EVO ZAŠTO NE BI TREBALO KASNO DA VEČERATE: Kasna večera menja način sagorevanja kalorija i skladištenja masti

Ranije studije su već identifikovale vezu između vremena obroka i dobijanja na težini, ali ovde su istraživači želeli da detaljnije pogledaju tu vezu, kao i da otkriju biološke razloge koji stoje iza toga.

SAVRŠEN SPOJ ZA ROMANTIKE : Večera u mraku, atrakcija koja štedi struju

„Želeli smo da testiramo mehanizme koji mogu da objasne zašto kasno konzumiranje hrane povećava rizik od gojaznosti“, kaže neuronaučnik Frenk Šir, iz „Brigham and Women’s Hospital“ u Bostonu.

On dodaje da su prethodna istraživanja koja su sproveli pokazala da je kasno konzumiranje hrane povezano sa povećanim rizikom od gojaznosti, povećanom telesnom masnoćom i smanjenim uspehom u gubitku težine i da su hteli bolje da razumeju zašto je to tako.

Istraživanje je bilo strogo kontrolisano i uključivalo je 16 učesnika sa indeksom telesne mase (BMI) u opsegu prekomerne težine ili gojaznosti.

Svaki volonter je prošao kroz dva različita eksperimenta u trajanju od šest dana, sa prethodno strogo kontrolisanim spavanjem i jelom, i nekoliko nedelja između svakog testa.

U jednom eksperimentu, učesnici su se držali strogog rasporeda od tri obroka dnevno u uobičajeno vreme – doručak u devet ujutru, ručak u 13 časova i večera oko 18 časova.

RUČAK I VEČERA : Tri u jedan, musaka kakvu niste još pobali

U drugom, tri obroka su pomerena , pa je prvi bio oko 13 časova, a poslednji oko 21 čas.

Kroz uzorke krvi, anketna pitanja i druga merenja, tim je uspeo da napravi brojna zapažanja.

Kada su jeli kasnije, nivoi hormona leptina,  koji nam govori kada smo siti, bili su niži tokom 24 sata, što ukazuje na to da su se učesnici možda osećali gladnije.  Kalorije su se sagorevale sporije.

Testovi su takođe pokazali da ekspresija gena za masno tkivo, koja utiče na to kako telo skladišti masti, povećava proces adipogeneze koji gradi masno tkivo i smanjuje proces lipolize koji razlaže masti.

Ovde gledamo na kombinaciju fizioloških i molekularnih mehanizama koji povećavaju rizik od gojaznosti.

„Izolovali smo ove efekte tako što smo kontrolisali zbunjujuće varijable kao što su unos kalorija, fizička aktivnost, san i izloženost svetlosti, ali u stvarnom životu na mnoge od ovih faktora može da utiče i vreme obroka“, kaže Šir.

VEČERA ZA TILI ČAS : Pita sa mesom bez kora

Naravno, gojaznost može dovesti do drugih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes i karcinom, tako da bi pronalaženje načina da se spreči njeno razvijanje na prvom mestu napravilo ogromnu razliku za zdravlje globalne populacije.

Ono što ova studija pokazuje jeste da konzumiranje hrane ranije u toku dana može da utiče na tri ključna pokretača načina na koji naša tela balansiraju energiju i rizik od gojaznosti – i to je promena kojom je nekim ljudima možda jednostavnije da upravljaju nego pridržavanje dijete ili režima vežbanja.

U budućnosti, tim želi da vidi istraživanje koje uključuje više žena (samo 5 od 16 volontera su bile žene u ovom slučaju), kao i istraživanje koje analizira kako promene vremena za spavanje u odnosu na vreme za jelo mogu takođe da utiču na ove procese.

„U studijama većeg obima, gde stroga kontrola svih ovih faktora nije izvodljiva, moramo bar da razmotrimo kako druge varijable ponašanja i životne sredine menjaju ove biološke puteve koji su u osnovi rizika od gojaznosti“, kaže Šir.

Istraživanje je objavljeno u Cell Metabolism.