Tajanstveni svet snova

Fenomen sna, večita misterija običnog čoveka. Donekle, ni naučnici koji se bave ovim fenomenom nisu načisto sa svim činjenicama o snovima. Mnogi ljudi veruju da snovi mogu predvideti budućnost, mnogi su spoznali sebe nakon buđenja, a neki o svojim snovima ne žele da pričaju.

Tajanstveni svet snova u nekim kulturama doživljavan je kao vizija budućih događaja. Mnogi veruju da je u snovima sakrivena poruka koja najavljuje ostvarenje nekih želja, ali i događaje koji mogu biti tragični. Često čujemo da su ljudi u snovima "videli" nesreću, predvideli tragediju. Verovanje da se snovima mogu predvideti neki događaji postalo je uobičajena pojava. Najnovija istraživanja su pokazala da je gotovo trećina populacije doživela ovaj mistični fenomen. Da li je to uopšte moguće i kako objasniti vezu između snova i događaja koje su ljudi predvideli?

U toku spavanja aktivnost organizma se menja ali ne prestaje. Da je moždana kora aktivna i tokom spavanja potvrđuju snovi. Oni su normalna pojava, ali spadaju u izmenjeno i posebno stanje svesti, stanje koje se razlikuje od budnog stanja. Mnogim ispitivanjima praćeni su električni talasi u moždanoj kori, pokreti očiju i druge fiziološke promene. Uočena je pojava delta-talasa, odnosno talasa koji imaju visoke amplitude, sporiji su i nepravilniji od talasa u budnom stanju. Stanje za koje su karakteristični brzi pokreti očiju naziva se REM faza (eng. rapid eye movement), a u njoj nema delta-talasa. Tokom ove faze najviše se i najživlje sanja. U stvari, snovi su rezultat aktivnosti moždane kore. A sadržaj snova često je suprotan od našeg poimanja realnosti. Takođe je i nelogičan: umrli su opet živi, odrasli su deca, izmešani su prošlost i sadašnjost. U proseku više od sto hiljada snova sanjamo tokom života, a kad se probudimo, većinu tih snova zaboravimo. Istraživanja su pokazala da ljudi zaborave čak devedeset odsto svojih snova. 

Interesantno je da je Frojd dao prvo sistematsko objašnjenje sadržaja snova. Po njemu, snovi predstavljaju ispunjenje želja i to onih čije se ispunjenje i zadovoljenje sprečava društvenim normama. Tu spadaju seksualne i agresivne želje. Fukncija snova može biti i čuvanje spavanja. Tako, ako nam je u toku noći hladno, sanjamo da pada sneg. Ipak, Frojd tvrdi da treba razlikovati manifestni sadržaj o kom neposredno znamo, od latentnog, skrivenog sadržaja koji je pravi smisao sna. Korišćenjem postupka slobodnih asocijacija, otkrivaju se nesvesne težnje i želje koje su zapravo i izvor snova. Zato se kaže da su snovi "prozor u nesvesno". Danas se zna da uzrok snova sem zabranjenih želja mogu biti i: doživljaji izazvani za nas važnim događajima, doživljaji iz detinjstva, strahovi, traume. 

Poseban fenomen koji neka osoba može da doživi u snu jeste paraliza sna. Javlja se osećaj staha od zla i sablasnog prisustva, a sve je propraćeno čudnim zvukovima i mirisima. Tu je i iskrivljena slika stvarnosti, ali i halucinacije. Sve to deluje veoma zastrašujuće na onoka koji to doživljava. U medicinskom smislu, paraliza sna se odnosi na kratak prekid na početku spavanja ili na njegovom kraju, a osoba nije u stanju da se pomeri ili govori. Sve vreme osoba je budna i svesna sebe i svog okruženja. To može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Stručnjaci tvrde ja je paraliza sna normalan i bezopasan fenomen i da ga je doživeo svaki čovek bar jednom u životu. Uzroci paralize sna mogu biti razni, a najčešće se vezuju za stres, nespavanje, promenu sredine, težak životni period i slično. 

Utvrđeno je takođe da i životinje sanjaju i da su moždani talasi isti i kod životinja i kod ljudi. Zanimljiv je i podatak da oko dvanaest odsto ljudi sanja crno-bele snove. I slepi ljudi sanjaju, samo što su njihovi snovi bazirani na čulima. Misterija i tajanstvenost nekih snova ljude je podstakla na razna dela, ali ono što je ostalo neistraženo pobuđuje pažnju kako naučnika, tako i običnih ljudi.

SKINI APLIKACIJU