Mnogi roditelji i ne pokušavaju da stavljaju decu na nošu dok ne napune dve i po do tri godine, kada je sposobnost kontrole bešike malčice pouzdanija. Sa druge strane, neka deca nisu zainteresovana za nošu sve dok ne napune tri, pa čak i četiri godine.
Imajte na umu da, ako učute dete kako da vrši nuždu u noši pre nego što je zaista spremno na to, ne znači da ćete ga i naučiti. Zapravo, mnogo je veća verovatnoća da će pr0oces jednostavno trajati duže.
Pre navršenih 12 meseci, deca jednostavno ne mogu da kontrolišu pokrete bešike ili creva, a neka deca koja i pokazuju znakove spremnosti možda još fizički ne mogu da kontrolišu eliminaciju.
Uz to deci koja mogu da ostanu suva tokom dana često je teže da ostanu suva noću. U stvari, trebalo bi da zamislite dnevnu i noćnu suvoću kao dve odvojene prekretnice za treniranje noše.
Ne morate da čekate dok ne označite svaku stavku na listi spremnosti za nošu kao što ne morate da se osećate primorani da obučavate svog mališana da ide na nošu u određenom periodu samo zato što ste čuli da to treba baš tada. Ako vam je za utehu, kako prenosi portal "Beby Centar", istraživanja su pokazala da deca poslednjih godina imaju tendenciju ka kasnijem korišćenju noše, uz mnogo manje angažovanje roditelja u tom procesu. Istraživanja takođe pokazuju i da obuka zna da potraje mnogo duže i da roditelji mogu očekivati širok spektar rezultata.
U proseku je potrebno najmanje nekoliko meseci za potpuni uspeh.
Jedno od istraživanje je pokazalo da je deci koja su počela između 18 i 24 meseca trebalo u proseku 13 do 14 meseci da savladaju nošu, dok je deci koja su počela sa treningom posle 27 meseci starosti trebalo oko 10 meseci i manje.
Naravno, postoje i deca koja uspevaju kroz kratak i intenzivan program obuke, kao što je trodnevni metod, da nauče, ali ako ne uspe, to može da bude izvor mnogo frustracija. Korišćenje noše nije pokazatelj ni vaših sposobnosti, ni njihovog truda ili bilo kog drugog problema – jednostavno se razlikuje od deteta do deteta.
Dobra vest je da postoje opipljivi znaci koje možete da potražiti kako biste utvrdili da li je vaše dete spremno za nošu.
Fizički znaci koji ukazuju da je mališan spreman je da je pre svega dovoljno koordinisan da hoda, pa čak i trči, da urinira priličnu količinu u jednom trenutku, umesto kontinuiranog piškanja koje puni pelenu postepeno. Ili da ima redovne, dobro formirane stolice u relativno predvidljivom ritmu i da ima „suve“ periode od najmanje dva sata ili tokom dnevne dremke. To su sve pokazatelji da su mišići detetove bešike razvijeni dovoljno da zadre mokraću piše Ona.rs
Kad je ponašanje u pitanju, glavni znakovi su da dete može mirno da sedi u jednom položaju od dva do pet minuta kao i da može samostalno da povuče pantalone gore-dole. Dete pokazuje i da ne voli osećaj kada nosi mokre ili prljave pelene i vidno se interesuje za navike drugih ljudi u kupatilu. Još ako daje fizički ili verbalni znak kada ima potrebu za pražnjenjem creva kao što je gunđanje, čučanje ili vam zapravo govori da hoće da ide, to je odlično. Što se tiče ponašanja, tu su i detetova želja za nezavisnošću, pokazivanje ponosa svojim dostignućima; ne pruža otpor da koristi toalet i u generalno je kooperativnoj fazi, nije negativno i ne tera inat.
Što se tiče kognitivih znakova, dete prepoznaje fizičke signale koji znače da mora da "ide" i može da vam kaže ranije da se to dešava, pa čak i da "izdrži" dok ne dobije nošu na korišćenje. Druge kognitivne sposobnosti koje je dete razvilo pre korišćenja noše je da može da prati jednostavna uputstva, kao što su „idi uzmi igračku“ ili da razume vrednost stavljanja stvari tamo gde im je mesto.
Tu su i znaci da vaše dete nije spremno za nošu. Ako se osećate frustrirano, a primećujete i znake frustracije kod svog deteta, to bi mogao da bude vrlo jasan znak da vaše dete još ne može da koristi nošu. Ako nije dovoljno koordinisano da hoda (ili potencijalno trči) do toaleta i da sedi mirno nekoliko minuta, možda fizički nije spremno za trening.
I ne samo da nije spremno, nego i ne pokazuje interesovanje za nošu, niti radoznalost oko toaletnih navika ukućana u kupatilu. Možda nema ni adekvatan rečnik da identifikuje šta želi da uradi, što sve ukupno ukazuje na to da bi možda bilo najbolje da roditelji sačekaju dok deete ne bude malo više zainteresovano i sposobno da bolje verbalizuje ono šta mu se dešava.