Ni NALIK Baći u 'Južnom vetru'! Miodrag Radonjić otkrio nepoznate detalje iz detinjstva i kad planira da stane na ludi kamen! (FOTO)
Autor: Glas javnosti
Upoznali smo ga kao inspektora u seriji "Ubice mog oca" i albanskog teroristu u "Balkanskoj međi", ali nam se pod kožu uvukao tek u ulozi Baće u "Južnom vetru"! Miodrag Miki Radonjić privatni život čuva daleko od javnosti.
Miodrag nije ni nalik Baći, koji često menja devojke i svakoj govori: "Koliko ćeš Srpčića da mi rodiš?" Glumac je već godinu dana u stabilnoj vezi sa Milicom Mikić, sa kojom bi voleo da osnuje porodicu.
U privatnom životu nisam ženskaroš kao Baća. Za razliku od njega, ja volim čvrstu i stabilnu vezu sa devojkom. Često menjanje partnera ne može da zadovolji moje emotivne potrebe. Čovek je stvoren da pored sebe ima nekog kome može potpuno da veruje i ko će da mu bude podrška, ali i da ga kritikuje kada zatreba - kaže Radonjić i dodaje kako bi voleo da se skrasi pored sadašnje izabranice:
- Milica i ja planiramo venčanje. Spreman sam da postanem tata i voleo bih da imam mnogo dece. Svoj intimni život čuvam za sebe i nisam neko ko mnogo priča o tome u javnosti.
Milica je po struci psiholog, a Miki i ona su se upoznali na jednoj proslavi. Naš sagovornik otkriva šta najviše voli kod svoje devojke:
- Njenu neposrednost, sigurnost i otvorenost ka životu. Ona nikada ne ustukne pred nekim problemom ili preprekom. Veoma je stabilna i sigurna u sebe. Naši stavovi se podudaraju u mnogim situacijama i to je ono što nas čvrsto veže.
Umetničku dušu glumac je nasledio od majke Branke, koja je završila muzičku akademiju. Pričom o njoj vratili smo se u Mikijevo detinjstvo:
- Moj stariji brat Marko i ja rođeni smo u Zemunu. Razlika između nas dvojice je svega 14 meseci, on je rođen 1988. godine, a ja 1989. Majka Branka i otac Nenad, baka, deka i nas dvojica jedno vreme smo živeli u porodičnoj kući. Kasnije smo se 1993. godine preselili na Konjarnik.
Te devedesete godine u Srbiji su zbog ratova i sankcija bile turbulentne, a Radonjićevi roditelji su se maksimalno trudili da svoju decu sačuvaju od ne tako lepe stvarnosti:
- Sećam se da su nas, kada počne 'Dnevnik 2', roditelji odmah sklanjali u drugu sobu jer su vesti u to vreme bile izuzetno uznemiravajuće. Uglavnom, najviše je bilo priča sa ratišta. Na neki način smo brat i ja bili sačuvani od svega toga.
Dok se nije udala, Miodragova majka Branka živela je životom prave muzičke zvezde, a osamdesetih godina je na neki način bila povezana sa tada najvećom estradnom zvezdom Lepom Brenom.
- Dok se brat i ja nismo rodili, mama je bila veoma uspešna u muzičkom poslu, bila je prvakinja harmonike stare Jugoslavije. Mnogo je radila po svadbama, čak je išla na turneje po Evropi i Americi. Tih osamdesetih godina njen menadžer je bio čuveni Raka Đokić, koji je tada zastupao i Lepu Brenu. Imao je samo dve klijentkinje, Brenu i moju mamu. Onog momenta kada se mama odlučila da osnuje porodicu, karijeru je ostavila po strani i posvetila se nama. Otac Nenad je završio građevinski fakultet i radio je na raznim mestima. Kada sam bio mali, bio je zaposlen pri vojsci, jedno vreme i u Novom Sadu, pa je iz Beograda putovao svakog dana kolima.
Miodrag se priseća da se često u njihovoj kući orila muzika i da mu je jedna od glavnih zanimacija u tom periodu bilo pevanje:
- Mama je često svirala harmoniku ili klavir, a brat i ja bismo pevali, naročito na slavama. Izvodili smo narodne pesme od "Stani, stani, Ibar vodo", pa sve do "Hej, momci mladi" grupe "Legende", uz koju smo i đuskali.
Popularni glumac kaže da je tokom osnovne škole bio nestašan i da zbog loše ocene iz vladanja nije dobio Vukovu diplomu, a priznaje da u detinjstvu nije imao sve što je želeo.
- Dešavalo se da se pobijem sa nekim, ali nikad nisam uzimao ciglu da tom nekom razbijem glavu. To se retko dešavalo u mojoj generaciji, što se ne bi moglo reći za današnju omladinu. Danas osnovci sa sobom nose boksere i noževe, a toga nije bilo u moje vreme, bez obzira na to što smo odrastali u mnogo opasnijem trenutku, a i država je bila u većem haosu. Znao sam da se pobijem, ali sam isto tako znao i da zaštitim slabije od sebe. Imao sam sve petice, osim iz vladanja i zbog toga nisam mogao da budem vukovac - istakao je Miodrag.
Kad je krenuo u prvi razred nije uvek imao novca za užinu.
- Sećam se da smo brat i ja od roditelja dobijali dva dinara. To je bilo dovoljno da kupimo kiflu i jogurt. Uzimali smo kuflu i unutra je punili majonezom, senfom i kečapom, da ne bude baš skroz prazna. Nije bilo pečenice i kačkavalja. Tada se niko od mojih vršnjaka nije izdvajao, svi smo bili u istoj situaciji. Niko nije nosio skuplje patike od drugug, već smo svi živeli u iluziji da je sve tako normalno - pričao je glumac za "Informer".
View this post on Instagram
Prva ljubav mu se dogodila u sedmom razredu osnovne škole.
- Sa prvom devojkom sam se smuvao na ekskurziji u sedmom razredu, tada sam se prvi put i poljubio. Ta veza je trajala oko mesec dana. Prvo seksualno iskustvo imao sam u srednjoj školi. Ispričaću vam i jednu zanimljivu situaciju iz vrtića. Vaspitačica je jednu drugaricu i mene zatekla gole u kabini toaleta. Stajali smo tako jedno naspram drugog i gledali se. Imali smo svega pet godina. To je bio pravi skandal u to vreme. Zvali su moju majku, koja se šokirala i baš me je izgrdila zbog toga - kazao je.
Ljubav prema sedmoj umetnosti bila je tu tokom čitavog njegovog odrastanja, tako da je upis na FDU bio logičan korak.
- Moja pokojna baka Danica je stalno na video-kasetama snimala seriju "Bolji život" i puštala je meni i mom bratu kada smo bili nemirni. Ne samo tu seriju nego i "Srećne ljude" i "Vruć vetar". Brat i ja smo često kao klinci ponavljali replike iz tih serija i na taj način smo se igrali glume. Obožavali smo Poparu, koga je glumio Zoran Rankić, on nam je bio omiljeni lik u seriji - navodi Radonjić.
Priznaje je da je u jednom trenutku svog života bio na raskrsnici i poželeo da odustane od profesije koju je izabrao.
- Hteo sam da batalim sve i odustanem od glume. U jednom momentu sam posumnjao u sebe, u smislu da li sam uopšte rođen za ovaj posao. Zanimalo me je i kakva će biti moja perspektiva. Kad god sam se tako osećao, na kraju sam ipak pronalazio snagu u sebi da nastavim dalje. I onda kada niko nije verovao u mene, ja jesam. Da nije tako, onda ne bih ni bio stvoren za ovaj posao - zaključuje on.
(Glas javnosti/Informer)
SKINI APLIKACIJU
.png)
