Četri decenije od smrti Josipa Broza Tita

Sahrana Josipa Broza Tita smatra se najvećom sahranom u istoriji. Umro je pre tačno 40 godina, "zamerali su mu da je bio antisrbin, a zapravo je bio megaloman sa svetskim ambicijama"

Josip Broz Tito predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije umro je pre 40 godina u bolnici u Ljubljani.

Njegovoj sahrani su prisustvovale delegacije iz 127 zemalja i više od 30 predsednika, ali i kraljevi i Margaret Tačer. To mnogo govori o načinu na koji je vodio spoljnu politiku.

Pre četiri decenije na današnji dan plakala je cela Jugoslavija, kada je spiker Miodrag Zdravković rekao "Umro je drug Tito".

Zbog svojih političkih radnji nakon Drugog svetskog rata, smatra se i jednom od najznačajnijih ličnosti 20. veka.

Maršal Broz bio je predsednik SFRJ od 14. januara 1953. do smrti 1980. godine. Zbog svoje biografije, načina vođenja države i kulta koji je stvarao kod Jugoslovena, Tito je i danas često pominjana ličnost.

Između istoka i zapada

Josip Broz Tito suprotstavio se planovima Josifa Staljina, te je stekao simpatije Zapada. Godinama je sticao ugled stranih državnika.

Savez komunista Jugoslavije je 1950. godine, između ostalih, doneo odluku da se preduzeća predaju radnicima na upravljanje, a mnogi se slažu da je time započela nova era privrednog razvoja Jugoslavije. Industrijska proizvodnja je počela da raste, a s njom i razvoj gradova.

Samoupravni socijalizam koji je vladao u Jugoslaviji ostaće jedinstven istorijski primer za način upravljanja. Jugoslavija se oduprla zatvorenosi SSSR-a, te se kulturološki približavala zapadu.

Kako se Jugoslavija našla između dve sile – Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država, Tito je počeo da okuplja zemlje koje nisu pripadale nijednom od dva bloka.

Pokret nesvrstanih

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija postala jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, pokreta koji je u toku Hladnog rata predstavljao 55 odsto stanovništva zemlje, većinu vlada na svetu i skoro dve trećine članica Ujedinjenih nacija.

To se može smatrati i jednim od politički najznačajnijih poteza Josipa Broza.

Zvaničnom osnivanju prethodio je sastanak Jugoslovnenskog predsednika Tita sa predsednikom Egipta Gamal Abdelom Naserom i premijerom Indije Džavaharlalom Nehruom.

Kakva je osoba bio maršal Tito, šta nam je ostavio u nasledstvu?

Profesor Predrag Marković, Institut za savremenu istoriju, navodi da ne može da se odredi da li je Tito bio dobar ili loš po Srbiju, ali ocenjuje da mu je spoljna politika bila besprekorna. Dodaje da je Jugoslavija bila svetska diplomatska sila, veća od Nemačke.

Marković navodi da su Titu ljudi zamerali da mu bio antisrbin, a da on je zapravo samo bio megaloman sa svetskim ambicijama, te Srbi i Hrvati nisu bili bitni za njegovu dominaciju. Sistem se nije raspao sa njegovom smrti, veruje Marković. Dodaje da mu je unutrašnja politika išla sve gore, odnosi su počeli ranije da se urušavaju, te je sistem počeo da se urušava još 60-ih, i tada je počeo raspad Jugoslavije.

Ocenjuje kraj Hladnog rata kao jedan od faktora za raspad države, jer je Jugoslavija bila neutralni posmatrač "na Zidu između dva sveta Hladnog rata", a nakon što se taj zid srušio, nijedna velika sila nije branila Jugoslaviju.

Često se poredi Severna Koreja sa Titovom državom zbog idelopoklonstva ali i straha prema suverenu, ali Marković navodi da to nije za poređenje, jer Tita vole i 40 godina nakon njegove smrti. Dodaje da represije nije bilo kao u Severnoj Koreji, i kao primer navodi medijske slobode.

Marković smatra da je Tito propao jer je prvo bio okružen kvalitetnim ljudima, da bi onda pri kraju vladavine bio okružen poltronima.

"Najgora stvar je kada ljudi sa malim kapacitetima preuzmu vlast", izjavljuje profesor.

Ljudi su osetili da se njihov način života menja i da će biti gore, a on je umro kad su počele krize, a da je poživeo, "prošao bi kao Hajle Selasije".

"Kriza je bila 80-ih, samo što krizu vezujemo za 90-e jer su one bile zaista strašne", dodaje Marković.

"Kao sa pandemijom, ljudi osećaju da se dešava nešto strašno"

Marković navodi da se, za razliku od drugih političara, Tito nije mešao u sve, voleo je viceve o sebi i da gleda filmove, i čak je tražio od Bate Živojinovića da mu priča viceve o njemu.

(Izvor: B92)

SKINI APLIKACIJU