OVO SU DVA JEDINSTVENA SPOMENIKA U SVETU. JEDAN se nalazi u SRBIJI, a DRUGI  u MEKSIKU

U svetu postoje do sada poznata samo dva ovakva, jedinstvena, spomenika. Jedan je  Ćele kula u Nišu koja je sazidana od lobanja srpskih vojnika  izginulih u bici na Čegru 1809.godine,a drugi je  njegov dvojnik  u Meskiku još iz vremena Asteka. 

Arheolozi su 2017. godine otkopali 676 lobanja, koje su bile uzidane u toranj blizu Templo Majora, jednog od glavnih hramova u Tenočtitlanu, prestonici Astečkog carstva, na čijem je mestu kasnije podignut i danas leži Meksiko Siti.

U ovu kulu, za razliku od njene dvojnice u Srbiji, uzidane su lobanje žena i dece, a aheolozi pretpostravljaju da je to bio rital žrtvovanja drevnih Asteka.

Niška Ćele kula podignuta je od  lobanja izginulih Srba u bici na Čegru kod Niša 31. maja 1809. godine.
Izgradjena je već krajem leta iste godine, na inicijativu svirepog Huršid paše, tadašnjeg zapovednika Niša, kasnije velikog vezira.

Na Čegru jepoginulo oko 3.000 Srba. Od njihovih glava Turci su načinili Ćele kulu.
Zabeleženo je kazivanje nekog "hadžije Srbina iz Niša" o načinu skupljanja i pripremanja lobanja za gradnju Ćele kule.niški paša je, odmah posle Čegarske bitke, "davao za svaku srpsku glavu po 25 groša.  Savremeni su pričali da je  zapovedio ćurčijama da ih oderu,te ih je odrane slao da ih uzidaju u kulu, a kože njiove dao štaviti i potom napunjene pamukom poslao u Carigrad".

Pisanih turskih izvora o Ćele kuli nema. Podatke o njenom izgledu, načinu gradnje, broju lobanja daju putopisci, prolazeći kroz Niš u XIX veku.
Prvi put je Evropa bila obaveštena o ovom spomeniku turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine,
kada je francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790-1869) izdao svoje delo "Put na Istok",
gde je, u posebnom poglavlju "Beleške o Srbiji", ukazao na značaj ovog spomenika za Srbe i potrebu da bude sačuvan.

Na platou ispred ulaznih vrata kapele postavljena je 1938. godine bista Stevana Sindjelića, rad vajara Slavka Miletića. Na postolju biste postavljen je reljef butke na Čegru, rad istog vajara. Tada je u kapeli Ćele kula postavljena i bronzana ploča sa medaljonom Lamartina i njegovom porukom iz 1833. godine: 

"Neka Srbi sačuvaju ovaje spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im kakvu su cenu platili njihovi očevi".

Ćele kula je stavljena pod zaštitu zakona 1948. godine, a odlukom Skupštine Srbije - od 7. aprila 1979. godine - proglašena je kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Maja 1989. godine niški Zavod za zaštitu spomenika kulture uputio je predlog za uvrštavanje Ćele kule u listu svetske baštine UNESKO-a.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU