ИНДИЈАНЦИ ВЕРУЈУ ДА СВАКИ ДЕО ТЕЛА ПОСТОЈИ СА РАЗЛОГОМ: А ЕВО ИЗ КОГ РАЗЛОГА НЕ СЕКУ КОСУ И ШТА ОНА ЗА ЊИХ ПРЕДСТАВЉА

Савремена култура учи нас да је фризура заправо ствар личног избора, модних трендова или једноставно практичности. За Индијанце, међутим, она је била нешто много, много више од тога.

Мит о снази коју скрива дуга коса стар је колико и човечанство – сигурно знате за причу о Самсону, јеврејској верзији Херкула. Био је невероватно снажан, али је вешто крио да тајна његове снаге лежи у његовој дугој коси. На његову несрећу, жена коју је заволео, Далила, подлегла је подмићивању Филистејаца, открила Самсонову слабу тачку и пренела је његовим непријатељима. Када му је кришом одсекла косу, сва његова снага је нестала.

Већина Индијанаца косу је секла само под одређеним, јасно дефинисаним, околностима. На пример, Навајо индијанци секли су косу деци на њихов први рођендан и након тога никада више. Припадници других племена скраћивали су косу само у процесу туговања, када би погинуо неки ратник, поглавица или врач од великог значаја за њихово село.

Зато, можете да замислите, страх и очајање које су индијанска деца пролазила када су морала да се ошишају како би одлазила у америчке школе када је њихово похађање постало обавезно.

Слична ситуација поновила се и током рата у Вијетнаму. Наиме, специјалне снаге САД слале су своје стручњаке у индијанске резервате како би пронашли снажне и талентоване извиђаче, виталне младиће који већ имају искуство живота на тешким теренима. Било им је врло важно да младићи имају изванредну способност праћења, а након што је неколицина њих одабрана и ангажована, документовани су као стручњаци за праћење и преживљавање, пише портал Сотт.нет.

Међутим, када су постали регрути, морали су да буду ошишани на “војну фризуру” што је за њих била невероватна траума. Све знање и вештине које су стекли у резервату испарили су. Ниједан није испунио очекивања, и са терена су се враћали необављених задатака.

Сви до једног говорили су како нису више могли да “осете” непријатеља, да њихова интуиција није више поуздана и да не могу протумаче скривене знакове.

Индијанци су веровали да су њихова тела еволуирала више од милион година, и да је за то време, сваки његов делић развио невероватне функције, неопходне за преживљавање. Сматрали су да постоји врло добар разлог за постојање и најмањег, и наизглед, најнебитнијег дела тела.

Стручном терминологијом, а према индијанским веровањима, коса је нека врста “продужетака нервног система” и може се посматрати и као “спољни живац”, својеврсна “антена” која велику количину спољних информација доноси до можданог дебла, лимбичког система и неокортекса. То, наравно, не важи само за косу, већ за све маље на телу.

Када се коса одсече, пренос информација је или јако слаб, или уопште није могућ, а резултат тога је слабљење тог “шестог чула”.

Индијанци су веровали да је одсецање косе код “белог човека” умногоме допринело његовом одвајању од природе и немогућности да схвати да штети екосистему. Поред тога, због кратке косе они не могу да се повежу на емоционалном нивоу са другим људима, као што су то могли њихови преци.

Глас јавности/ Дневно.рс/ Н.Д./ од 02.05.2017.

SKINI APLIKACIJU