'Mračna reka' PRETI celoj planeti, KLIMATSKE PROMENE samo pospešuju razvoj toka (VIDEO)

Prema istraživanju naučnika u srcu Grenlanda formira se "Mračna reka" koja nastaje usled klimatskih promena i preti ozbiljnim posledicama zbog topljenja leda i širenja toka.

Veruje se da se ovaj podzemni plovni put, nazvan "Mračna reka", prostirao na 1.000 km.

Reka najverovatnije počinje u srcu Grenlanda i proteže se sve do Petermanskog fjorda na severozapadu. Dr Kristofer Čejmbers, model ledene ploče sa japanskog univerziteta Hokaido, rekao je: "Rezultati su u skladu sa dugom subglacijalnom rekom, ali ostaje znatna neizvesnost."

Takva nesigurnost potiče iz značajnih praznina u radarskim podacima satelitskih istraživanja koje je sprovela američka svemirska agencija NASA iznad grenlandskog ledenog pokrivača.Tokom godina, oni su dokumentovali fragmentirani uvid u ono što podseća na džinovski, subglacijalni sistem dolina koji se proteže ispod ogromnih delova Grenlanda.

Nekoliko studija u poslednjih dvadeset godina ukazuje na to da takvi rovovi, doline ili čak "mega-kanjoni" mogu da borave skriveni u subglacijalnom okruženju. Neki naučnici su takođe pretpostavili da tekuća vode bi mogla da teče na dnu obeležja. Ali zbog ovih praznina u podacima ostaje nejasno da li su sve doline povezane u jednoj dugoj, vijugavoj reci.

Ili alternativno, plovni putevi mogu biti samo segmenti nepovezanih pojava.  Koristeći ovu hipotezu, simulacije nagoveštavaju plovni put koji ide od srca Grenlanda do mora, a tečna voda prelazi neprekinuti put.

- Ne znamo koliko vode ima, ako je ima, na raspolaganju. Put doline se postepeno spušta niz padinu ledene površine, što dovodi do smanjenja pritiska prekrivača ledom što bi moglo omogućiti protok vode duž njenog puta - dodaje Čejmbers.

Ako voda teče, model sugeriše da bi mogla preći celu dužinu doline jer je dolina relativno ravna, slično koritu reke.

To ukazuje da nijedno područje ledene ploče ne bi trebalo da stvara fizičku prepreku vodi. Simulacije takođe sugerišu da je bio veći protok vode prema fjordu sa ravnom bazom doline postavljenom na 1.640 ft (500 m) ispod nivoa mora nego kada je postavljena na 100 ft (100 ft) ispod.

Pored toga, kada se topljenje povećava samo u dubokoj unutrašnjosti u poznatom regionu bazalnog topljenja, simulirano pražnjenje se povećava celom dužinom doline samo kada je dolina deblokirana. Sveukupno uzevši, podrazumeva visoko nijansirani odnos između oblika doline i prekrivenog leda koji može omogućiti da se razvije veoma dugačak vodeni put niz dolinu.

Dr Ralf, takođe uključen u studiju, rekao je: "Ovo bi moglo da uvede fundamentalno drugačiji hidrološki sistem za ledeni pokrivač Grenlanda. Ispravna simulacija tako dugog subglacijalnog hidrološkog sistema mogla bi biti važna za tačne buduće simulacije ledenog pokrivača pod promenljivom klimom".

Iako rezultati za sada ostaju hipotetični, naučnici sumnjaju da će buduća vazdušna ispitivanja na kraju potvrditi računarsi model. Ako je to slučaj, to bi ne samo potvrdilo da je Tamna reka stvarna, već bi takođe značilo da su naučnici o klimatskim promenama postigli novi standard za modeliranje ponašanja ledenih pokrivača. Ovo će zauzvrat otkriti mnogo više o izuzetno složenom i misterioznom telu za koje se predviđa da će biti od vitalnog značaja za očekivani budući porast nivoa mora.

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU