ISPOVEST JEDNE MAJKE: Mislila sam da sam NAJBOLJA MAMA, ali onda sam rodila NJEGA!

Meseci i meseci prolaze bez sna. Moje dete raste ali ne plače ništa manje. Da se razumemo, imamo lepe trenutke s osmehom i moja ljubav prema njemu je ogromna i zaštitnička, ali istovremeno mi se ne sviđa kakav je.

Jedna majka je otkrila kako je tek sa drugim detetom spoznala čari izazovnog roditeljstva, odnosno odgajanja teškog deteta. Ovo je njena ispovest u kojoj da će se verujemo, pronaći mnoge majke. 

Nekad sam bila najbolja mama - sve dok nisam rodila svog sina. Prva godina nakon njegova rođenja bila je preživljavanje. Čak je i moja mama priznala da nikad nije videla tako tešku bebu. Sećam se tog julskog jutra sa živopisnim detaljima. Doručak je još uvek na stolu, a na mojoj pidžami su osušene mrlje. Prošlo je nedelju dana od porođaja i istovremeno sam srećna i tužna, započela je ispovest jedna majka.  Dete zeva, prvi znak spremnosti za spavanje, a ja sam ga smestila u našu spavaću sobu odmah nakon što je moj muž otišao na posao. Čvrsto sam umotala i ostavila u provetrenoj sobi savršene temperature. Pospan je od dojenja i mazim ga po obrazima dok puna samopouzdanja izgovaram 'lepo spavaj anđele'.  Ovog puta tačno znam kako da uspavam bebu. Čitala sam knjige, znam teorije i uložila sam svoje vreme. Ovo mi nije prvo dete. Kada plače, samo 28 minuta kasnije sam u neverici. Po mom mišljenju, nešto manje od sat vremena nije dovoljno spavanja, te marširam u sobu da mu dam cuclu i to mu objasnim. Nisam još ispraznila mašinu za pranje posuđa, a kamoli oprala zube ili obukla njegovu stariju sestru. Ne, 28 minuta ne funkcioniše za mene. Ovo je samo slučajnost. Ubrzo se to događa tokom svakog spavanja, i pre podne i popodne. On zna samo za 28 minuta dremanja, a ja više ništa ne znam. Ne mogu da ga nateram da zaspi, ne mogu ga navesti da produži spavanje, a jedino ne plače kad ga držim ili dojim. 

Meseci prolaze i već ima 4 meseca i još uvek ne spava. Odlučujem da budem hrabra, kad me ljudi pitaju kako ide, kažem istinu - da mi je stvarno teško. Reakcije nisu ohrabrujuće. Niko ne razume da zapravo ne tražim savet kako biti roditelj ili kako trenirati spavanje, samo želim potvrdu. Umesto toga nailazim na komentare poput 'On je samo novorođenče, takvi su svi'. Meseci prolaze ali on i dalje ne spava duže od 28.minuta. Nekoliko prijatelja me je pitalo da li je možda reč o postporođajnoj depresiji i mada pretpostavljam da je to moguće, mislim da sam naprosto izmučena. Buka i zahtevi su sveobuhvatni, bez svetla na kraju tunela. Hoće li ikada biti srećan? Da se razumemo, imamo lepe trenutke s osmehom i moja ljubav prema njemu je ogromna i zaštitnička, ali mi je preteško da funkcionišem sa njim kao takvom bebom.  Čini se da njegova osetljivost, upornost i tvrdoglavost samo jačaju, bez obzira na tehnike koje isprobamo.  Do jednog trenutka mislila sam da se veliki deo dečjeg ponašanja usklađuje s roditeljskim veštinama, ali onda je jedan dogadjaj i rečenica moje majke promenila to mišljenje. Kad je napunio sedam meseci, zovem svoje roditelje u pomoć. Potrebna su mi 24 sata bez vrištanja i pomoć bake. Suprug i ja odlazimo za vikend i provedemo ga spavajući i uz jelo. Vraćamo se, a moja mama, mnogima poznata kao 'šaptačica bebama' mi govori - bilo je super. Ali, dodaje, on je jako teško dete. Ti i tvoja braća i sestre nikad niste bili toliko teški. Reči moje majke su za mene prekretnica, delom zato što potvrđuju moja osećanja, ali i zato što mi nenamerno daje dozvolu za preispitivanje početne crte.

Iako još uvek mislim da mame i tate igraju veliku ulogu u učenju deteta, takođe, verujem da se neka deca rađaju sa svojim idejama. Moja mlađa ćerka, zavarala me je na razmišljanje da način na koji je odgajam ima veliku ulogu u njenom ponašanju i dobrim navikama spavanja. Dolazak mog sina dokazao je drugačije. Shvatila sam da su neka deca prirodno temperamentna, kao što su neka druga prirodni sportisti ili matematičari. Najteža beba ikad za nekoliko nedelja puni dve godine. Još uvek provodi puno vremena u mom naručju i plače više nego što je njegova sestra to ikad činila u njegovoj dobi, ali spava kao šampion i igra se samostalno. 

Više ne mislim da sam najbolja mama ikad, ali čini mi se da njemu jesam, a to je jedino što je važno. Ovih dana se trudimo ne nazivati ga tvrdoglavim ili teškim, ali on se i dalje mazi najbolje na svetu, pa nema veze ako je i najteži. 

(Glas Javnosti)

SKINI APLIKACIJU