Svadbeni običaji iz prošlosti

Nekada je sistem svadbenih običaja i uopšte, sistem vrednosti, bio drugačiji. Poštovala su se stroga pravila, norme i kodeks ponašanja. Iz današnje perspektive, neki svadbeni običaji izgledaju smešno, čak bespotrebno.

Postojali su običaji pre svadbe, u toku svadbe i nakon nje. Njihov sadržaj i hronologija bili su ustaljeni. Tu su i obavezne radnje, predmeti, verbalni sadržaji. 

Pre svadbe, običaj je nalagao da mladoženja ili njegov otac punom i okićenom buklijom pozivaju kuma na svadbu. Onaj ko prihvati ovakav poziv, napije se iz buklije i nazdravlja domaćinu i mladencima. Buklija se zatim kiti cvećem, peškirom, čarapama, novcem. Međutim, svadba se ne može održati ako se ne izmoli proštenje. U takvim situacijama odlazi se na grob kako bi od pokojnika izmolili oprost. Na grob umrlom odlazi se sa ponudama i svećom. Tada se nariče, a umrli moli da odobri veselje. Zatim se skida crnina.

Polazak u svadbenu povorku morao je početi čezama na kojima su se vozili mladenci. Običaj je nalagao da mlada tom prilikom ne sme da se okreće niti da gleda na svoj dom koji napušta kako je ne bi pratila nesreća. Da bi mladencima potomstvo bilo zdravo i napredno, mlada posipa žitom svatove i tri puta uvis podiže nakonjče, muško dete kako bi i sama ostavila potomstvo.

Nije bio stran ni običaj da roditelji, bez znanja i saglasnosti svoje dece, ugovore budući brak. Tada momkovi roditelji odlaze kod devojke kako bi se dogovorili oko miraza, spreme i predstojeće svadbe. Ako sve teče po planu, momak daruje devojci prsten, a budući svekar je daruje novcem. Onda devojka budućem svekru polije ruke vodom i na taj način simbolično svima stavlja do znanja da prihvata dužnost snahe. Oglašavanjem puške, svet saznaje da je devojka isprošena.

Ponegde su babe završavale sve oko buduće prosidbe. To su takozvane provodadžike. Specijalno za prosidbu mesi se velika pogača koja se kiti novcem ili dukatima, a devojka daruje svatove košuljama, čarapama, peškirima, maramama. Ponegde se ovakva pogača umesi i stavi u korpicu koja se takođe kiti raznim darovima i nosi se u toku svadbe gostima da u nju stave neki dar. Umešena je tako da na njoj obavezno stoje golubovi od testa, što je verovatno bila zamena za današnje svadbene torte. Pogaču nazivaju sobornjak, a njena uloga je da na svadbi bude ispred mladenaca na stolu. 

Kasnije, tokom braka, mladenci se moraju pridržavati običaja i poštovati praznike. Iz današnje perspektive, sve ovo izgleda arhaično.

SKINI APLIKACIJU