Kako da prepoznate prve znake MOŽDANOG UDARA?

Statistika je okrutna i ističe da je moždani udar jedan od vodećih uzroka smrtnosti u svetu, ali i vodeći uzrok nastanka invaliditeta.

Iako se sve više upozorava na stvari koje vas stavljaju u rizičnu grupu i za koje važe mere prevencije, u velikom broju zemalja je moždani udar drugi uzrok smrti.

U 85 odsto slučajeva moždani udar je prouzrokovan začepljenjem krvnih sudova ugruškom, a važno je doći u bolnicu čim nastupe simptomi moždanog udara.

NOVI SIMPTOM KOD MLADIH: Moždani udar kao prvi znak korona virusa

Najčešća vrsta moždanog udara je ishemijski udar, koji nastaje kada ugrušak začepi arteriju koja dovodi krv u mozak.

Druga vrsta je takozvani hemoragijski moždani udar do kog dolazi usled pucanja krvog suda, što pruzrokuje izliv krvi u mozak.

Iako moždani udar najčešće pogađa osobe iznad 65 godina starosti, može da se dogodi i u detinjstvu, zbog toga je važno da se prepoznaju simptomi i faktori rizika.

Svaki sekund BITAN

Kada osoba doživi moždani udar, svaka se sekunda računa. Kako moždano tkivo i milioni neurona u tim trenucima propadaju, vreme je najvrednije što imate.

Moždani udar označava naglo nastali neurološki poremećaj prouzrokovan poremećajem moždane cirkulacije zbog čega dolazi do nedovoljnog snabdevanja određenih delova mozga kiseonikom i hranjivim supstancama.

Nedostatak kiseonika prouzrokuje oštećenje i odumiranje nervnih ćelija što ima za posledicu oštećenje mozga i gubitak funkcija koje taj deo mozga kontroliše.

Moždani udar može da bude posledica začepljenja arterije koja snadbevaju mozak krvlju, što se naziva infarkt mozga, koji je i najčešći. Ali, može da nastane zbog pucanja krvnog suda u mozgu kada dolazi do izliva krvi u mozak, odnosno do hemoragijskog moždanog udara.

Simptomi

• Iznenadna utrnulost, slabost ili oduzetost ruke, noge ili lica, posebna zahvaćenost samo jedne strane tela;
• Iznenadne smetnje govora: otežano izgovaranje, razumevanje ili gubitak govora;
• Iznenadne smetnje vida: zamagljenje ili gubitak vida;
• Iznenadne smetnje u hodu, vrtoglavice, gubitak ravnoteže;
• Iznenadna jaka glavobolja koja može da bude praćena mučninom i povraćanjem.

Može se sprečiti – to je činjenica

Svojim životnim navikama možete neposredno da delujete na svoj rizik od moždanog udara i osigurati svoje zdravlje. Najbolji način prevencije je umeren i zdrav način života, redovna i pravilna fizička aktivnost, redovne kontrole kod lekara i svakako prestanak pušenja.

Vaš jelovnik treblo bi da sadrži maslinovo ulje, voće i povrće, hranu bogatu vlaknima i ribu, a iz ishrane izbacite hranu koja obiluje zasićenim mastima i koncentrisanim šećerima, kao i veoma zasoljenu hranu bogatu holesterolom.

Dokaza je sve više koji govore kako zaraza koronavirusom povećava rizik od moždanog udara. To je slučaj i kod mladih osoba ili onih koji inače nisu rizična grupa.

Bolnice i medicinski timovi su za vreme pandemije radili naporno kako bi omogućili svu potrebnu negu za osobe koje su doživele moždani udar, a na vama je da naučite da prepoznate simptome, odmah potražite stručnu pomoć i nikako ne ostajte kod kuće.

Faktori rizika

Jedna od glavnih bolesti koja može da vodi do moždanog udara je ateroskleroza, a mogućnost nastanka se povećava sa starenjem.

Postoje ostali faktori rizika poput pušenja, sedelački način života, loša ishrana, preterana upotreba alkohola, hipertenzija i određeni psihički faktori.

Broj osoba koje dožive moždani udar će porasti čak za 34 odsto u idućih 15 do 20 godina, upozoravajuće je predviđanje Evropskog udruženja za moždani udar, koje ističe da će broj osoba koje će pogoditi moždani udar biti veoma velik, piše Ordinacija.

SKINI APLIKACIJU