Истраживање је показало да неуролошко здравље зависи од сигнала које мишићи ногу шаљу до мозга, и обрнуто.
Резултати истраживања дали су нове показатеље зашто пацијенти с болешћу моторног неурона, мултиплом склерозом, атрофијом мишића кичменог стуба и другим неуролошким болестима брзо доживе погоршање након што њихова покретљивост постане ограничена.
Смањењем вежбања тело све теже производи нове нервне ћелије које омогућавају човеку да се прилагоди на стрес и изазове у животу.
"Наше истраживање је показало да људи, који не могу да раде вежбе с оптерећењем, као што су пацијенти у постељи, па чак и астронаути на продуженим свемирским путовањима, не само да губе мишићну масу, него се мења и хемија њиховог тела на ћелијском нивоу. Такође, то значајно утиче на њихов нервни систем", изјавила је Рафаела Адами с Универзитета у Милану у Италији.
Током истраживања је мишевима онемогућено коришћење њихових задњих шапа, док су предње могли да корисите.
Експеримент је трајао 28 дана, а мишеви су наставили нормално да једу и живе. Ограничавање активности је резултовало смањењем неуронских матичних ћелија за 70 одсто у односу на мишеве који су користили све четири шапе, пише Клиџ.
Ограничавање активности довело је до смањења количине кисеоника у телу, што је створило анаеробну средину и променило метаболизам.
Истраживање показује колико важну улогу има кретање.
"Није случајно то што људи треба да буду активни, ходају, трче, чучну да седну, користе ножне мишиће за подизање и слично. Неуролошко здравље није једносмерна улица, где мозак наређује мишићима", додала је Адеми.