Različiti su načini spavanja u životinjskom svetu! Neke vrste dremaju s jednim okom otvorenim, a polovina mozga im uvek budna...

Džerom Sigl, psihijatar sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu objavio je veoma interesantu studiju o spavanju i koliko je sna potrebno ljudima, a koliko nekim drugim vrstama poput čovekolikih majmuna, pasa, delfina...

"Većina životinja takođe spava, ali je njihov san veoma raznolik", navodi Sigl. Brojne varijacije životinjskog sna uključuju dužinu procesa spavanja i dubinu sna, kao i načine na koje funkcioniše njihov mozak.

Od pasa koji dremaju pomalo tokom čitavog dana, do delfina koji spavaju sa aktivnom jednom polovinom mozga:
Ljudi su, kao i svi ostali veliki čovekoliki majmuni, monofazni spavači. To znači da spavaju u jednom dužem intervalu u toku 24 časa. Bonoboi, šimpanze, gorile i orangutani imaju svoju verziju kreveta u džungli – oni grade platforme za spavanje na drveću, daleko od predatora i insekata. Gorile spavaju 12 sati, dok je orangutanima uglavnom dovoljno osam sati sna, kao i čoveku.

Kod nekih drugih primata, kao i kod većine sisara, spavanje je višefazni proces koji podrazumeva smenjivanje perioda spavanja i budnosti u okviru ciklusa od 24 časa. Kod pasa su naizmenični ciklusi budnosti i spavanja od oko 83 minuta, što znači da u danu spavaju nešto više od 10 sati i 30 minuta. Razlog zbog koga su veliki čovekoliki majmuni privilegovani dugim, luksuznim snom, za razliku od neredovnih, kraćih perioda spavanja kod drugih majmuna, su upravo njihove platforme za spavanje. Majmuni moraju da balansiraju na tvrdim granama gde ih lako probude drugi majmuni ili predatori – što je za njih generalno korisno, ali nije dobro za ostvarivanje dužeg sna.

Kako su čovekoliki majmuni sve više rasli, grane više nisu mogle da izdrže njihovu težinu, pa su sebi morali da naprave čvršću podlogu. To što mogu lepo da se ispruže, daleko od opasnosti koje vrebaju i brojnih drugih distrakcija, omogućava im da spavaju duže, bezbednije i mnogo dubljim snom.

Studija iz 2015. godine je pokazala da orangutani spavaju bolje od svojih rođaka babuna. Studija navodi da kognitivne sposobnosti primata mogu biti bolje u danu nakon dužeg i dubljeg sna.

POLOVINA MOZGA UVEK NA OPREZU
Delfini, na primer, mogu ostati budni jednom polovinom svog mozga, dok je druga u dubokom snu. Ova sposobnost im omogućava da uvek drže jedno oko otvoreno, za slučaj da naiđe predator.

"Delfini su, zapravo, na oprezu 24 časa dnevno, celog svog života", navodi Sigl.

Ovakav šablon spavanja, koji delfini dele sa kitovima, lamantinima, ušatim fokama i nekim pticama, naziva se unihemisferno sporotalasno spavanje. To je stanje dubokog sna u kome ne postoji REM spavanje, odnosno brzi pokreti očiju (rapid eye movement). REM spavanje je faza spavanja u kojoj je mozak najaktivniji, disanje se ubrzava, a većina mišića postaje privremeno paralisana. Konstantna tema naučnih rasprava je važnost REM spavanja i njegova uloga u procesima učenja i uticaj na memoriju.

"Delfini su izuzetno inteligentni, ali verovatno nikad tokom života ne iskuse REM spavanje. Kada bi doživeli istu paralizu mišića kao kopnene životinje, potonuli bi na dno okeana i udavili se", navodi Dejvid Rejzen, neurolog sa Univerziteta u Pensilvaniji.

"Ako delfini spavaju samo jednom polovinom svog mozga, postavlja se pitanje da li su oni u tom trenutku budni ili u snu. Ne postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje", ističe Sigl.

Neke vrste ptica takođe spavaju jednom polovinom svog mozga dok lete. Ptice iz roda fregata mesecima lete preko okeana i koriste polovinu svog mozga, dok drugom spavaju u toku letova. One spavaju samo tokom povoljnih vazdušnih struja koje im pomažu da dostignu visinu i da se na njoj održe i ne padnu u vodu. Spavanje u letu se sastoji od kratkih sekvenci dužine 10 sekundi. Kada su na tlu, dostižu i 12 sati sna dnevno u jednominutnim sekvencama.

Foke krznašice su još jedna vrsta koja spava polovinom mozga dok je u vodi i pliva, ali kada su na kopnu, vraćaju se bihemisfernom spavanju celim svojim mozgom, baš kao i ljudi.

Spavanje se kod životinja manifestuje na različite načine, ali univerzalna definicija spavanja bi bila: "period redukovane aktivnosti i sposobnosti reagovanja, koji se lako može preokrenuti i koji zahteva nadoknadu ukoliko dođe do deficita", objašnjava Sigl. Ipak, poslednji deo tvrdnje ne važi za sve sisare. Foke krznašice spavaju mnogo manje kada su u vodi, međutim, kada se vrate na kopno nemaju potrebu da nadoknade san.

Vinske mušice ipak imaju izraženu potrebu za spavanjem. Mogu spavati i do 12 sati u kontinuitetu u potpunoj tami. Ukoliko dođe do nedostatka sna, one spavaju duže tokom narednog ciklusa i pokazuju znake manje uspešne reproduktivne aktivnosti. I vinske mušice i sisari koji manje spavaju imaju lošije performanse pri učenju. Ipak, studija iz 2019. godine je pokazala da ekstreman nedostatak sna ne utiče na njihovu stopu mortaliteta.

(Glas javnosti/National geographic)

SKINI APLIKACIJU