nedelja 16. novembar 2008.
RSS
• Nedelja •
Početna > Nedelja > Tamo gde živi doktor Dabić

NACIONALNA GEOGRAFIJA - Ruma

Tamo gde živi doktor Dabić

Sremačka opština poznata je i po Buđanovcima, Hrtkovcima, radikalskom sukobu, te činjenici da tu vi imenjak alter ega Radovana Karadžića

Oslanjajući se na južne obronke Fruške gore, u plodonosnoj vojvođanskoj ravnici, smestio se grad Ruma. Ruma je u centru Srema, ali i tačno na polovini severne zemljine polulopte, odnosno na 45. paraleli, pa Rumljani zato, u šali ili zbilji, tvrde da samo u njihovom gradu i nigde drugde, kilogram iznosi tačno 1.000 grama. Ni grama više, ni grama manje.

Ako im je verovati, onda je valjda i 46,51 odsto tačno 46,51 odsto, a 8,23 ravno 8,23, pa imali „izvorni“ radikali nešto protiv ili ne. Tek, da je pre petnaestak dana, u jeku kampanje za vanredne lokalne izbore, neko rekao da će sve proći u „fer i korektnoj atmosferi“, niko mu verovatno ne bi verovao. Pogotovo u Rumi, gde su, boreći se ko za nove, ko za stare birače, front otvorili dojučerašnji saborci - radikali i naprednjaci. Posle otkazivanja predizbornog mitinga Srpske napredne stranke u Hrtkovcima zbog procene policije da je malo riskantno da se u tom selu naprednjaci okupljaju dok se radikali istovremeno vozikaju po gradu, predstavnici stranaka Tome Nikolića i Vojislava Šešelja razmenili su ozbiljne optužbe o tome ko je kriv za izbegnuti sukob u ovom gradu, pri čemu su jedni druge optuživali čak i za pokušaje likvidacije. Sukobi su, pisalo se tih dana po novinama, pretili da ekskaliraju u mali međukumovski rat, na ulice izašla i Žandarmerija, a sve je dodatno podgrejala i vest da je u petak uoči izbora nestao pečat Opštinske izborne komisije. Zakuvalo se, ali izbori tog nedeljnog jutra dođoše i prođoše bez sukoba. Na popravnom ispitu lista „Za evropsku Rumu - Boris Tadić“ osvoji gore pomenutih 46,51 odsto i odmah najavi da će opštinsku vlast, na koju Rumljani čekaju još od 11. maja, formirati brzo, sve deleći fotelje sa socijalistima i penzionerima.

Naprednjaci Tomislava Nikolića, doduše kao grupa građana „Napred, Srbijo“, osvojivši drugo mesto, preuzeše većinu simpatizera SRS, koji je, plasiravši se tek na četvrto mesto, pokazao da baš i ne može bez Tome i Vučića. Jer, ovde je 8,23 odsto tačno 8,23 odsto.

Sad kum je kum, kuma je kuma, a Ruma je Ruma, pa su dan posle izbora u sremskoj varoši svi već tvrdili da je predizborna frka-naduvana.

Sedamnaest naselja

Ruma se nalazi u srcu Srema, na 111 metara nadmorske visine, a prema poslednjem popisu iz 2002. godine opština je imala 60.006 stanovnika, naseljenih na prostoru od 587 kilometara kvadratnih. Oko grada Rume svijeno je 17 naselja - Klenak, Putnici, Hrtkovci, Nikinci, Buđanovci, Dobrinci, Voganj, Grabovci...

- Tu ti nekih velikih razlika i nema. Svi živimo u istom gradu - kad je sve prošlo, mudro reče Zlatko Markovinović, novinar lokalne televizije, a Nenad Borović, predsednik OO Demokratske stranke, još se i pohvali kako su i oni, doduše lane, sa radikalima imali još veće probleme, pa se posle izbora sve nekako brzo sleglo.

A, Rumljani sve veruju da će nova vlast u grad, kojim je donedavno rukovodio privremeni organ, doneti stabilnost koje u Rumi u poslednje vreme baš i nije bilo. I da će se za njih ponovo po dobru pročuti, a ne da ih ljudi pamte samo po nekoliko svađa u gradskoj kući, jednom rasparčanom avionu i jednom zidaru. Svađe su ovim izborima valjda prestale, a za ovaj drugi širom sveta se pročulo 1999. godine, kada je 27. marta oko 22 sata iznad Buđanovaca izvesni raketaš Zoltan Dani, usred nekakve njive, oborio prvi, dotad „nevidljivi“ američki avion F-117.

Sedamnaest naselja

Ruma se nalazi u srcu Srema, na 111 metara nadmorske visine, a prema poslednjem popisu iz 2002. godine opština je imala 60.006 stanovnika, naseljenih na prostoru od 587 kilometara kvadratnih. Oko grada Rume svijeno je 17 naselja - Klenak, Putnici, Hrtkovci, Nikinci, Buđanovci, Dobrinci, Voganj, Grabovci...

Ovaj treći je pak Dragan Dabić, autentični zidar iz Rume, koji je poznat postao ni kriv ni dužan. Ako ni zbog čega drugog, ono bar zbog toga što mu je onaj drugi Dragan Dabić, pre nego što je rešio da pusti bradu i počne da tihuje, pokrao ime, prezime i matični broj iz lične karte.
Tek, postojala je Ruma mnogo pre radikala i naprednjaka, pre Dabića, a o Americi i da ne govorimo.
Ime joj se prvi put spominje još u Otomanskom defteru iz 1566. godine, gde se pominje nekakvo seoce Ruma, smešteno uz Borkovački potok. Mada, život na ovim prostorima počinje još u praistoriji, o čemu svedoče brojna arheološka nalazišta, od kojih je najznačajnije Gomoglava kod Hrtkovaca. Živeli su ovde Kelti i Iliri, potom Rimljani, putem pored Rume prolazile seobe Germana, Huna, Avara, Slovena... Menjale se vlasti, Ruma bila čas Turska, čas Austrijska... U međuvremenu, od seoceta nasta selo, od sela grad, sve dok posle rata 1918. godine, 24. novembra Rumljani ne izglasaše odluku o prisjedinjenju sa maticom Srbijom. Izmenjaše se narodi, a Ruma, koja je tek 1933. godine dobila status grada, posta jedan od privrednih i kulturnih centara Srema.

U istoriji ovoga kraja veoma važno mesto zauzimaju crkveni objekti, pa se u gradu nalaze čak četiri crkve - Nikolajevska, Voznesenska, crkva Sošestvija Svetog duha, te rimokatolička crkva Svetog križa. Sagrađena na spletu važnih saobraćajnica, na 60 kilometara od Beograda i 36 od Novog Sada, Ruma je tokom posleratnog preporoda razvila raznovrsnu privredu, sa nadaleko poznatim preduzećima „Rumaguma“, „Rumaplast“, „Sremput“,“ Rumen“, „Fruška gora“, „Žitopromet“. U talasu sveopšte privatizacije, pojaviše se i mala preduzeća, poput „Frigo Žike“ i „BB Elektronika“, za koje danas tvrde da su glavni pokretač razvoja grada.

Uz privredu, Rumljani nade polažu i u tradicionalno gostoprimstvo ovdašnjeg naroda, tamburaše i prirodne lepote Srema. Nadomak ruke im je i Fruška gora, u južnom delu grada smestio se šumski kompleks i lovište „Karakuša“, odredište poznato među lovcima, ali i jezero i izletište „Borkovac“.