Studija otkriva čije ekonomije su najosetljivije na sankcije

Istraživanje, sprovedeno početkom 2024. u kineskom Nacionalnom superkompjuterskom centru, testiralo je otpornost 19 globalnih ekonomija na velike ekonomske sankcije koristeći matematički model. Analitičari su procenili direktne gubitke bruto domaćeg proizvoda (BDP) koje bi svaka zemlja pretrpela ako bi se suočila sa potpunom trgovinskom blokadom bez mogućnosti paralelnog uvoza.

Studija je pokazala da bi sve ekonomije u ovom scenariju trpele, ali bi neke bile "pogođenije" od drugih. Rusija bi bila među tri najotpornije, a njena ekonomija bi se smanjila za ne više od 3,5%. Kina bi zabeležila pad BDP-a za 3,1%, dok bi SAD zabeležile pad od 2,3%.

U međuvremenu, nemačka privreda bi bila najteže pogođena ako bi se njene trgovinske veze prekinule, skupivši se za 8,1%. Značajnu štetu pretrpele bi i Južna Koreja (pad za 7,9%), Meksiko (pad od 7,2%), Francuska (7% pada), Turska (6,6%), Italija (6%) i Velika Britanija (5,7%).

Studija je takođe otkrila da bi ekonomije Australije, Indonezije i Japana doživeti kontrakciju od 3,7 do 3,8%, što ih čini manje podložnim trgovinskim sankcijama od Indije, Brazila i Kanade, gde bi BDP pao za 4, 4,2 i 5,5%.

Analitičari objašnjavaju da je relativno dobar učinak američke, kineske i ruske ekonomije posledica toga da ove zemlje imaju značajnije prirodne resurse, kao i ljudski, naučni i vojni potencijal. Ruska privreda, koja je već podvrgnuta širokom spektru međunarodnih ekonomskih sankcija zbog sukoba u Ukrajini, u početku se smanjila za 1,2% u 2022. godini, ali je prošle godine zabeležila rast od 3,6%. Prema preliminarnim procenama BDP je u prvom kvartalu 2024. dodatno porastao za 5,4% na godišnjem nivou.

Međunarodni monetarni fond je prošlog meseca saopštio da očekuje da će se ruska ekonomija ove godine povećati za 3,2%, što je projekcija koja ovu zemlju stavlja ispred brojnih velikih zapadnih ekonomija, uključujući SAD (2,7%), Veliku Britaniju (0,5%), Francusku (0,7%) i Nemačku (0,2%).


Glas javnosti/ R02S