ПРВО ЗВОНО У СРБИЈИ ИСРЕТЕЊСКИ УСТАВ: ДВА ВЕКА СТАРЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ ЦРКВЕ

МИНИСТАР културе и информисања Владан Вукосављевић отворио је у уторак изложбу “Из ризнице Старе крагујевачке цркве” у Старој скупштини града Крагујеваца и истакао да белези попут ове цркве и догађаји који су претходили њеној градњи чврсто сведоче о нашој историји и представљају јасне путоказе у суочавању са будућим изазовима.

Министар је боравио у Крагујевцу поводом свечаности обележавања 200 година постојања Старе крагујевачке цркве, на којој је зазвонило и прво звоно у Милошевој Србији. Тада је објављен турски хатишериф о политичкој и културној аутономији Кнежевине. У порти Старе цркве одржана су скупштинска заседања, прокламоване важне одлуке, а на том месту је донет и Сретењски устав.

- Када је Сабор српских првака у Враћевшници одлучио 1818. да Крагујевац постане прва престоница Србије, окренута је велика страница историје овог народа. Исте године, саграђена је и црква - рекао је министар. - Крагуј, који је симбол овог града и слободна птица, полетела је из гнезда у ком је била дуго успавана. Полетела је великим просторима на којима живи српски народ и свима саопштила да се српска држава, српска црква, српска модерност и духовност, поново рађају и поново ступају на историјску сцену.

Прочитајте још - Светиња живи стару славу

Вукосављевић је подсетио да су се две династије, иако ривали у материјалном свету, правилно и мудро спојиле у пољу духовности и пољу симбола и да то треба да буде наук за ову генерацију:

- Изнад буке и свих раскола, подела, погрешних идеологија, историјских заблуда и странпутица, неопходно је да преко дугих векова пружамо руке једне другима, да се налазимо са најбољима, да слушамо њихове поуке и учења.

Централна манифестација прославе одржана је у порти најстаријег градског православног храма, а започета је светом литургијом коју је служио владика Јован са свештенством Шумадијске епархије. Стара црква први пут је осликана фрескама, што су у уторак први пут видели бројни верници.

ФРЕСКЕ НА ЗИДОВИМА

- Изузетно сам срећан што смо у години великог јубилеја, уз сагласност Завода за заштиту споменика културе, успели да осликамо цркву. То је драгоцен допринос ове генерације историји Старе цркве у Крагујевцу, која је сведок најважнијих догађаја у Србији - каже владика Јован.

Глас јавности / НОВОСТИ / од 05.10.2018.

SKINI APLIKACIJU