Građani izloženi otrovima, država gleda kroz prste zagađivačima

Apsurd je da ako građanin izgradi dvospratnu kuću bez građevinske dozvole, biće krivično gonjen, ali ako kompanija izgradi rudnik na stotinama hektara dobiće prijavu za privredni prestup.

Kada neko pomene park, asocijacije su trava, klupe, ljuljaške, deca, odrasli ljudi, staze za šetnju, ptice, drveće, malo čistiji vazduh. Gradski park u Boru, gradu na istoku Srbije, je poseban po tome što se umesto čistijeg vazduha, redovno udišu teški metali, kadmijum i arsen.

Sudeći prema javno dostupnim podacima, ovo je svakodnevica za sve Borane. U pitanju su prekomerne i po zdravlje opasne količine teških metala. Koncentracije se kreću od nekoliko puta, pa do nekoliko desetina puta većih od dozvoljenih.

Zbog toga građani Bora u odnosu na ostatak Srbije imaju znatno veći rizik od obolevanja od svih kancerogenih bolesti, sem od tumora kože, navodi se u studiji „Instituta za javno zdravlje Dr. Milan Jovanović Batut“. Osim toga, imaju veći rizik od umiranja od respiratornih, kardiovaskularnih i digestivnih bolesti.

Lokalno stanovništvo smatra da je zagađenje i veće, jer sumnjaju u zvanične rezultate merenja na nekim mernim mestima, odnosno da stanice ne pokazuju pravi stepen zagađenja, već manji.

„Merno mesto u samom centru grada, makar zvanično, beleži veći stepen zagađenja nego merno mesto Brezonik – naselja koje je najbliže kopu. To običnim ljudima nije logično i zabrinjava, bez obzira da li ruža vetrova nanosi zagađenje. Meštani tog naselja su u više navrata tvrdili da to merno mesto nije radilo“, kaže za N1 Aleksandar Kulić iz udruženja „Borani se pitaju“.

Kako izgleda kada zvanično „nema zagađenja“ može se videti na snimku Brezonika.

Ogromno zagađenje je evidentirano i na mernoj stanici „Jugopetrol“. U pitanju je gusto naseljena stambena četvrt u centru grada sa velikim brojem lokala gde se nalaze najprometnije ulice i gde, prema statistici, u proseku po 20 dana mesečno postoji prekomerno zagađenje arsenom i kadmijumom.

Primera radi, tokom jula zagađenje kadmijum je bilo 24 dana sa koncentratima koji su po 13-14 puta veći od maksimalno dozvoljenih. Zagađenje arsenom u tom mesecu trajalo je 28 dana, a najveća koncentracija je skoro 30 puta veća od maksimalne dozvoljene.

Slično je, kaže Kulić i sa mernim mestom „Industrijska zona“ koje je još dalje od rudnika, a gde je tokom jula od 20 dana koliko je mereno, dok poslednjih 10 nije bilo zbog kako se navodi, „prekida u snabdevanju električne energije“, zabeležena maksimalna koncentracija kadmijuma je bila 15 puta veće od dozvoljene, a arsena 13. Prosečno, tokom jula, doza kadmijuma je bila 15 puta veća, a arsena tri puta.

Činjenje i nečinjenje države na štetu životne sredine i ljudi

Zagađenje dominatno dolazi iz rudnika bakra – RTB Bor, koji je u većinskom vlasništvu kompanije Ziđin – 63 odsto, dok je država Srbija, vlasnik 37 odsto. Ova kineska kompanija je kupila većinski deo RTB Bora 2018. godine. Ziđin je 2021. godine pokrenuo postrojenje za odsumporavanje koje je smanjilo zagađenje česticama PM2.5 i PM 10. Međutim, pored smanjenja zagađenjem česticama PM (2,5 i 10) zagađenje teškim metalim se nastavilo.

Kadmijum i arsen utiču na bubrege, pluća, kosti, srce, jetru, krv…

Kadmijum je teški metal koji se može naći i u hrani, posebno u povrću uzgojenom na zagađenom tlu. Akumuliranje kadmijuma u telu može dovesti do oštećenja bubrega, pluća i kostiju. Kadmijum je takođe kancerogen i može da izazove i rak pluća i prostate.

Arsen je teški metal koji se nalazi u zemlji i vodi. Akumiliranje arsena u telu može dovesti do problema s kožom, krvlju, srcem i jetrom. Arsen je takođe kancerogen i može da izazove rak kože, pluća, bubrega i bešike. Ovaj teški metal u organizam može ući i preko kože.

Kako navode iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), nemaju dilemu da prekomerno zagađenje dolazi iz Topionice koja je povećala kapacitete za blizu tri puta, sa 70.000 na 200.000 tona bakra godišnje.

Iz ove organizacije navode da državni organi po pravilu čine veoma malo ili ništa kako bi se trovanje građana prekinulo. Štaviše, visokopozicionirani službenici poput ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović, pojavljuju se na otvaranjima objekata, koji, kako navode u RERI, nemaju građevinske dozvole, dok kompanija za ovakvo ponašanje dobija veoma blage kazne – ispod propisanog minimuma.

U RERI-ju smatraju da institucije Republike Srbije kombinacijom činjenja i nečinjenja pomažu ovoj kompaniji, ali da ona nije jedina.

„Kada bi neko želeo da nauči sve grane prava, odnosno prođe kroz njih i sva moguća kršenja propisa, primer rudnika u Boru bi bio taj. Malo smo se šalili, ali je zaista više-manje tako“, kaže za N1 Hristina Vojvodić, stariji pravni savetnik u oblasti energetike i klime.

Kao najvažnije kršenja zakona, ona navodi izgradnju bez procene uticaja na životnu sredinu, izgradnja bez odobrenja za izvođenje rudarskih objekta i odlaganje otpada bez dozvole. U pitanju su potencijalni krivični i privredni prestupi.

Pet presuda ispod minimalne kazne

Hristina Vojvodić kaže da su kazne konstantno blage, minimalne i neopterećujuće, u bilo kom smislu.

„Od šest presuda za izgradnju rudarskih objekata, pet su bile ispod minimalne kazne, a jedna je minimalna. To je motivišuće za kompanije. Ako oni znaju da je im je visina kazne daleko manja od zarade, oni će nastaviti da se ponašaju nauštrb zaštite životne sredine i poštovanja propisa. Ohrabreni da tako nastave su kako Ziđin, tako i druge kompanije u Srbiji“, navodi sagovornica portala N1.

Ustav garantuje pravo na zdravu životnu sredinu

Ustav Republike Srbije u članu 74. garantuje pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako je odgovoran za žaštitu životne sredine, a posebnu odgovornost imaju Republika Srbija i Autonomna pokrajina. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Ustavom se garantuju pravo na kvalitet vazduha koji omogućuje zdrav život i odgovornost za njegovu zaštitu.

Primera radi, sredinom ove godine kompanija Ziđin koper (Zijin Copper) je po sedmi put osuđena zbog izgradnje rudarskog objekta na jalovištu bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike.

Kompanija je tada kažnjena sa ukupno dva miliona dinara. Sa prethodnih šest kazni zbog kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, izrečenih od 2021. godine, ukupna „globa“ je dostigla osam miliona dinara ili oko 70.000 evra. Ziđinov profit tokom 2023. godine je prema pisanju „Nove ekonimije“ bio približno 164 miliona evra, tako da ukupan iznos kazni ne dostiže ni pola promila jednogodišnje neto dobiti ovog rudarskog giganta.

Lakše izgraditi nelegalan rudnik nego kuću

Mirko Popović, programski direktor RERI, za N1 kaže da je ovo posebno značajan slučaj jer govorimo o strateškom partnerstvu Republike Srbije.

„Ovaj rudnik je strateški interes Republike Srbije, koja je suvlasnik. To bi trebalo da čini državu još odgovornijom. Da pokaže kako je institucijama stalo do zaštite javnog interesa. Nažalost, na ovaj način vlasti daju negativan primer svojim modelom ponašanja“, navodi sagovornik portala N1.

Osim blagih kazni, sporosti administracije, jedan od primera činjenja državnih organa je i klasifikacija dela. Hristina Vojvodić navodi da pred sudom u Srbiji izgradnja rudarskog objekta bez građevinske dozvole nije krivični delo, već se po pravilu pokreću privredni prestupi, što nosi manje kazne. Maksimalna kazna ako se pokrene privredni prestup iznosi milion dinara, a u slučaju krivičnog dela to je 10 miliona. Osim toga, pokretanje privrednog prestupa „u budućnosti otežava mogućnost da se vodi krivični postupak“.

„Sud ima praksu da se ne pokreću krivični postupci“, dodaje Vojvodić.

Mirko Popović kao apsurd ističe činjenicu da ako građanin izgradi „dvospratnu kuću bez građevinske dozvole, biće krivično gonjen, ali ako kompanija izgradi rudnik na stotinama hektara dobiće prijavu za privredni prestup“. Taj posao je u nadležnosti ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

On kaže da je neprihvatljivo da se gradi objekat bez građevinske dozvole.

„Inspekcija je u odgovoru na nekoliko naših zahteva posle priličnog vremena poslala jedna odgovor u kome su naveli da sada imaju sve dozvole. Problem je što građevinska dozvola ne može da se izda naknadno. To znači da nije izvršena provera bezbednosti, usklađenosti sa uslovima nadležnih organa, da li je objekat upotrebljiv sa stanovišta životne sredine. To ne može naknadno da se verifikuje“, ističe naš sagovornik.

RERI kao najveći problem vidi inspekcije. Vojvodić navodi primer iz sudnice, kada je inspektorka zadužena za praćenje teških metala na pitanje kada bi podnela krivičnu prijavu protiv kompanije, rekla – „da ne bi nikada“.

„Dozvole opterećuju budžet kompanija“

Vojvodić kaže da inspektori imaju velika ovlašćenja i imaju priliku da sprovedu propise, ali da se to ne radi. Inspektor može da privremeno zatvori objekat ili naloži i druge mere.

Ona kaže da se pred sudom najčešće završava tako što kompanija prizna da je radla bez procene uticaja na životnu sredinu i integrisane dozvole, uz obrazloženje da “postupci izdavanja dozvole dugo traju” i opterećuju budžete kompanija. „Izgleda da rudarske kompanije ne mogu da čekaju. Mora se biti najprofitablinija kompanija u zemlji”, dodaje.

„Ipak, imamo prvi slučaj da je neko, u ovom slučaju Ziđin, osuđen krivično zbog zagađenja životne sredine, ali još uvek nije pravosnažno osuđen. Čeka se žalba, da li i kakva će kazna biti. U pitanju je zagađenje vazduha“, kaže naša sagovornica.

Kako navode iz RERI, glavni razlog zagađenja je topionica koja „i dalje nema upotrebnu dozvolu“.

„Oni (Ziđin) su rekli da je u pitanju rekonstrukcija, ali je de fakto nova, jer postoje novi kapaciteti. Sa 70.000 tona katodnog bakra godišnje kapaciteti su povećani na 200.000 tona. Ziđin je to promovisao u ulaganje u zaštitu životne sredine. Paradoks je što je i postrojenje za odsumporavanje nelegalno“, navodi Vojvodić.

Ona kaže da se kao produkt odsumporavanja dobijaju velike količine gipsa koje mogu da sadrže teške metale. U proceni uticaja na zaštitu životne sredine treba da znate šta ćete da radite sa tim gipsom. U ovom slučaju se to nije desilo.

Gost na otvaranju ovog pogona bila je ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović.

„Država daje signale zagađivačima da nastave“

Popović kaže da će na kraju 2024. godine biti probijen još jedаn rok kada su u pitanju integrisane dozvole za velike zagađivače, odnosno za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Prethodni rok bio je kraj 2020. godine, a rok je do sada produžavan dva puta. Radi se o 54 izdate dozvole za 18 godina. Na sajtu ministarstva u odeljku izdate dozvole nalaze se 34 kompanije koliko ih je dobilo dozvolu u poslednjih 10 godina. Dozvola važi 10 godina.

Direktive o industrijskim emisijama u okviru Poglavlja 27 za pristupanje Evropskoj uniji nameću kao neophodan uslov da se dozvole izdaju u roku, kao i „dodatno zapošljavanje odgovarajućeg broja zaposlenih na svim nivoima na poslovima izdavanja integrisanih dozvola“, kao i da „nedostaju kapaciteti na svim nivoima“.

Bez insistiranja na Zakonu

Kako navode u RERI-ju, prema ugovoru o strateškom partnerstvu koji im je bio dostupan, Republika Srbija je preuzela obavezu da pomogne Društvu u pripremi „Ekološkog akcionog plana“ (EAP) i da obezbedi dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine za njegovu implementaciju. S tim u vezi, Republika Srbije, „samo ako je to u skladu sa Važećim propisima“, neće, u toku „ekološkog prelaznog perioda“ sankcionisati ili novčano kažnjavati Društvo „zbog neuklađenosti sa standardima zaštite životne sredine“ (Ugovor o strateškom partnerstvu, član 7.5).

Ubedljivo najveći zagađivači sumpor dioksida i azotnih oksida dolaze iz sektora proizvodnje električne i toplotne energije, odnosno to su termoelektrane, ugljenokopi… Radi se o kompanijama kojih nema spisku onih koji imaju integrisane dozvole poput Termoelektrane Nikola Tesla A i B, TE Kostolac, Toplane u Beogradu, Nišu, Kruševcu.

Popović navodi da se slabi kapaciteti godinama pominju i prihvataju kao neka vrsta opravdanja.

„Neko ko ima admistativna ovlašćenja snosi i odgovornost. Ne može se prihvatiti koncept da zbog slabih kapaciteta treba da se trujemo i ne poštujemo zakone. Ovakvim ponašanjem država daje signal operaterima da te dozvole nisu bitne. Zakon je donet još 2004. godine, a prva namera je bila da se postave preventivni mehanzmi, pa tek onda zatim primena zahtevnih direktiva koje se odnose na smanjenje emisija. Zakon je 20 godina u primeni, ali se ona ne dešava jer je u pitanju tzv. veliki trošak. Kompanije su obveznici koje se nalaze na listi najprofitabilnijih kompanija u Srbiji. EPS se hvalio da je napravio profit od milijardu evra, a nema dozvolu. Tu je Ziđin. U pitanju je preduslov da može da posluje“, navodi sagovornik N1.

Ziđin: Vredno radimo na tom pitanju

U Ziđinu ističu da kompanija vredno i sistematski radi na ovom pitanju od prvog dana, a da su rezultati ovih napora „više nego značajni“:

„Prema trećem monitoring izveštaju koji je naručio grad Bor, vidi se da je od januara do novembra 2024. prosečna koncentracija arsena (As) na svakoj tački monitoringa smanjena za 92,93% u odnosu na 2017. godinu. Međutim, za aktivnu primenu ekoloških standardima, posebno u rudarstvu, potrebno je vreme“.

Prema podacima Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2017. godine zagađenje arsenom na dva merna mesta iznosilo je 66 i 72 nanograma po metru kubnom (ng⁄m3), a kadmijumom 4,4 i 3,1. Dozvoljene vrednosti za arsen su 6 ng⁄m3, a kadmijum 5 ng⁄m3. Prema godišnjim Izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, merne stanice u Boru su svake godine u vrhu kada je u pitanju zagađenje arsenom i kadmijumom.

„Nije moglo da se izmeri“

Dejan Lekić, član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i nekadašni pomoćnik direktora u Agenciji za zaštitu životne sredine (SEPA), kaže za N1 da od 2013. godine Agencija prati sadržaj teških metala i arsena u frakciji PM10 čestica, a da je od 2016. godine proširen broj lokacija na kojima se prate teški metali i arsen.

On podseća da su 2018. godine koncentracije bile povećane i navodi da je sedam dana sadržaj arsena u PM10 bio veći nego što je tehnikom merenja moglo biti izmereno, pošto su „koncentracije bile veće od 350ng⁄m3“.

Godinu dana kasnije 2019. dolazi do rasta koncentracije kadmijuma i tako ostaje i narednih godina. „Srednja godišnja vrednost koncentracija arsena kretala se od 10 ng⁄m3, na mernom mestu Bor-Krivelj, 115 ng⁄m3 na stanici Bor-Gradski park do 554 ng⁄m3 na mernom mestu Bor-Jugopetrol“, piše u izveštaju SEPA.

U 2020. godini najveće detektovano zagađenje zabeleženo je na stanicama „Jugopetrol“ i „Gradski park“, a na stanici „Krivelj“ samo je arsen prekoračio ciljnu vrednost. Srednja godišnja vrednost koncentracija arsena kretala se od 8 ng⁄m3 , na mernom mestu „Bor-Krivelj“, 77 ng⁄m3 na stanici „Bor-Gradski park“ do 277 ng⁄m3 na mernom mestu „Bor-Jugopetrol“.

U 2021. godini, prvih pet mesta zagađenje kadmijumom je prešlo prosečnu graničnu vrednost samo na mernoj stanici „Jugopetrol“. Najveće detektovano zagađenje arsenom je u 2021. godine registrovano u Boru, gde je prekoračena ciljna vrednost (6 ng⁄m3) na svim mernim mestima, a zabeležene su sledeće srednje godišnje koncentracije: „Jugopertol“ 132 ng⁄m3 , „Gradski park“ 43 ng⁄m3 , „Brezonik“ 33 ng⁄m3, „Oštrelj“ 18 ng⁄m3 i „Krivelj“  7 ng⁄m3.

U 2022. godini zabeležene su sledeće srednje godišnje koncentracije: „Jugopetrol“ 50 ng⁄m3, „Gradski park“ 10 ng⁄m3 i „Brezonik“ 7 ng⁄m.

Tokom 2023. najveće koncentracije arsena i ove godine su izmerene u Boru –  „Jugopetrol“ 39.8 ng⁄m3, „Gradski park“ 24 ng⁄m3 i „Brezonik“ 7.7 ng⁄m3. Srednja godišnja koncentracija kadmijuma 5 ng/m3 је premašena na mernoj stanici „Jugopetrol“.

Snežana Šerbula, profesorka Tehničkog fakulteta u Boru i šefica katedre za zaštitu životne sredine, letos je govoreći o zagađenosti u Boru iznela podatke o materijama koje prouzrukuju zagađenost i navela da glavni problem nisu PM čestice, već arsen koji od 1994. do 2023. godine nije pao ispod dozvoljene granice.

Voda u rekama je neupotrebljiva

Hristina Vojvodić ističe podatak da kompanija u potpunosti odlaže industrijski otpad koji sadrži karakteristike opasnog otpada bez ikakvih dozvola, godinama unazad. Ona navodi da nije zagađen samo vazduh već i voda. U pitanju su Borska I Kriveljska reka čije su vode četvrte i pete kategorije, odnosno ta voda nije upotrebljiva ni za šta.

„Kažnjeni su, a ne osuđeni. Dobrovoljno su platili milion dinara u humanitarne svrhe. Premeštanje devijacija reka bez bilo kakvih procena uticaja ili rudarskih odobrenja. To se dešava dve i po godine, a ne znaju se koji su uticaji. Šta ćete raditi kada doću poplave? Kompanije pod velom hitnih radova, sprovode te aktivnosti uz svesrdnu podršku države“, navodi ona.

Odakle sve dolazi zagađenje

U Ziđinu navode da „čak i tokom zatvaranja topionice radi rekonstrukcije između maja 2022. i maja 2023. godine, nivoi arsena su ostali iznad proseka“, a da su poslednjih godina, u cilju rešavanja problema zagađenja vazduha, „uloženo više od 100 miliona dolara za unapređenje opreme za zaštitu životne sredine u topionici, a da ukupna vrednost projekta iznosi 320 miliona dolara“.

„Ovo ukazuje da zagađenje ne potiče samo od industrijskih aktivnosti koje sprovodi Srbija Ziđin bakar, već i od drugih faktora, kao što su česti požari na gradskim deponijama, emisija vozila i slično, koji su u Boru značajno povećani. Rešavanje problema zagađenja zahteva zajednički napor i saradnju svih relevantnih aktera“, navode iz Ziđina.

Lekić se sa tim ne slaže. On ističe da i pored smanjenja i dalje je na dve lokacije Bor – „Gradski park“ i „Bor – Jugopetrol“ zabeleženo značajno prekoračenje srednjih godišnjih ciljanih vrednosti, četiri puta u „Gradskom parku“ i više od šest puta na lokaciji „Jugopetrol“.

„Šta je pravo objašnjenje ove pojave meni nije poznato, različiti stručnjaci su davali različita objašnjenja, od transporta rude do kvaliteta uvozne sirovine, istorijskog zagađenja… Ono što je sigurno nije u pitanju saobraćaj, niti gorenje deponija. Saobraćaj je mnogo gušći na mnogim mestima, pa nema ovih prekoračenja, a i deponije gore skoro svuda, pa opet nema prekoračenja arsena“, navodi naš sagovornik.

Što je veća proizvodnja, to je više trovanja

Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta, naveo je da mu je poznat podatak da građani Bora žive kraće. Kako kaže, u Boru se bakar dobija iz rude halkopirit, jedan od proizvoda je i sumpor-dioksid.

„To je kiseli oksid, koji se koristi za dobijanje sumporne kiseline. Svaki rudnik, odnosno fabrika za proizvodnju bakra i halkopirita, prati i fabrika za dobijanje sumporne kiseline. Međutim, kineska firma to ne radi, zato što je trenutno tržište sa sumpor-dioksidom prezasićeno i ona ga zbog toga najvećim svojim delom emituje u atmosferu“, kaže Jovančićević i dodaje:

„Zahvaljujući sumpornoj kiselini, arsen se koncentruje u PM česticama, postaje sastavni deo njih, ali i značajno doprinosi toksičnosti PM čestica. Dakle, nije svaka PM čestica podjednako toksična, zavisi šta će sumporna kiselina da apsorbuje“.

Profesorka na Tehničkom fakultetu u Boru, Snežana Šerbula je za N1 podsetila da je „arsen najpoznatiji otrov iz Srednjeg veka“.

„Mi se dugogodišnje trujemo u Boru, jer je arsenopirit prateći mineral rude bakra. Što je veća prozivodnja u Boru, što imamo više izvezenog bakra, zlata, plemenitih metala – to je veća koncentracija arsena u vazduhu“, izjavila je Snežana Šerbula.

 Ona kaže i da zagađenje ne ugrožava samo stanovništvo Bora i okolnih mesta, već da pod uticajem ruže vetrova sitne čestice arsena lete do Zaječara, Bugarske, Rumunije.

Institucije ne komunciraju

Osim što često izostaje vidljiva reakcija državnih organa, ona je tek nepostojeća kada je u pitanju komunikacija sa medijima, pre svega profesionalnim. Na upit N1 nisu odgovorili nadležni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencije za zaštitu životne sredine, grada Bora…

Nekadašnja dobra praksa – monitoring tim

Tihomir Popović, nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine, kaže da je saradnja sa rudnikom bila stalna i dobra. On podseća na nekadašnju dobru praksu.

„Borani su imali dobru praksu, a to je bio monitoring tim. U opštinskoj upravi sastajali su se jednom u nedelji ili dve nedelje. Tu su bili opštinari, ljudi iz Instituta za rudarstvo i metalurgiju, zaposleni u rudniku – Topionici pogotovo. Stručnjaci iz inspekcije…“

On navodi da je po pozivu učestvovao na par sastanaka. „Svi su bili svesni šta rade i šta se dešava. Gledali su koliko god mogu da smanje emisije. Bili su formirani akcioni planovi, zaduženja u slučaju da dolazi do prekoračenja“, navodi.

S druge strane, Ziđin (Srbija Zijin Copper) održava blisku saradnju sa državnim i lokalnim institucijama, „uključujući Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za istraživanje rudarstva u Beogradu, Borski fakultet, Institut za biodiverzitet u Beogradu, Ministarstvo zaštite životne sredine, Agenciju za zaštitu životne sredine (SEPA) i Grad Bor“.

Srbija je u zemlja u kojoj zbog prekomernog zagađenja vazduha godišnje premine oko 15.000 ljudi, pokazuju podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Broj obolelih daleko veći.

Ono što je izvesno jeste da studije koje se bave zdravljem ljudi nedvosmileno pokazuju da je zdravlje Borana ugroženo. Prema „Analizi zdravstvenog stanja stanovništva okruga Bor u periodu od 2018. do 2022. godine“ Zavoda za javno zdravlje „Timok“ iz Zaječara, navedeno je da postoji trend smanjivanja dužine života za dve godine.

Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut je u publikaciji „Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji“ naručenoj od Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iz 2020. godine naveo da će prosečeni životni vek Borana biti kraći za 10 godina, kao i da su više izloženi dobijanju svih vrsti kancera osim raka kože. Ova izveštaj je skrivan godinu dana od javnosti, a postao je dostupan zahvaljujući upornosti članova „Asocijacije za razvoj grada Bora“, a osim Bora, otkriva još ekoloških „crnih tačaka“ u Srbiji. Publikacija se i danas ne nalazi na sajtu Batuta, dok je na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine objavljeno svega nekoliko stranica.

U zaključku se kao glavne zamerke odnose na izostanak „sprovođenje zakona, kapaciteta i međuresorne kontrole, kao i neaktivnost lokalne samouprave“. Konstatovan je i „nedostatak strateških smernica koji rezultira kolektivnom odgovornošću i nedostatkom komunikacije i koordinacije između različitih institucija na nacionalnom nivou i između jedinica lokalne samouprave bilo da su pitanju horizontalna i vertikalna saradnja“.

„Nedovoljno je jasna podela uloga i odgovornosti nadležnih institucija u široj oblasti životne sredine i zdravlja. Ove uloge nisu jasno definisane, tako da dolazi do preklapanja njihovih nadležnosti“, navodi se u analizi „Batuta“.

Kada se radi o Boru, ali i zagađenju vazduha uopšte, mnogi podsećaju na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je prilikom pregovora kineskih partnera naveo da su razlog njihovog dolaska propisi u vezi sa zagađenjem vazduha, a da se to njega ne tiče.

„Eksploatacija mineralnih sirovina proglašena je aktivnošću od nacionalnog interesa, a prema Zakonu o eksproprijaciji, ista se može sprovesti za projekte od interesa za Republiku Srbiju. Ne treba mi veći dokaz da je država Srbija sebe definisala kao rudarski Eldorado“, zaključuje Mirko Popović za N1.

Glas javnosti/N01S