ПОУЧНА ПРИЧА ЖЕНЕ ОБОЛЕЛЕ ОД ХИВ-А; ОВА ДИЈАГНОЗА НЕ ЗНАЧИ СМРТНУ ПРЕСУДУ, ОНА ЈЕ УСПЕЛА ДА СЕ ИЗБОРИ И СА БОЛЕШЋУ И СА ПРЕДРАСУДАМА ОКОЛИНЕ

Марија Мехија (45) из Флориде, је оснивач једног од највећих форума за подршку људима оболелим од ХИВ и АИДС. Форум за оболеле је покренула након година борбе с ХИВ вирусом.

Многи њени пријатељи починили су самоубиство због ове болести, а Марија се нада да ће инспирисати друге да пригрле живот и наду. Ипак, 30 година након дијагнозе, Марија Мехија је још ту, пуна живота. Њој је болест дијагностификована 1991. године, а верује да ју је добила три године раније од дечка, вође уличне банде, с којим је била у вези и јединог дечка с којим је имала полне односе.

"Открила сам недељу дана након свог осамнаестог рођендана. Већ онда, кад сам открила да сам болесна, ХИВ је био смртна пресуда и осећала сам се јако усамљено", изјавила је Мехија. За Маријину болест су знали само мајка и млађи брат. Саветовали су јој да не говори о својој болести како је не би изопштили из друштва. Тада је било јако тешко пронаћи некога ко се борио с ХИВ попут ње, што је само погоршало њен осећај усамљености. Било је јако тешко пронаћи групе или организације које би јој помогле. Због тога Марија годинама ћутала, али онда је одлучила да проговори и ускоро је постала глас заједнице оболелих од ХИВ додавши свом имену ХИВ.

"Била сам усамљена у својој борби. Било ми је јако тешко. Онда је мама одлучила мене и брата да пресели натраг у Колумбију, где сам одлучила да останем до своје смрти и бринем се за баку и деду", присећа се Марија. За време боравка у Колумбији Марија је примала лек за ХИВ који је преко здравственог осигурања био доступан. Слободно време је проводила у медицинској библиотеци читајући и учећи све доступне материјале о ХИВ и АИДС.

Након десет година вратила се у САД где је добила нови третман, а након само пар недеља доктори су прогласили ХИВ неуочљивим, што је било најбоље чему се могла надати. То није значило да је излечена, али је значило да је стање стабилизовано.

"Само прошле године ми је умрло 30 пријатеља. Кад толико дуго живите с ХИВ може вас мучити кривица коју осећају људи који преживе, анксиозност, као и посттрауматски стресни поремећај. Често се тај осећај пореди с оним од људи који су преживели рат у ком су остали без најближих", објашњава Марија.

"У данашње доба само зато што имаш дијагностификован ХИВ, не значи да је твој живот готов. Можеш живети, радити, напредовати, оженити се... Трудим се да живим свој живот најбоље што могу. Верујем у живот, да имамо избора. Можеш лећи у кревет и умрети или можеш да се бориш, а сваки пут кад поново изабереш борбу, тако се бориш за себе и за друге", закључује Мариа.

Глас јавности/ Курир.рс/ од 02.10.2018.

SKINI APLIKACIJU