „pola pije, pola Šarcu daje“, čime je vršio dva krivična dela u sticaju: zlostavljanje nedužne životinje i vređanje njenih verskih osećanja.
Jer zaštićeni svedoci Mujo i Haso tvrde da je Šarac bio konj turskog porekla, a Marko ga je zarobio tako što je jednog kišnog popodneva mamuran izašao iz mehane i, samo da bi impresionirao krčmaricu Maru, posekao dvadesetak nedužnih Turaka, koji su pre toga mirno i nenasilno popalili nekoliko srpskih sela, a njihovo stanovništvo pobili ili poveli u roblje.
Svojim primerom optuženi je negativno uticao na generacije srpske omladine, podstičući ih na nezakonito ponašanje i buntovništvo.
Ima indicija da je upravo Kraljević bio uzor Starini Novaku i Starcu Vujadinu, ratnim zločincima koji su u 16, odnosno u 17. veku, sa svojim paravojnim jedinicama, dugih godina ozbiljno ugrožavali javni red i mir i bezbedno odvijanje saobraćaja na Romaniji i u okolini Livna.
Glas javnosti
SKINI APLIKACIJU
.png)
