Era Milivojević, začetnik srpske konceptualne umetnosti, preminuo je 17. marta u 77. godini , u svom ateljeu u Beogradu, gde je radio do poslednjeg dana danonoćno jer je bio redak umetnik koji je svoju umetnost živeo.
Podsećamo da je „Glas javnosti“ prvi objavio vest o smrti Ere Milivojevića i tom prilikom smo javili da će biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana. To nije bilo slučajno već zato što je ta urbana priča nastala pre nekog vremena kada je Era Milivojević sa jednim prijateljem komentarisao sramotu oko sahrane Dragoslava Šekularca za koga je takođe prvo odbijen zahtev da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, a potom je zahtev prihvaćen .
Tom prilikom Era, koji je bio veliki poštovalac kako Šekularca tako i fudbala, u razgovoru sa prijateljem u kultnom beogradskom kafeu Centrala, prokomentarisao je kako Šeki ne ispunjava sve uslove da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ali je bio začuđen da ih on ispunjava. Slučajna izjava ili ne, vrlo je diskutabilno kada je Era u pitanju jer je on kroz čitav svoj život projektovao stvari koje su se dešavale, i njemu i nama. Tako da smo sigurni da je i čitava zbrka oko Erine sahrane zapravo deo njegovog poslednjeg performansa. Era je nakon smrti prevezen i rodno Užice u koje se, kako njegov veliki prijatelj Svetislav Basara kaže, uvek vraćao ali nikada nije želeo da ostane. Od Dorćola, do Novog groblja preko Užica i dalje u večnost – poslednji je performans Ere Milivojevića kojim se završava era Erine ere ili možda ne...to samo Era zna!
Od Ere se na Novom groblju svojim performansom „Naočare, promena“ oprostila njegova dugogodišnja ljubav, Ana Ćetković koja je promenila 16 naočara koje je na poklon dobila od Ere. Njena poruka je da će promena biti ali Beograd bez Ere više nikada neće biti isti.
Era Milivojević sahranjen je u grobnici pored Vlade Veličkovića.
(Glas javnosti)
14 min
36 min