Muškarci često imaju pogrešnu pretpostavku da žene padaju na izgled, novac ili samu ljubaznost. Iako to kod nekih može delovati, to je najčešće kratkoročno. Jedna od prvih stvari koja će ženu odbiti je njegovo izigravanje dobrice - od opštih stavova pa do tretiranja nje. To ženama ne govori da je on dobar, već da on nema iskustva niti odvažnosti u sebi.
Prema urbanim mitovima, svaka žena će biti osvojena ako se muškarac dovoljno dugo trudi. Istina je da je za razvoj hemije i "ravnopravan" ulazak u odnos važno čitati njene signale. To znači da treba da pratite koliko se često sama javlja, koliko je zainteresovana za izlazak, da li inicira dodire ili poglede te joj treba odgovarati u približno jednakoj meri, a ne trčati pet koraka ispred. I žene, baš poput muškaraca, više cene nešto za što su se morale da se potrude, nego ono što su odmah dobile.
Ako ona ne može da izađe jer ima prethodni dogovor, posao ili bilo kakvu drugu obavezu - to je sasvim normalna stvar. Isto tako, nije normalno da muškarac koji osvaja ženu trči na svaki njen poziv i otkazuje svoje prethodne dogovore, te uvek bude dostupan za nju. To na početku odnosa više liči na očaj i opsesiju, nego na muškarca koji ima izgrađen život, ceni sebe i zna što hoće.
Koliko god se to činilo dobrom idejom iz romantičnih filmova, preterana priznanja sviđanja, pa čak i ljubavi nakon nekoliko sastanaka nisu realni. Čak i ako je to sve samo rezultat hormona ili želje da je što pre odvedete u krevet, muškarac treba da zna da stane na loptu i samo zamisliti suprotnu situaciju - da njemu žena na drugom sastanku izjavljuje ljubav, planira djecu... Najbolje je prvo se dobro upoznati i pustiti da se sve odvija spontano.
Iako ima raznih tipova žena, po pravilu većina njih ne želi niti "sirovinu" niti "mekušca" - već neku sredinu, normalnog dečka. Oni muškarci koji u strahu da ne pogreše sve odluke predaju njoj, već otkrivaju svoju nesigurnost, koja nije nimalo privlačna. Ako ona uvek mora da izabere film, jelo, kafić ili šta će se raditi, velike su šanse da ga neće doživeti kao nekog ko zna što želi.
Pričanje o sebi u superlativima i samohvala nisu preterano privlačni. Žene bi radije volele same da donesu zaključak nego da slušaju "svi kažu da sam ja najbolji", "bio sam najpametniji na faksu", "mogu dići najviše u benču". Ništa što vredi ne treba toliko da se reklamira, a baš poput muškaraca, i žene bi radije neke stvari otkrile i zaključile same.
(Glas javnosti)