Svirači, pevači, žongleri, slikari, igrači, sve su to ulčni umetnici kojima je ovaj posao jedini izvor prihoda. Mnogi od njih su samouki, mnogi obrazovani, a mnogi i sa muzičkom akademijom. Ipak, ne mogu svi da dobiju dozvolu za rad, a korona je dodatno otežala čitavu situaciju.
- U galeriji uvek postoji taj posrednik, koji je galerista i on je zapravo ordinarni trgovac. On meni nikada ne da povratnu informaciju o tome kako neko reaguje na moje slike, nego je to taj neki poslovni odnos. A ovde sam u direktnom kontaktu i to je neuporedivo bolje“, ističe akademski slikar i grafičar Bogoljub Đokić, a prenosi RTS.
Siniša Škundrić, muzičar, kaže da je ovim poslom počeo da se bavi kada je video da to rade ljudi u inostranstvu.
- Pre dosta godina u Nemačkoj sam video neku ekipu koja se bavi ovim i onda mi je palo na pamet. Inače se bavim muzikom, ceo život sam u nekom art fazonu. Bavim se i karikaturom - kaže umetnik.
Uličnu scenu Beograda čini oko 200 umetnika. U njihovim performansima svakodnevno uživaju prolaznici koji im ostavljaju novac, a bira ih stručni žiri. Naime, svake godine nastupe uličnih umetnika ocenjuju stručnjaci koji odlučuju ko će nastupati na ulici, a prošle godine zbog korone nije bilo konkursa, pa su postojeće dozvole uličnim zabavljačima samo produžene.
- Ocena koju umetnik dobije na javnom konkursu zavisi isključivo od kvaliteta programa koji je prikazao, i u skladu sa tom ocenom umetnik dobija i lokaciju. Što je viša ocena, to je i lepša lokacija. Lokacije su potpuno besplatne - objašnjava za RTS Darko Glavaš iz BEOKOM-a.
Najveće interesovanje je za Knez Mihailovu ulicu, a oni koji ne dobiju svoje mesto ovde, nastupaju u Studentskom parku, Zemunu, Kalemegdanu ili podzemnim prolazima.