Kako da na najbolji način iskoristite životne prilike?

Pitanje slobodne volje i čovekovog uticaja na sopstveni životni put je staro koliko i čovek. Odgovore su dale religije a postoje i ezoterična učenja, kao i zaključci psihijatrijskih istraživanja. Od čuvene Heraklitove izreke “karakter je čoveku sudbina” do lajfkoučing mantri u savremenom dobu u kojima se govori da čovek može bukvalno sve prošlo je dosta vremena, ali je, ipak, rešenje samo jedno –

Tačno je da možemo uticati na svoje životne izbore mada ne možemo uticati na sve okolnosti. Neka od njuejdž učenja su opasna jer čoveka ubeđuju da je maltene Bog. Međutim, ono što je najveća mudrost je iskoristiti povoljne životne okolnosti – prilike. Dakle, postupiti maksimalno efikasno u situaciji koja može da ima povoljne izglede.

Kako se to postiže?

Potrebno je da individua u sebi ima i održava životnu radost koja dalje proizvodi elan. Elan poseduju oni ljudi koji su prepoznali svoje pozitivne strasti i čine sve da ih realizuju i materijalizuju uz racionalni otklon da se, ipak, pošto su učinili sve što su mogli, ishod ne može predvideti 100%. Ali može 70-80%.

Čovek koji zna koji su mu glavni ciljevi (podsetimo se još jednom antike i čuvenoih natpisa u Delfima “spoznaj samog sebe” i “ne preteruj” neće biti lenj. On ne ide ka svom cilju “samo da bi se prošetao” i ne odustaje od njega “jer je daleko”. Prerani komformizam ne dovodi do ostvarenja ciljeva. Stoga i Bog (ili kako već nazivate životnu silu) daje prepreke, kako je napisao Paolo Koeljo “izabranima”. A posle prepreka dolaze i prilike.

Prilika, međutim, neće doći onome kome se ne sviđa posao i izražava nezadovoljstvo njime ali ipak ostaje na njemu “jer se malo radi” ili “jer je kasno za promenu”. Ili mu je daleko da ode na drugi kraj grada da nabavi nešto čega nema u njegovom. Ili onome ko šanse samo čeka “kao na tacni” da mu dođu od drugih. Prilika neće doći ni onome ko će provesti dan u komentarisanju tuđih postova na društvenim mrežama misleći da će tako rešiti i svoja i državna pitanja.

Život se ne živi uvek tako što se do njega ide automobilom, avionom ili kamionom. Ponekad prevozna sredstva, jednostavno, nisu tu baš zato da bi se videlo na koliki korak je spreman pojedinac da bi priliku iskoristio. Život nije pojava koju posmatramo sa strane “da vidimo šta se dešava” već prilika da u nejmu učestvujemo.

U tom učestvovanju imaćemo i saputnike i takmace i one koji nose jedno vreme štafetu sa nama i one koji će nas spotaći. Ali suština učestvovanja je naučiti da se ostane sam, da nauči da bude glasan kada je potrebno, potrčati kada je nužno.

Tada će najverovatnije i doći do pobede, i do, kasnije, novih prilika. Sreća zaista prati hrabre a pobeda je kao ukus krofni na plaži – kao onda kada je čovek osoljen, umoran do plivanja i spržen od sunca ali neopisivo srećan, pobeda je kao ta mala a značajna slatkoća iz krofne koja dođe kao nagrada za hrabrost.

SKINI APLIKACIJU