ISTORIJA SRBIJE DRUGAČIJA OD ONE KOJA NAM SE SERVIRA?! Značenje reči tribal dokazuje DA DU SRBI STAROSEDEOCI BALKANA

Istorija Srba na ovim prostorima čini se da je duža nego što u zvaničnim verzijama stoji, a prema nekim podacima i istraživanja, Srbi su zapravo starosedeoci Balkana. Etimologija pojma Tribal to dokazuje.

Tribali su bili istorijsko tračko pleme zvanično nastanjeni na području današnje Srbije i Bugarske, a nezvanično i pod drugim plemenskim imenima bili su širom Balkana, pa i šire.
​
Značenje reči Tribal nalazimo u tajnom jeziku koji potiče još od keltskih mudraca druida i barda (tkz. shelta /ˈʃɛltə/ language – jezik ''putujućeg naroda'', temelji se uglavnom na irskom jeziku): Thribli[1] znači rod, rođaci, porodica (familija), ali ni to nije svo značenje imena Tribal. U odgovoru otkud i kako je nastalo pleme sa imenom Tribali dolazimo do istorijske istine o Srbima kao starosedeocima Huma (Balkana).

Tribli (Tribali) 'porodica'. U upotrebi, koristi se očigledno, da označava veliki broj ljudi (pleme). Irski «teaghlach [t'ala^]» = porodica, genitiv teaghlaigh [t'a-li]» = porodica

Glasnik društva srpske slovesnosti

… јер је име Тривала трајало до времена Константина. По Зосиму данашњи Србљи можда су се и у старо време Србљи звали, па су после Грци, оштру ову реч, по свом обичају умекшати желећи, Тривалима (Тriballi) назвали, уместо Трбљи (Тrbli), или Србљи (Srbli)…

Rečnik starodravidskog jezika

​Na starodravidskom – kanada (ಕನ್ನಡ), odnosno «canarese» jeziku, reč «tari»[3] (kanada jezik (ಕನ್ನಡ – prev. kannada) je južnoindijski jezik, koji se uglavnom koristi u saveznoj državi Karnataka. Pripada porodici dravidskih jezika. Sa oko 45 miliona govornika jedan je od 4 najveća jezika južne Indije) znači grub, grubijan, grubi razbojnik - ತರಿ tari, adjective - coarse, as meal, rough, not smooth (pridev gruba, kao obrok, gruba, ne glatka) - s. a loom (razbojnik), the mimosa catechu (posebna vrsta mimoze-akacije, koja raste u Bengalu-Indija), ಒರಟಾಗಿರಬೇಕು to be coarse (biti grub)... Skitski bog Targitaj (Targvatoz – Ilija gromovnik) u skitskoj mitologiji sin Zevsa i kćeri boga reke Boristena, predak skitskog naroda i skitske kraljevske dinastije, i keltski bog Taranis bili su bogovi gromova, munja i oluja. Tar – tare – Tara, drobi, melje. Planina Tara – gromovita planina, reka Tara – reka koja melje, drobi kroz svoje korito.

Sanskritsko «trina» (तततण) znači «trava». U kanada-dravidskom i serbskom, reč «trina» (ಟ್ರಿನ - trina, (grass) - trina, (trava), 1. bilo koja graminasta biljka, uključujući trsku, kukuruz; 2. košena (sečena) sušena trava, slama i sl,. bilo šta što liči na slamu; ಒಂದು ಸ್ಥಳವು ಹುಲ್ಲಿನಿಂದ ತುಂಬಿದೆ – 3. mesto bogato travom, drvetom i vodom)[4] označava orunjeno seme suve trave (sena) izmešano sa plevom i smrvljenim listovima ili smrvljenom slamom. Serbsko «treska» i «trešće» sitni su komadi drveta nastali sečom ili cepanjem drveta. Dakle reči «trina», «treska» i «trešće» imaju isti koren: «tri».

Etimologija

Koren «tri» - pokazuje poreklo malog i malih od velikog matičnog komada. Da bi nastali mali komadi, veliki komad mora nekom radnom silom da se «tare». Koren u reči «tare» je «tar»-. Od korena «tar»-, preko glagola «triti» (staroserbsko: trìti) [5], nastao je koren «tri»-. Po radnji «triti» nastale su reči «trica» (bezvredne sitnice) i «tričarije», te reči «trinja» (mrva), «triniti» (mrviti), «utrina», «trun».[6].

Reči trina, triniti, trinja, treska, trešće i trice označavaju poreklo malih komada od velikog matičnog originala. Sanskritsko «bha» ( भव ) znači «pojava, sličnost, znak, svetlost, sunce». Tako je «tri» > «bha» dalo «tribha» od čega je postalo «triba» i to znači «pojava, sličnost, znak, svetlost, sunce» jednog «istog matičnog izvora». A to je momenat rođenja nove osobe iz majčinog stomaka (trbuha). Tako se rađa pleme: tribe (engleski), tribus (latinski), tribu (italijanski), tribo (francuski), ttribo (galicijski), tribu (katalonski), tribo (portugalski), tribu (španski), tribuaren (baskijski), tribu (korzikanski), trib (rumunski), triba (ruski), treubh (škotski gaelik).

Keltsko (gaelik) ball (bal) - znači «ud, grana, član, član zajednice». Sa korenom «tri» ovo «bal» daje reč TRIBAL (ud, grana, član zajedničkog matičnog originala).

Koren «tri»- upućuje na originalni matični izvor. Ako korenu «tri»- dodamo sanskritsko «bali» (रतल), što znači «dar, poklon, čast, služenje, prinošenje žrtve», tad dobijamo reč «TRIBALI». Tako u imenu Tribali saznajemo da je to ime vezano za pleme koje svojim precima, kao svom matičnom izvoru, prinosi žrtvene darove, poklone i čast, a to Srbi i danas čine svojim precima i svom upokojenom rodu uopšte, dok su drevni Srbi i bogove smatrali svojim precima i svoje pretke smatrali su bogovima.

Služba prinošenja darova zvana je «triba, trieba» i «treba», a mesta na kojima su obavljane službe bila su «tribišća, trijebišća» i «trebišća». Svedoci tog običaja još postoje u toponimima kao Trebište u Makedoniji, Trebević u Bosni, Trebjesa u Crnoj Gori, Trebinje (Tribunia) u Hercegovini, Trijepče (selo kod Kaknja u Bosni), te reka Trebižat (pritoka Neretve). U Pravoslavnoj crkvi «trebnik» je knjiga sa rasporedom službi (na ikavskom govoru bio bi «tribnik», a na ijekavskom «trijebnik»).

»třti«

»třti, tarem pored trem i terem (16. i 17. v.)> part. perf. akt. tro, f trla, part. perf. pas. trti trven (Vuk), tren (ŽK) = trijeti (Crna Gora, Vuk) = trêt (Kosmet), satrati (Poljica, Dalmacija, upor. slov. treti, češ. tříti) (do-, iz-, iza-, na-, o-, po-, pře-, pro-, raz-, raza-, s-, sa-, sas-, u-, za-), ie., baltoslav., sveslav. i praslav. *terti, Іыo (stcslav. treti pored trìti) »(lat.) terére, (gr.) τείρω (s kojim je glagolima u prasrodstvu)«; otřt se pf. (Smokvica, Korčula) »dobiti rane po leđima i stražnjici zbog neprestanog ležanja«. Izvedenice se prave od sedam osnova: I *tvr(prezentska osnova, po kojoj je analogijski infinitiv tf ti, već stcslav. irsiz) > tr (sonantno G), II (sa ь > a) tor-, III (osnova part. perf. pas.) trv-, IV (prijevoj duljenja ь > i) tir-* V (prijevoj e) tér- (pred suglasnikom likvidna metateza tre- > trije-, tre-), VI (prijevoj e — o) tor,' VII (prijevoj duljenja ō > a) tar- (?).

(I) Od tr- postoji velik broj izvedenica: sufiksom -dio trio n (Vuk) = trio pored trio (Kosmet), bug. tarlo = trla f »Hürde«, kod Rumunja tîrlă, deminutivi tîrloară, tîrluliţă, tîrleciu. Poimeničen part. perf. akt. Mica (Vuk, ŽK, Vodice) »1° stupa, tŗepača, Flachsbreche, 2° (Lastva, Dubrovnik) oklagija, lazanjar (Smokvice, Korčula)«, denominal na -jati trličati, -ãm »trlicom nabijati konoplje«, denominal na -iti tf liti, -lm impf. (Gornje primorje, objekt lan), na -ati trljati, trljam impf, (na-, po-, pro-, raz-, s-) = trljât (Kosmet) »1° reiben > ribati, 2° (metafora) ići ne gledajući kuda«, deminutiv na -kati (k > c kao u micati) -trčati* -tfcam, samo s prefiksima iz-, o- (se); na -iça trice f pl. (Vuk, Kosmet), bug. trici »1° mekine, -inje, Kleien«, kod Rumunja tîrîţă »isto«, kod Cincara tîrţă; satrica (Vuk) = sătrica (Otok, Slavonija, Gregurevci, Srijem) »jelo ļcoje se na sitno šatre«; odatle (od trice] na -jar + -ije tričarije f pl. »nugae« (prema Štrekelju < njem. Tratscherei., od njem. Tratsch > trač}; na -yna (od tryti) trina (Lika, col j. trynà] = trïnja »mrva, Bisschen«, trine, gen. irina »otpaci od slame« = trinje (Kosmet), dem. trïnica, denominal triniti, -Im impf. (iz-) »mrviti, trošiti«; utrina f »pascua«; natra f »1° razboj, Webstuhl, krosna, stative, 2° preda navijena na vratilo«, odatle nătrica (Vuk) »isto«; potra, pôtrica »šteta od goveda«, zatra f (Kosmet) »smrt, pomor«; trnuti, -ēm (objekt svijeću, v.) »extinguere«; na -un: trun m (Vuk) »Splitter«, upór. rus. trun »Lappen«, deminutivi na -ka trunka f, na -zk trunak, gen. -nka, trunčica, na -iá trünja f, deminutiv trûnjica »trinja«, denominal na -iti truniti {se), trunim impf. (Vuk) (iar- se, na- se, o-, po-, s-, u-), iterativ na -va- natrunivati (Stulić) = natrunjivati, -trùnjujem (sa-) »1° sordibus conspergere, 2° expurgare«; struniti se prema strunjivati se »(želudačna bolest) exomphalus, razvio se pupak«. Suglasnik n je mogao nastati iz hn, upor. truhnuti. Na -oha iroha (v. trošiti"), na -uha trulla f = trüva (ŽK, ošna '—•) »mrvica koja u oko padne«. V. iruhav.

(II) Varijanta tar- ima daleko manji broj izvedenica: deminutiv tărkati (bug. tarkom) impf, prema pf. tărnuti (objekt oganj) »Feuer schüren«. Na -ъk tarak, gen. -řka »Art Flachsraufe«, ótarak, gen. -arka = otarac, gen. -rea (Voltidi) »peškir, ručnik, Handtuch« = atarai, gen. -asa (Vodice); na -ьp] tăranj, gen. ~rnja »(bačvarski termin) oruđe kojim se izdube dolina za umetanje dna«; tara f »Webstuhl«; na -otina tár otina (Korčula) »piljevina«, ütara f (Vodice) »ono što se u buretu vidi od duga izvan dna«; satdriti, satarım pf., prema impf, satarivati, -tarujem »izgubiti (cf. zatrla se = nestalo je«)«. Ovamo ide još na -ić rastarić m »jelo kao tarana«, zacijelo od rastrti. Zasebno treba govoriti u ovoj svezi o satàrisati, -šern impf. (Srijem) »satirati«, koji je primio gr.-slav. glagolski sufiks -isati, koji može doći i na domaće osnove kako dokazuju krunisati od kruna i saborisati od sabor. Odatle radne imenice na -lac m, -lica f = -telj: satarisalac, gen. -aoca prema f satarisalica f = satarisatelj (Kanižlić). Taj je sufiks došao zbog toga što se salirati unakrstio sa tur. satara (v.).

(III) Od trv- isto tako malo izvedenica: (čakavski) târvine f pl. (ŽK) »trine, otpaci od sijena«; strv f (v.) »trag (nima mu ni strvi ni glasa, ŽK)«, bestrv f samo s prijedlogom u ~ (pobjeći, uteći}, denominal obestrviti. Poimeničen part. perf. pas. na -ik trvènìk m, gen. -ika »via trita (možda prevedenica, kalk, v. utrenik, niže pod V)«.

(IV) Varijanta tir- postoji samo u -tirati, -tīrām, iterativima s prefiksima (is-, na-, o-, raž-, sa-, za-) od pf. istni, natręt (Kosmet) = natrú, -em (Vuk), otrú, rastrti, zatrti', otirāč, gen. -aia m (Vuk) »peškir«, zatirač, gen. -ăia; notiranje n (Srbija) »đubrenje s pomoću torova«.

(V) Varijanta ter- dolazi osim u trijeti, gdje je > ije po zakonu likvidne metateze (upor. rus. teretb), jošte u poimeničenom part. perf. pasiva na -iça trênica »Reibeisen«, trenci m pl. (ŽK) »tarana«, nătrenik m (Vuk, Srbija, Bosna) »dobro natrven i čvrst somun«, utrenīk »trven put, strada maestra = via trita (možda kalk)«. Radna imenica na -telj satritelj m prema satriteljica = satriteljica ļsatrt- = satrlica (haplologija, Otok u Slavoniji).

(VI) Prijevojni korijen tor (u Kosmem istisnut od trio, očuvan u izreci de je tor, tu je mor) upravo je pri j evo j ni postverbal od trti, koji je postao pastirski termin »1° Hürde, trio, struga, obor (v.), okölac > kolac (v.), 2° toponim«, deminutiv na -ić torii, pridjev na -ъp torní (pas), poimeničen u f torna f (Crna Gora, Vuk) »u puške ono na što je navrnuta cijev, hazna, ognjište, kurjak«, augmentativ na -ina torina = tonna (Kosmet) »đubre od sitne stoke«. Pastirski termin izgubio je vezu s glagolom trti i čini zasebnu leksikologijsku porodicu. Prvobitna veza sa trti vidi se još donekle u čakavskom tor, gen. tora »Spur« i u tariti, -im impf. (Vuk) (na-) = (Kosmet) »dubriti« i u torina f (semantička varijacija sa torina izražena je drugim akcentom) »zemlja gdje je bio tor te je natorena«. Prvobitno se značenje vidi bolje u posuđenicama: tor je naime kulturna riječ koja se posuđuje: Cincari posudiše tor m »trače, vestige, piste«, Novogrci τορός = ντόρος = τουρός »1° isto, 2° (u grčkoj Makedoniji) chemin«, odatle u Epiru παρατουρω »s'égarer«. Na -ište kod Cincara turaste »bercail, bergerie«, kod Arbanasa turist »1° isto, 2° troupeau«, kod Dakorumunja turiste = na -iş turis »débris de foin, trine, târvine«, (s metatezom) storişte »endroit battu > bercail, bergerie«. Ovamo ide bačvarski termin ütor m (Vuk, Boka) »Zerge« = utore f pl. »1° Kimme, ono što se u buretu vidi izvan dna, utara, 2° u duga ona dolinica u koju se dno umeće«, postverbal od utrti. Odatle Šulekov neologizam nautoriti »načiniti utore«. Postverbali u prvobitnom apstraktnom značenju su zator m = zatar (Vodice, o > a u nenaglašenom slogu) od zatrti.

(VII) Prijevoj duljenja ō > a tar ne, da se izvjesno dokazati jer se tar (Baranja) »pljeva« može objasniti i niskim prijevojem Ur-. Isto važi i za tara, ortak itd.

Baltičke usporednice slažu se sa praslav. *tw-ti, ali se semantički znatno razlikuju: lit. tirti poklapa se sa trti, ali znači »istraživati«; isto značenje sa slav. ima kad je sa nazalnim infiksom trinti »trti«, lot. trît »reiben, schleifen, wetzen«. Particip perf. pas. tft pokriva se posvema sa lit. tirtas »durchforscht«. Ie. korijen *ter- nalazi se u sanskr. tura-ķ, stvnjem. drãen, nvnjem. drehen, odatle nvnjem. Draht (> posudenica drat /ŻK/, drot). U slavinama su brojne dalje raširenice tog korijena: tratiti, trijesak (v.), trovati, trava, trup, trap, trgati, trsati, trgnuti, koje vidi. Zasebno treba promatrati još ostale rumunjske slavizme koji su u vezi sa trti. Od prezenta tvrç nastade rum. tiri »uništiti«, a să tīri »vući se, šuljati se«; onomatopeizira se u Moldaviji s pomoću -aJĢ > -ăi tirii »curiti«; a strivi »zgnječiti« je particip praet. od sttrevb, od sbtreti »satrti«. Na lat. -torius > rum. -tor je pridjev tiritar »puzav«; prilog tīrīs, »šuljajući se«

(Glas javnosti/Srbski)

SKINI APLIKACIJU