BOLID TERA ĐUNTU, GOTIVAN DO BOLA I OSTALE "FRAJERSKE" FRAZE! Sigurno DOSADA niste znali da SLENG ima i TERAPEUTSKU funkciju

Dramaturg i književnik Petrit Imami prateći beogradski sleng kroz decenije, dočarao je specifičan duh svake epohe.

Od mnogobrojnih albanskih reči, u našem slengu opstalo petnaestak, među kojima su: keva, kinta...

Nekada je najbolji frajer bio „ladan ko špricer“, pa je postao „kul“. Bio je „strašan dasa“ ili „lep ko upisan“, a onda „gotivan do bola“ ili „j...no zgodan“. A one čuvene beogradske dame, zbog kojih se krive vratovi i zastaje dah, nazivane su gerle, mace, ajkule, bombe, bombone, slatkiši, puške, sojke, straobalne, pa strava ribe...

Do pre dve, tri decenije u prosečnoj beogradskoj porodici deca bi dobijala šamar ukoliko se roditeljima obrate sa „kevo“ ili „ćale“. Sleng je bio nepristojan, takve reči smatrane su za bezobrazne, koje izgovaraju priprosti i nedolični ljudi, bez domaćeg vaspitanja.

Danas je druga stvar. Sleng je, u prvom redu, jezik kojim se ljudi oslobađaju od stega društvenih konvencija u ponašanju i govoru.
To su naročito psovke kao sastavni deo slenga. „J..i ga“ više nije samo psovka, nešto bezobrazno, to spontano izgovaraju i mladi i odrasli, i muško i žensko. Nema barijera. Sleng opušta savremenog čoveka i rasterećuje ga napetosti, pa stoga ima i terapeutsku funkciju, tvrdi Petrit Imami.

Zaboravljeni snimak maršala: Tito jauče od BOLOVA (VIDEO)

Rodom iz Prizrena, odrastao na Paliluli, na Hadžipopovcu, Albanac i Beograđanin, Imami je bio uvaženi profesor filmskog i TV scenarija (današnje filmske dramaturgije) na Fakultetu dramskih umetnosti, više od četvrt veka.

U gradu je bio poznat kao hroničara slenga. Od osnovne škole, na papirićima, a posle na kompjuteru, strastveno je zapisivao reči originalnog beogradskog govora. Nekada je kupio reči od Palilulaca, da bi posle osluškivao svoje studente i sina. Rezultat je bio impresivan: Promovisao je treće izdanje, sa 7.008 odrednica i 6.418 fraza.

Prateći beogradski sleng kroz decenije, Imami je dočaravao specifičan duh svake epohe.

Poziv: „Ajmo na neki ćeps“, možda na „vops“ ili „pivce“, „pivčinu“, „pivčugu“, „pivdžu“, „pivuljagu“ - svaka generacija razume. Ili „na fuks“, „fuka“, „fukicu“ (kafu).

NEKADA NAJMOĆNIJI ČOVEK SRBIJE, A DANAS POTPUNO ZABORAVLJEN! Evo ko je bio Milentije Popović (FOTO)

Ređa se more jezičkih kreacija u ovoj knjizi na skoro 600 strana, koje spontano i svakodnevno izgovaramo, a vrlo je širok spektar upotrebe reči „priča“ i „film“: „trula priča“ - izmišljotina, „iz koje je on priče“ - koja su njegova shvatanja, „vratiti film“ - podsetiti se ili „on je u svom filmu“ - živi na svoj način. Tu su i „na bombaka“ - brzo uraditi, „malo smo mu ga dali“ - malo smo uživali, „jede malu decu“ - opasan je kada se naljuti, „koliko si dobar“ - koliko si zaradio, „nije u tom fazonu“ - nije upućen u to, ne upražnjava to, ne priliči mu to, „fensi kafić“ - otmeni kafić, u kojem se okupljaju mladi snobovi, „đunta“ - poluosovina, polovni automobil, izraz nastao po replici „crkla mi đunta“ iz kultnog filma „Nacionalna klasa“...

Zašto frajerski rečnik? Reč „frajer“ je pozajmljenica iz nemačkog jezika (freier) gde označava prosca, osobu kandidata za ženidbu, neženju, slobodnog muškarca. Pridev i prilog „frajerski“ odnosi se na frajere i na ono što je svojstveno njima, njihovom neobaveznom, slobodnom životu. Prema tome, reći će Imami, frajerski jezik je oslobođeni govor, jezik koji je decenijama bio zaštitni znak beogradskog duha.

- Ukratko, razgovor o ozbiljnim stvarima kroz jednu opuštenost, što nikako ne znači devalvaciju problema - govorio je  Imami.

ONA NA KARABURMI IMA I SPOMENIK I ULICU, A VLADA ILIĆ NI TRAGA NI SPOMENA! Evo ko je bila Marijana Gregoran

 

- Pamtim da je Beograd sedamdesetih godina bio inspiracija za zagrebačke intelektualce i za mlađu generaciju. Zagreb je bio inspirisan beogradskim slengom, zavideo nam i prihvatao mnoge izraze. Ali i mi smo prihvatili nešto od njih, kao što je popularni izraz „bedak“.

Imamija je posebno inspirisalo poreklo reči u slengu, kao i izrazi istog značenja koji se menjaju od vremena do vremena i koji danas mogu paralelno da se čuju.

Tako za zaljubljenost imamo glagol „paliti se“, nastao pedesetih godina, zatim „ložiti se“ iz šezdesetih, pa „primati se“ iz osamdesetih i „pržiti se“ iz devedesetih. Tu je i jedan od vrlo starih šatrovačih glagola „gotiviti“, koji koristi mlađi naraštaj. A sukcesivno su se pojavljivali: „zatelebati se“, „zacopati se“, „zaćoriti se“, „zatetrebiti se“, „zatreskati se“, „trzati“, „napržiti se“... Današnjem sleng-glagolu „blejiti“ prethodili su unazad gledano: „kulirati“, „zujati“, „gluvariti“, „cirkulirati“, „jebivetriti“, „ćoškariti“, „frajerisati se“, „zezati se“ i „džabalebariti“.

Znatan broj reči u beogradskom slengu pozajmljen je iz tuđih jezika. Krajem 19. veka u tajnim jezicima kod Srba albanske reči bile su prilično zastupljene, dok ih je danas svega petnaestak, među kojima su: kinta, klopa, njupa, rascopati, zacopati se, šora, šorati, dok je reč „keva“ najverovatnije nastala spajanjem albanskog glagola ke (imaš) i srpskog davati, pa je dobijeno „kevati“, a od tog glagola izvedena je imenica keva - onaj ko daje kao majka, smatrao je Imami, ali i isticao da je u velikom rečniku SANU kao i u novom Rečniku stranih reči i izraza, za ovu reč srpskog slenga navedeno da potiče od hebrejske „n keva“ (majka).

PROJEKAT NARUČIO KRALJ PETAR PRVI KARAĐORĐEVIĆ! Beograd kupio i vratio u zemlju dragocene planove enterijera Novog dvora iz 1914. (FOTO)

U ranijim vremenima iz nemačkog jezika stižu: bircuz, drot, fora, gilipter, ofirati, picajzla, štreber, zicer; iz austrijsko-nemačkog: čik, pajser, pendrek, šlager; iz turskog: ala, budža, ćorka, džaba, hasati, krntija, mangup, ortak; pre Drugog svetskog rata iz mađarskog: buđelar, džomba, kec, kunt, kerefeke. U prvim godinama posle Drugog svetskog rata italijanski je bio prilično inspirativan u beogradskom slengu: banja, ćapiti, ćuza, faca, gajba, kapirati, kužiti, murija, mandža, kao i francuski: eskivaža, fazon, frapirati, gaf, gaža, pikirati, šik, švaler; od sredine šezdesetih do danas, engleski jezik zajedno sa američkim slengom postaje dominantan: bas, basket, blef, bljak, diler, keš, kreza, pičiti, pljuga, šimike, štek, tipovati... Ruski jezik je vrlo skromno zastupljen: dumati, đenge, genge i nervčik.

- Etimološko objašnjenje je ono što me kopka, ali teško je dokučiti kako je neka reč nastala, ukoliko nemate kraj sebe nekog svedoka - objašnjavao je Imami, pišu Novosti. 

- Ako kažete za nekog da je bolid, to je jasno - automobil, bolid koji ludo juri, figurativno u sleng-izrazu znači: taj je lud, pusti ga.

Komunjara, na primer, nastala je sažimanjem dve reči: „komunist“ i „funjara“, i to najpre u ljotićevskom listu „Naša Borba“. Poznato je poreklo „ridžveja“, „ridže“ ili „ridžovana“. Izraz koji je označavao kontrolora karata u gradskom prevozu nastao je po prezimenu američkog generala Metjua Ridžveja, komandanta snaga UN u Korejskom ratu (1950-1952), koji je na šapki imao zlatni širit sličan onom kakav su u to vreme imali kontrolori u Beogradu.

- „Ridžvej“ je nestao sa ulaskom demokratizacije u gradski prevoz, izbačeni su kondukteri, kontrole su retkost, mlađi više ne koriste tu reč, a ranije su pri bliskim susretima sa „ridžvejem“ nastajale scene, svađe, tuče... Nestaje i „bionja“, jer nestaju bioskopi, a baš u zamračenim salama bioskopa tokom projekcije, nastajali su dobri štosevi, kao kad se dvoje ljube na platnu, a publika vikne „šic“ - govorio je Imami.

VANVREMENSKI STIHOVI DESANKE MAKSIMOVIĆ! Ovako je čuvena pesnikinja govorila o LJUBAVI i životu

MAJMUN ĐOKA

Posebno zanimljivo je poreklo sleng-izraza „đoka“, koji označava muški polni organ. Izraz je nastao od italijanskog zapovednog glagola „gioca“ (igraj), kojim je dreser italijanskog putujućeg cirkusa terao majmuna da skače pred publikom; tim izrazom je u Srbiji najpre nazvan majmun (majmun Đoka), a asocijacija na muški polni organ je po crnim dlakama na majmunu i po njegovom skakanju.

UTROVAČKI JEZIK

U poslednjoj deceniji 20. veka mladi u Beogradu razvili su poseban stil slenga - utrovački. Na primer u narko-terminologiji: od „dop“ (droga, heroin), inverzijom se dobija „pdo“, a u utrovačkom se zatim ispred zadnjeg sloga umeću infiksi „aj“ ili „uj“, pa dobijamo: „pajdo“ i „pujdo“. Ili za „spid“ (stimulativna droga, opijenost pod spidom) imamo „dujspi“. Od izraza „trava“ (marihuana), i „duvanje“ (pušenje) dobijamo „utra za vunje“ ili „uvajdunje“.

NEMA INSPIRACIJE

U poslednje vreme kao da je presahlo stvaranje sleng-izraza, nema inspiracije kao ranije, jer nema nekadašnje neposredne komunikacije među ljudima, a nove izraze donosi uticaj stranog slenga, naročito američkog. Imami beleži: „šoknuti se“ - biti neprijatno iznenađen ili „kvitam“ - prekidam, napuštam posao, zabavu. Nove reči uglavnom nastaju pod uticajem kompjuterske tehnologije i, nažalost, stižu preko narko-izraza.

CVIKERAŠI I ČAPLJE

Neiscrpnu inspiraciju beogradski frajeri odvajkada su imali za nečiji ružan izgled, pa je Imami zabeležio: akrep, aligatorka, bambus, bedevija, buljaš, cvikeraš, čaplja, ćorča, daska, divča, droplja, dupetara, flautista, gabor, grob, grđa, horor, kiklop, klepa, kockast, krampača, krava, krndelj, krš, leš, lopata, malac, mesište, metiljav, mrtvak, napredna, nazadna, noske, picopevac, prakljača, regal, rusija, sića, skot, surlaš...

Petrit Imami preminuo je 30. maja 2019. godine u Beogradu. 

BONUS VIDEO: Profesor doktor Snežana Šerbula otkriva kako nas truju arsenom

SKINI APLIKACIJU