Priča o beogradskim "riđovanima" počela je 1951. Te godine karta u javnom prevozu jugoslovenske prestonice je poskupela petostruko! Ulazilo se na jedna, zadnja vrata pored kojih je uglavnom sedeo kondukter. Ako to nije bio slučaj, kondukteri, obično dvoje su se kretali po vozilu. Ako bi neko i uspeo da se u gužvi provuče bez karte, sačekali bi ga kontrolori!
Priča kaže da se ondašnji kontrolori nisu krili niti hvatali putnike "na prepad". Imali su uniforme, a naročito su bile upadljive kape koje su nosili.
Kažu da je veoma sličnu stalno nosio i američki general u Korejskom ratu Metjuu Ridžvej, čovek koji se smatra najzaslužnijim za premoć koju su snage Ujedinjenih nacija stekle nad severnokorejskim.
Po priči, upravo u kapi leži razlog zbog koga su se "redžovani" uselili u beogradske autobuse. Drugi pak misle da je razlog dublji - naime, u domaćim, socijalističkim medijima, zbog učešća Amerike u Korejskom ratu, Metju Ridžvej je prikazivan u najmračnijem svetlu i imao je iskuljučivo negativan tretman.
Beograđanima nije trebalo mnogo da povežu "mrskog lika" i kontrolore koji po svaku cenu hoće da im naplate kartu.
I tako su ovi drugi postali prvo "ridžveji", pa onda u adaptiranom slengu "ridžovani", pa "ridže"… Naziv je do danas ostao pogrdan.