Potomak loze Nemanjića, prof. dr Bosiljka – Bosa Milošević (1906–1991): Nekrunisana carica srpske ginekologije

Kao profesor ginekologije i akušerstva bila je učitelj mnogim generacijama studenata medicine. U toku svog četrdesetogodišnjeg rada objavila je više od 130 naučnih radova u zemlji i inostranstvu.

Najveći deo svog života posvetila je izučavanju steriliteta, neprolaznosti jajovoda i planiranju porodice. Njena modificirana spirala "Beospir" (beogradska spirala) na Svetskoj konferenciji za planiranje porodice u Londonu 1967. godine, dobila je najveća priznanja svetske medicinske javnosti.

Tada je ta "njena spirala" ušla na velika vrata svetske medicinske javnosti, a ona, lično, ušla je u London i Njujork kao njihov počasni građanin. Na tepihu koji su joj prostrle s mnogo poštovanja njene kolege iz Engleske i Amerike.

Sa prof.dr Pricom, objavila je knjigu "Bezbolni porođaj", koja je doživela mnogo izdanja. Bila je glavni urednik udžbenika "Porodiljstvo". Govorila je četiri jezika: francuski, ruski, nemački i engleski. Prva je žena lekar kod nas koja je dobila nagradu Srpskog Lekarskog Društva za svoj naučno istraživački rad i to baš na samu stogodišnjicu Društva.

Bila je dugogodišnji direktor Ginekološko akušerske klinike u Beogradu i šef katedre za ginekologiju i akušerstvo Medicinskog fakulteta beogradskog univerziteta. Njenom zaslugom Institut za rehabilitaciju u Igalu, koji nosi ime njenog devera prof. dr Sime Miloševića, proglašen je 1949. godine zvaničnim lečilištem i zahvaljujući njoj postao je tokom godina poznat i van granica naše (nažalost) bivše zemlje.

                            **********                        

Nekrunisana carica naše ginekologije, dr Bosa Milošević, rođena je u carskom gradu Skoplju, a odrasla i školovala se u carskom gradu Prizrenu.

Potomak je loze Nemanjića i njeni preci bili su u pratnji cara Dušana. Njen otac Aleksandar Prljinčević, koji je rođen u Babljaku kod Uroševca, posle osnovne škole, željan znanja, pešice je krenuo u Valjevo, a potom u Beograd gde je završio Prvu beogradsku gimnaziju i istoriju na Velikoj školi. Kao stipendista srpske vlade postavljen je bio za profesora istorije i geografije čuvene Srpske gimnazije i Učiteljske škole u Skoplju u kojima je srpski jezik tada predavao naš poznati književnik Petar Koči}. Bili su najbolji drugovi i kolege o čemu svedoči i Kočićeva posveta Bosinom ocu i majci na fotografiji na kojoj je Kočić sa svojom suprugom Milkom. 

Bosina majka Danica Dimitrijević, rođena Aleksinčanka, posle školovanja u Solunu (učila je slikarstvo, francuski jezik i sviranje na harfi) svratila je u Skoplje da poseti svog brata, čuvenog protu Stevu Dimitrijavića.

Prota Steva je bio direktor gore pomenutih škola i na jednom dobrotvornom balu koji je organizovao u Skopskoj gimnaziji sreli su se Bosini roditelji. Bila je to ljubav na prvi pogled, koju su Kočić i njegova Milka podržavali od prvog trenutka.

Posle Bosinog rođenja njen otac je bio premešten u Pljevaljsku gimnaziju na kratko, a potom u Prizren u nadaleko poznatu Bogoslovsko-učiteljsku školu, koju je 1871. godine osnovao veliki srpski dobrotvor Sima Andrejević Igumanov.

Letnje raspuste Bosa je provodila na očevom imanju u Nerodimlju, gde je nekada car Dušan imao svoj letnjikovac. Uživala je da sa ocem obavlja iskopavanja na tom poznatom imanju, na kome je on pronašao ugovor koji su sklopili car Dušan i Kantakuzen.

Srpska Kraljevska Akademija objavila je više njegovih naučnih radova, kao i njenog ujaka prote Steve Dimitrijevića. Deo Bosine porodice bio je i naš proslavljeni matematičar Mihailo Mika Alas i Vladeta Popović osnivač Katedre za engleski jezik u Brogradu, a njen dever prof. dr Sima Milošević bio je čuveni parazitolog i njegova bista i danas stoji u Institutu "Batut" pored Batutove biste.

Prilikom povlačenja srpske vojske preko Albanije upoznala je prestolonaslednika Aleksandra I Karađorevića, koji je spavao u stanu njenog ujaka prote Steve. Tako|e je imala čast da bude i u društvu starog kralja Petra Oslobodilaca, čiji je portret njena majka naslikala, ali je on, nažalost, izgoreo u požaru koji je izbio u njihovoj kući u Prizrenu.

Otac joj je bio dobrovoljac u Balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu. Posle tog rata, 1919.godine umrla joj je majka od sepse posle šestog porođaja i Bosa, koja je prisustvovala majčinom tužnom kraju zaklela joj se da će zbog toga postati lekar i pomoći svakoj ženi u bolesti i rađanju.

Dve godine posle smrti njene majke otac je morao da se oženi i to opet Aleksinčankom Slavkom Pauničić, koju je Bosa s ljubavlju zvala mama. 

Kada je 1925.godine završila gimnaziju u Prizrenu, njen otac je tražio premeštaj za Skoplje želeći da ona upiše studije istorije. Pošto nisu odmah našli stan bili su smešteni u hotelu iz koga se Bosa iskrala jedne noći i pobegla kod ujaka Steve u Beograd, koji je tada bio dekan i profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.

Upisala je studije medicine i tako ispunila obećanje dato majci na samrti.

Na fakutetu je odmah zapazio čuveni profesor Aleksandar Kostić, čiji je kasnije bila asistent, a na katedri za ginekologiju bila je jedina žena asistent između dva svetska rata. Bila je u tom periodu i jedina žena lekar sa najdužim stažom na hirurgiji.

Skromnost, dobrota i, naravno,  ogromno znanje otvarali su joj sva vrata, tako da je već 1950.godine otišla u Pariz na izučavanje steriliteta, koji je bio jako izražen kod nas posle Drugog svetskog rata. Nekoliko godina kasnije bila je ponovo u Parizu, želeći da usavrši bezbolni porođaj.

Majčine porođajne muke i smrt stalno su joj bile pred očima, o čemu je mnogo godina kasnije pričala svojoj najmlađoj sestri Nadi Panić,  profesorki engleskog jezika.

Na osnovu sećanja gospođe Nade,  napisala sam priču o bolnom odlasku anđelima Bosine i njene majke, čiji zemni ostaci su ostali da počivaju  na groblju u Prizrenu.

Često se pitam da li su još tamo, ili su prekopani, kao i mnogi drugi grobovi srpski.

Godine 2002. bila sam na proslavi u manastiru svetih Arhangela, koji se nalazi na pet kilometara do Prizrena i tako sam želela da odem i potra`im grob Bosine majke. Na`alost, jedan visoki nemački oficir iz sastava KFOR-a mi je rekao da je to nemoguće jer sam morala da se najavim mnogo ranije za tu posetu.

Rode ipak ne donose bebe

Da za čitaoce portala Glas javnosti dodam i malo sećanje sestra Bose i Nade koja sam kasnije pretočila u knjigu:

"Ti si , znači, pobegla iz Skoplja u Beograd da bi održala obećanje dato mami".

- Da, od trenutka mamine smrti moje obećanje odvuklo me je u san iz koga nisam želela da se probudim."

"Kako si mogla, Boso, da ne kažeš nikome o svom planu, već si jednostavno nestala iz hotela?”

- "Možda tebi, Nado, dugujem izvinjenje zato što nisi i ti bila saučesnik".

"Imala si, znači, saučesnike?"

- Moglo bi se reći da je tako.

"A ko su bili oni?"

- Koviljka, Smilja i Boško.

Nisam mogla da verujem u to što sam čula.

"Kako je moguće da to meni nisu nikada rekli?"

- Ne ljuti se na njih. Bila si mala i ne bi ništa razumela.

"A posle?"

- Kad posle?

"Kad sam porasla, zašto mi onda nisu rekli?

- Zato što sam ih zavetovala na večnu šutnju. Tako su bili zbunjeni i preplašeni.

"A odakle ti pare za put?"

- Odmah posle mamine smrti počela sam da štedim novac koji mi je tata davao za užinu. A i ujak mi je, kada je bio na maminoj sahrani, krišom stavio nešto novca u džep.

"Reci mi, Boso, kako se nisi plašila u Skoplju da sama pobegneš noću?"

- Kada imaš neki cilj onda ni ne gledaš oko sebe, već žurno koračaš njemu u susret. Jednostavno ti strah od noći ne pada na pamet. Meni je samo naša mama bila na pameti.

Se}anje na mamu opšilo je Bosine i moje trepavice staklenim perlama. Gledale smo se, a nismo se videle. Rukom sam prvo skinula Bosi, a zatim sebi, tužne ukrase sa trepavica. Da bih zaustavila sećanja i zaštitila naše trepavice od onog staklenog poruba, detinjasto rekoh:

"A nas su, Boso, učili da decu donose rode. Uvek sam radosno pozdravljala svaku rodu, koja je preletala krov naše kuće u Skoplju."

- I ti si, Nado, stvarno bila ubeđena da roda donosi bebu"?, iznenađeno me upita Bosa.

"Da, svi su tako govorili. Zato ne mogu da verujem da si se ti uverila u suprotno kao trinaestogodišnja devojčica. Kako je mama mogla da ti razbije tu iluziju o rodama?”

- Pa ona je bila školovana žena. Možda ti tata nije dovoljno pričao o mami.

"Ne, gotovo nikada nije spominjao mamu."

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU