Glas Javnosti

PRAVI SE U BEOGRADU: Prvi srpski zanatski puter

Hrana
Autor: Glas javnosti

Svi koji vole da se igraju u kuhinji reći će vam da za ručak ne brinu ako u frižideru imaju maslac ili slaninu. Šta god da dodate uz to - krišku hleba ili jaje, uz malo mašte i domišljatosti možete da napravite jednostavan, ali slastan obrok. A to je naravno najlepše. Možda su to obične namirnice, ali ako su vrhunske, onda od njih nastaje magija. Prava je šteta onda što mi ponekad i ne znamo kako

Malo čudo u srcu Dorćola
Priča o Žuna maslacu je fenomenalna, zato što tu nema nikakvih grandioznih biznis planova niti glamuroznih promocija. Tijana je odmah krenula da radi, umesto da veća u nedogled kakve su šanse da jedna mama dvoje male dece, istoričarka umetnosti, u sred Dorćola, počne da pravi - zanatski maslac. Treba reći da je ideja bilo raznih, a onda je na red došao zanatski puter, što je njen suprug dočekao sa pozitivnom reakcijom - "E toga nema ovde, moglo bi da uspe. Podržaću!"

- Vremenom je uvideo da to stvarno nije samo hir i od same podrške postao je član ovog dvojca bez kog se ne može. Od čuvanja dece do svakog aspekta poslovanja. Ima nešto posebno u građenju porodičnog biznisa. Kad uz to dodate i bake, deke, ujku, tetku koji uskaču kad god treba, lakše se diše - priča Tijana, prenosi portal Ekapija.


S obzirom na to da niko nije imao nikakvog iskustva u pravljenju maslaca, Tijana je čitala svu literaturu koja joj je došla pod ruku. Pitala je za savet i da šegrtuje u velikim mlekarama, ali odgovor je bio - ne može. Onda je na društvenim mrežama našla proizvođače zanatskog maslaca širom sveta kojima se obratila za pomoć i koji su joj izašli u susret savetima, stručnom literaturom i iskustvom koje su mogli da joj prenesu na daljinu. Posebno pamti jednog proizvođača iz Australije koji joj je ostavio svoj broj telefona i dozvolu da ga zove kad joj nešto zatreba. Tijana je naučila da pravi prvi puter od fermentisane pavlake i ponudi jedinstven zdraviji i ukusniji proizvod.

Odlučna u svojoj nameri, Tijana sebi za osmi mart kupuje bućkalicu u Šapcu. Bućkalica je tražila prostor, pa je iznajmila tridesetak kvadrata na Dorćolu.

- Ne zna čovek šta ga sve čeka, da sam znala, pitanje je da li bih se u ovo upustila. Samo sam ušla u to i radila, morala sam tako, kao da živa neću ostati ako ne napravim taj puter - priča Tijana.

Nemojte da me zaustavite zato što je ovo malo
Dakle, bućkalica, prostor, firma. Kreće papirologija i kako registrovati ono što ne postoji. Tako Tijana postaje prva registrovana firma za proizvodnju zanatskog putera. Sledećeg dana, zbog delatnosti kojom se bavi na vrata su zakucale tri veterinarske inspektorke, koje su zadužene za velike mlekare koje posluju kod nas. Obrevši se u Tijaninih 30 kvadrata, krenule su da se okreću i uzdišu u neverici da ovome mogu dati sve potrebne dozvole, dok Tijana nije zavapila - "Molim vas nemojte da me zaustavite samo zato što je ovo malo, ovo je moj početak". I nisu je zaustavile.



Svoj prvi maslac prodala je preko fejsbuk stranice sa malim proizvođačima hrane. Posle je uspostavila saradnju sa ugostiteljskim i prodajnim objektima.

Danas ta priča izgleda ovako - Tijana je posle godinu dana postojanja naučila da pravi perfektan puter, ima ga oko 100 kilograma mesečno, treba joj šest dana da od pavlake napravi puter (kod industrijskih putera to traje šest sati) koji je za veoma kratko vreme postao pravi gastronomski hit.
Ako ga niste probali, sigurno ste čuli za njega. I dalje je jedina zaposlena. Konkuriše za državna sredstva da nabavi mašinu koja će je zameniti u ručnom ceđenju putera posle bućkanja. Nju nabavlja u zabačenom delu Evrope gde postoje maltene jedine dve firme koje prodaju te mašine. Obe su u istom mestu jer je reč o bivšim supružnicima koji su od ljubavi i zajedničkog biznisa došli do ljute konkurencije pa ako hoćete mašinu za puter, morate i da učestvujete u tom malom ratu Rouzovih u koji ćete biti uvučeni hteli-ne hteli.


Žunin način

Već je potpuno jasno da Tijana sve radi drugačije. Od toga kakav proizvod ima, kako je počela da ga pravi pa sve do prodaje i promocije.


- Nedavno mi je jedan poznanik rekao kako nemam dovoljno sadržaja na instagramu, kako sam malo vidljiva i kako sve to treba "pojačati". A ja mislim - pa možda i ne mora. Znamo da je mnogo stvari tamo lažno, svi ti filteri, a moje fotke iz proizvodnje su realnost, nemam ja tu šta da ulepšavam. Važno je da imaš dobar proizvod, a ovde ljudi znaju šta valja. Imamo ljude sa istančanim ukusom koji vrlo brzo odbace proizvod koji nije dobar. A kao da neko zna koji je instagram seljaka koji prodaje najbolji paradajz na pijaci, ili kafana gde ideš da jedeš najbolji gulaš. To sve ide od usta do usta, a ne preko instagrama. Zato mi to sve nije prioritet - reče Tijana na užas armije onih koji sem lepog instagrama nemaju šta drugo da ponude.

Na pitanje da li će moći da odoli potrebama da poveća proizvodnju i učini je masovnijom, Tijana odgovara vrlo interesantno.

- Zavisi od toga kako se gleda, ali za neke me i sad ima previše. Imala sam pauze u snabdevanju pod objašnjenjem - ima te previše! Ljudi ovde žele da budu ekskluziva. Kad imate vrhunski proizvod, onda se ljudi koji ga koriste osećaju specijalni, povlašćeni, a sa širenjem proizvodnje vi ste sve manje ekskluziva. To je veoma interesantna tema i dobro treba promisliti kada je reč o velikom širenju proizvodnje. To je zanatska proizvodnja, to je drugačije poimanje biznisa. Na kraju krajeva, ne doživljavam sam puter kao ekskluzivu. To je jednostavan proizvod. Vi samo možete izabrati koliko dobar puter želite. A razlika između dobrog i lošeg je u čitavom spektru nijansi. Zato je i čast i odgovornost biti uvertira menija nekih od naših najboljih restorana. Ono prvo što gost proba. Prvi utisak. Dobar buter ćete uvek zapamtiti. Dobrom puteru ćete se uvek vraćati - zaključuje Tijana Žunić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu.

BONUS VIDEO


SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS


POVEZANE VESTI




KOMENTAR