Lepenski vir krije jedinstven fenomen: Mesto gde se SUNCE RAĐA DVA PUTA

Lepenski vir je mesto gde je stvorena najveća i najnaprednija praistorijska civilizacija, a jedan astronomski fenomen je, najverovatnije, “odgovoran” za to. 21. juna, na dan letnje ravnodnevice, Sunce se, samo na toj lokaciji, dva puta rodi.

Dvostruko svitanje koje se na dugodnevicu može posmatrati na lokaciji Lepenski vir astronomski je fenomen jedinstven u svetu.

Tokom prošle godine, izvedena su prva terenska istraživanja i snimanja ove pojave. Smatra se da ona predstavlja osnovu prvog solarnog kalendara na svetu, koji su Lepenci stvorili pre oko 8.300 godina.

Postoje dobri razlozi da verujemo da su stanovnici Lepenskog vira uočili zakonitost pomeranja izlaska sunca na istočnom horizontu, sa smenom godišnjih doba. To je davalo šanse zajednici ribara, lovaca i sakupljača da na vreme pripremi zalihe hrane, tople odeće i ogreva i obezbedi siguran zaklon za zimski period.

Priroda se postarala da Lepencima obezbedi dobar merni instrument za orijentaciju u vremenu – karakterističan planinski reljef sa druge strane Dunava.

Početna tačka tog kalendara bilo je dvostruko svitanje na Treskavcu, na dan dugodnevice. Od tog dana, Lepenci su posmatrali kako se tačka svitanja pomera udesno i dan se skraćuje, sve do zimske kratkodnevice 21. decembra, kada sunce izlazi iza vrha Kukujova. Od tog dana, proces kreće u suprotnom smeru. Svitanje se pomera ulevo po horizontu do ravnodnevice, u proleće 21. marta. Tada Sunce izlazi iznad vrha Glavica, treće važne tačka planinskog solarnog kalendara. Lepenski vir je bio stajaće naselje i njegovi stanovnici su nesumnjivo uočili ove pravilne periodične procese.

Istraživanja ukazuju da je ovde stvoren prvi kalendar i uspešno primenjeno predviđanje vremenskih promena. To je bio preduslov za opstanak ljudske zajednice na istom mestu, tokom dužeg perioda.

Utemeljivač arheometeorologije, profesor Klajv Bonsalm, u svojim radovima uočava da je Lepenski vir jedino, od nekoliko naselja iste civilizacije iz Đerdapske klisure koje je preživelo period zahlađenja pre 8.200 godina.

U tom periodu su Evropu pogodile jake kiše i poplave, a komšije Lepenaca su napustile svoja staništa. Naselje Lepenski vir je jedino opstalo jer se u vreme klimatskih promena pomeralo uzvodno i naviše, duž obale Dunava. U tim seobama Lepenci su uvek pravili nove kuće. Jedini izuzetak je niz objekata koji leže na mestu s kog jedino može da se posmatra dvostruki izlazak sunca.

Još je akademik Dragoslav Srejović, koji je otkrio Lepenski vir, uočio usmerenost većine lepenskih kuća prema Treskavcu. Tumačio je to izuzetnim značajem koji su mu Lepenci pridavali.

Izvor: Pasarela

SKINI APLIKACIJU