Italijani ponovo testirali Juga: Kutija na četiri točka sa naivnim šarmom, ukratko - legenda (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Jugo je bio automobilski autsajder koji nikada nije težio brzini, eleganciji ili tehnološkim inovacijama. Njegov cilj je bio jednostavan: biti dostupan svima.
Iz današnje perspektive Jugo je bio poluproizvod koji je u svoje vreme zračio velikim optimizmom. Zato je svaki osvrt na ovaj auto zanimljiv, pa i ovaj u režiji italijanskog novinara.
Ali pre nego što se osvrnemo na kratki test, podsećamo da geneza Zastave Yugo seže u 1971. godinu kada rukovodstvo Zastave lansira ambiciozni projekat – kreiranje automobila koji će popuniti prazninu između Fiće i Stojadina.
Sedmogodišnji razvoj kulminirao je 1978. godine kada je Josip Broz Tito ugledao prototip budućeg modela Zastava 102. Godinu dana kasnije, među 3.000 predloga građana, pobedio je naziv koji će ući u istoriju – Jugo.
Za osnovu Juga 45 poslužio je Fiat 127, dobitnik prestižne nagrade „Evropski auto godine“ iz 1972. godine. Kragujevački inženjeri su zadržali mehaničku bazu, ali su skratili međuosovinski razmak i kompletno redizajnirali spoljašnjost. Rezultat je bio vozilo koje je Auto svet 1980. godine okarakterisao kao „pogodak u centar“ – ekonomičan automobil koji je stigao u pravi trenutak energetske krize.
Iako je došao kada je Evropa tehnološki postala mnogo naprednija od Jugoslavije, Jugo je u serijsku proizvodnju ušao u novembru 1980. i u kragujevačkoj hali ostao sve do novembra 2008. godine. Vreme ga je pregazilo još u startu, ali Yugo je motorizovao bivšu državu i otišao mnogo dalje od toga.
Između 1980. i 2008. godine u Kragujevcu je proizvedeno skoro 800.000 vozila, uključujući i Jugo Kabrio izvedbu (predstavljen 1988), a legenda je nadživela Jugoslaviju. Jugo je osvajao i međunarodna tržišta, a najveći uspeh postigao je u Americi gde je od 1985. do 1992. prodato 141.651 vozilo. Tada je i naziv Jugo postao Yugo, mada je to verovatno bilo predodređeno jer je automobil razvijan pod kodnim nazivom Y. Uprkos kritikama na račun dizajna, sigurnosti i manjka pouzdanosti, Jugo je u SAD-u stekao kultni status postavši predmetom moderne kulture.
Šta kažu Italijani? Koštao manje od frižidera...
Sedamnaest godina nakon prestanka proizvodnje Jugo se ponovo našao na kratkom testu.
Klon Fiata 127, Yugo je bio prvi automobil proizveden u Istočnoj Evropi koji je izvezen u Sjedinjene Američke Države tokom Hladnog rata. Ta ideja je bila i briljantna i luda u isto vreme, komentariše novinar italijanskog portala Motor1.
Cena mu je bila 3.990 dolara, manje od cene snažnog motocikla ili luksuznog frižidera. Bio je „najjeftiniji automobil u Americi“. Međutim, njegova ograničena pouzdanost i gotovo komične performanse učinile su ga predmetom ismevanja.
Automobil su takođe kritikovali: Car and Driver ga je uvrstio među najgore ikada testirane automobile, kao i Consumer Reports. Ali uprkos ovom trendu, u Italiji se prodavao pod značkom Innocenti i pod imenom Koral između 1991. i 1993. godine.
Jednostavnost, iznutra i spolja
Gledajući ga danas, pruža gotovo dirljiv momenat. Jugo je „paralelopiped“ na četiri točka: dug nešto više od tri i po metra, širok kao moderni gradski automobil i dovoljno visok da primi četiri odrasle osobe. Njegove linije su one iz Fiatove škole iz 1970-ih: četvrtaste, iskrene, bez suvišnih ukrasa. To je vrsta automobila koju niko ne primećuje na putu... dok se ne zaustavi ispred vas s haubom koja se dimi.
Unutra, stvari nisu mnogo bolje: tanak lim, jeftina boja i plastika tvrda kao Lego kocka ostavljena u dvorištu tri zime. Ipak, ima naivni šarm: skroman, da, ali i šarmantan.
Dobro, ali ne baš dobro
Džeremi Klarson rekao je da je Yugo „mesto gde niko ne bi želeo provesti više od pola sata svog života“. Nije bio u potpunosti u krivu. Bez klima uređaja, leti postaje peć na drva. A da je klima uređaj bio ugrađen, verovatno bi iscrpeo polovinu već oskudnih konjskih snaga.
Tokom godina, vrhunac je bio 1,3-litarski benzinac sa 65 KS, ali protagonista ovde je 45A, sa četvorocilindarskim motorom od 903 ccm i 45 KS iz Fiata 127. Lagan kao pero (samo 800 kg), niska potrošnja goriva, ali „uzbudljive“ performanse... u doslovnom smislu: 0–100 za više od 15 sekundi, maksimalna brzina 130 km/h, ali sa više adrenalina nego sigurnosti.
Iskustvo vožnje je sledeće: sporo upravljanje, mekano ogibljenje, pristojne kočnice koje se brzo umaraju. U gradu je podnošljiv, ali na autoputu – zamišljam – bi se „držao“, ali ostaje bučan, nespretan i nestabilan. Njegova snaga je bila i ostala jednostavna mehanika, popravljiva odvijačem i čekićem, lako dostupna svima.
Jugo je legenda
Jugo se nikada neće pamtiti kao inženjersko remek-delo, ali je imao jednu ogromnu zaslugu: motorizovao je milione ljudi koji su, po prvi put, mogli da priušte sopstveni automobil, demokratizujući deo SAD-a u vrlo teškom tržišnom (i političkom) vremenu. Bio je sredstvo da se stigne od tačke A do tačke B... sve dok se ništa ne pokvari između tačke A i tačke B.
Glas javnosti/K04H
SKINI APLIKACIJU
