Prsten knjeginje Milice u privatnom vlasništvu!
Kultura
Autor: Glas javnosti
Autor: Glas javnosti
Jedno od najvrednijih arheoloških otkrića poslednjih godina je zlatni prsten knjeginje Milice u okolini manastira Ravanica.
Ono što je neočekivano i zanimljivo je da se ova relikvija nalazi u privatnom vlasništvu.
Pre nekoliko meseci jedan neprocenjiv prsten od zlata je donet dr. Branislavu Cvetkoviću istoričaru umetnosti i muzejskom savetniku u Zavičajnom muzeju Jagodina i višem naučnom saradniku na Balkanološkom institutu SANU na analizu.
Prsten je pronađen potpuno slučajno u polju kod manastira Ravanica koji je inače zadužbina kneza Lazara podignut između 70-ih i 80-ih godina 14-og veka. Dr. Cvetković je svoju analizu objavio na svom profilu na academia.edu.
Dr. ističe u svom izveštaju da lokalni sveštenici nisu uspeli da dešifruju sadržaje tekstova koji su ugravirani na prstenu te je vlasniku rečeno da potraži stručno mišljenje. Dr. Cvetković takođe ističe da se već na prvi pogled videli da je reč o izuzetnom predmetu zbog njegovog složenog dizajna i da prsten nije jedinstven samo po svojoj vrsti već i prema podacima koje pruža bilo je jasno da je morao pripadati kraljevskoj porodici srednjevekovne Srbije.
Najupadljivija odlika prstena je rotirajući mehanizam okvira koji se sastoji od romboidne ploče. Jedna strana romboidne ploče prikazuje ugravirani sedeću figuru na tronu ukrašenu nijelom.
Nijelo je tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora korišćena za ukrašavanje skupocenih predmeta od metala.
Sa obe strane obruča nalazi se po šest izduženih kartuša sa ćiriličnim natpisima srpske redakcije staroslovenskog jezika.
Tekst sadrži i citat iz Psalma 9,19, koji aludira na spasenje siromašnih. Na unutrašnjoj strani se nalazi tekst koji je zapravo ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta. Epigrafska analiza teksta ukazuje na to da prsten potiče iz 14. veka.
Na drugoj strani romboidne glave ugraviran je veliki monogram u vidu ćiriličnog slova "M" te je pretpostavka da je prsten pripadao knjeginji Milici ženi kneza Lazara.
Zlatni prsten takođe ima bliske analogije, posebno u obliku prestola na novcu koji je kovao knez Lazar.
Sve navedeno ukazuje na to da je prsten naručio knez Lazar za svoju ženu knjeginji Milicu. Autor je na kraju istakao da se ovaj izuzetno značajan i vredan predmet nalazi u privatnom vlasništvu kao i da Zavičajni muzej Jagodine nudi otkup.
Muzej se nalazi u ulici koja upravo nosi ime knjeginje Milice i bila bi prava šteta da se država ne založi da ovaj predmet pripadne muzeju kome se bliži sedamdesetogodišnjica od osnivanja.
Glas javnosti
Pre nekoliko meseci jedan neprocenjiv prsten od zlata je donet dr. Branislavu Cvetkoviću istoričaru umetnosti i muzejskom savetniku u Zavičajnom muzeju Jagodina i višem naučnom saradniku na Balkanološkom institutu SANU na analizu.
Prsten je pronađen potpuno slučajno u polju kod manastira Ravanica koji je inače zadužbina kneza Lazara podignut između 70-ih i 80-ih godina 14-og veka. Dr. Cvetković je svoju analizu objavio na svom profilu na academia.edu.
Dr. ističe u svom izveštaju da lokalni sveštenici nisu uspeli da dešifruju sadržaje tekstova koji su ugravirani na prstenu te je vlasniku rečeno da potraži stručno mišljenje. Dr. Cvetković takođe ističe da se već na prvi pogled videli da je reč o izuzetnom predmetu zbog njegovog složenog dizajna i da prsten nije jedinstven samo po svojoj vrsti već i prema podacima koje pruža bilo je jasno da je morao pripadati kraljevskoj porodici srednjevekovne Srbije.
Najupadljivija odlika prstena je rotirajući mehanizam okvira koji se sastoji od romboidne ploče. Jedna strana romboidne ploče prikazuje ugravirani sedeću figuru na tronu ukrašenu nijelom.
Nijelo je tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora korišćena za ukrašavanje skupocenih predmeta od metala.
Sa obe strane obruča nalazi se po šest izduženih kartuša sa ćiriličnim natpisima srpske redakcije staroslovenskog jezika.
Tekst sadrži i citat iz Psalma 9,19, koji aludira na spasenje siromašnih. Na unutrašnjoj strani se nalazi tekst koji je zapravo ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta. Epigrafska analiza teksta ukazuje na to da prsten potiče iz 14. veka.
Na drugoj strani romboidne glave ugraviran je veliki monogram u vidu ćiriličnog slova "M" te je pretpostavka da je prsten pripadao knjeginji Milici ženi kneza Lazara.
Zlatni prsten takođe ima bliske analogije, posebno u obliku prestola na novcu koji je kovao knez Lazar.
Sve navedeno ukazuje na to da je prsten naručio knez Lazar za svoju ženu knjeginji Milicu. Autor je na kraju istakao da se ovaj izuzetno značajan i vredan predmet nalazi u privatnom vlasništvu kao i da Zavičajni muzej Jagodine nudi otkup.
Muzej se nalazi u ulici koja upravo nosi ime knjeginje Milice i bila bi prava šteta da se država ne založi da ovaj predmet pripadne muzeju kome se bliži sedamdesetogodišnjica od osnivanja.
Glas javnosti
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
