Koronašmrkač, kovidiot, tenzično – reči koje nam je doneo virus korona

Sa protokom vremena menja se i jezik, to je opštepoznata činjenica, ali sa rasplamsavanjem pandemije virusa korona, nove reči ušle su u srpski jezik i postale uobičajene u svakodnevnom jeziku građana Srbije.

Štaviše, tokom najnovijih protesta na ulicama srpskih gradova takođe se pojavila jedna nova reč – tenzično.

Sve ono što utiče na život ljudi u meri da to postane deo njihove svakodnevice, stvara osnovu za uvođenje novih reči u jezik, kaže Slobodan Novokmet, naučni saradnik u Institutu za srpski jezik SANU. Svaki napredak ili svako nazadovanje u bilo kom pogledu utiče na to da jezik traži odgovor na te situacije, a odgovor je stvaranje novih ili pozajmljivanje stranih reči – u današnje vreme, najčešće iz engleskog jezika.

Pandemija ubrzala nastanak novih reči

Sve ono što utiče na život ljudi u meri da to postane deo njihove svakodnevice, stvara osnovu za uvođenje novih reči u jezik, kaže Slobodan Novokmet, naučni saradnik u Institutu za srpski jezik SANU. Svaki napredak ili svako nazadovanje u bilo kom pogledu utiče na to da jezik traži odgovor na te situacije, a odgovor je stvaranje novih ili pozajmljivanje stranih reči – u današnje vreme, najčešće iz engleskog jezika.

- Ova pandemija pokazuje da aktuelne okolnosti vrše nezanemarljiv uticaj na različite jezičke pojave, od stvaranja novih reči, do ulaska medicinske terminologije u sve aspekte srpskog jezika i različite funkcionalne stilove. Gotovo svakodnevno možemo beležiti mnogo različitih primera - kaže on.

Zahvaljujući pojavi velikog broja lekara u svakodnevnim životima običnih građana, reči poput „virulencije“, „nulti pacijent“, „komorbiditet“, „relaksiranje mera“, „pik epidemije“, postali deo svakodnevnog govora.

- U vezi sa rečima koje su postale aktuelne tokom epidemije, a to su pre svega ’korona‘ i ’kovid‘, dobili smo različite nove reči, koje su nastale tvorbenim procesima, kao što je slaganje, koje su ponekad i šaljive, duhovite, pa smo tako dobili i ’koronarac“, ’koronac‘, ’koronaš‘, ’koronašica‘, ’koroničar‘…“, navodi Novokmet.

 Pored ovih reči, koje označavaju obolele od koronavirusa, Novokmet navodi još jednu, koja se ustalila u celom svetu, a označava osobu koja se ne pridržava pravila o zaštiti od koronavirusa – „kovidiot“.

Od "tifusna Meri“ do "korona-kašljača“

Svaka epidemija donosi poneku novu reč. Tako se u Americi od početka HH veka svaki asimptomatski prenosilac bolesti zove „tifusna Meri“ (Typhoid Mary), po kuvarici Meri Maloun, koja je tifusom zarazila 53 osobe.

Ali, danas u celom svetu, verovatno zbog dugog trajanja pandemije, novih izraza na globalnom nivou ima sve više. Toni den Bun, holandski lingvista i urednik standardnog rečnika holandskog jezika, pobrojao je oko 700 novih reči, među kojima su „korona-kašljač“, koja označava osobu koja namerno kašlje u policiju u trenutku privođenja, ili „šmrkosram“, koja označava osećanje osobe koja se oseća posramljeno jer šmrkće u doba epidemije.

 U svoju bazu novih reči, reči iz doba pandemije uneo je i Oksfordski rečnik engleskog jezika, među kojima su „kovid 19“, „izravnati krivu“, „samoizolacija“ i „socijalno distanciranje“.

Reč „tenzično“ nije neobična

Reč „tenzično“, koja je u širu upotrebu ušla tokom najnovijih protesta i nereda u srpskim gradovima, prema Novokmetovim rečima, nije neobična s obzirom da je nastala od reči „tenzija“ koja se sasvim uobičajeno upotrebljava.

- Može se, naravno, umesto „tenzično“ reći „napeto“, ali to je jedan od načina da se jezik obogati određenim sinonimima i da se nađe nova reč za neku postojeću situaciju; da se jezik stilski obogati, proširi i da se unese neka promena u jezik. Tako da za mene to nije preterano neobično - kaže Novokmet.

Ipak, on napominje da je, u slučaju da postoji srpska reč koja odgovara određenoj situaciji, preporučljivije je upotrebiti nju, nego anglicizam.

(Izvor: Sputnik)

SKINI APLIKACIJU