Zoran Vuk Vukojević (3. juna 2006.): Od pokajnika do pokojnika (137.deo)

Ubistvo Zorana Vuka Vukojevića i ubistvo Zorana Povića Pove, u istom danu u subotu 3.juna 2006. godine demantovalo je, posle akcije "Sablja" - već poodavno smišljane i lansirane priče nove "demokratske vlasti u Srbiji - da je podzemlje razbijeno i "pod kontrolom"?!

Policija i organi istrage su "mudro ćutali" ne izjašnjavajući kako su i koje, u jednom danu, u subotu 3. juna 2006. likvidirao Zorana Vukojevića Vuka, zaštićenog svedoka-saradnika u procesu za ubistvo predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića i Zorana Povića Povu, "lice sa poternice" i odbeglog pripadnika "zemunskog klana"...Ondašnji mediji, pogotovu oni sa navodno bliskim vezama u policiji, kao i danas?), tada su lansirali priče za sluđivanje javnosti, ili ipak "navijajli" za jedan ili drugi klan, zavisno od "izvora"!

Svi dnevni mediji, pozivajući se na svoje ekskluzivne "izvore", zapravo stvaraju kompletnu zabunu. Jer, praksa je pokazala da policija "nudi informacije" i odmah lansira neke "ekskluzivne vesti", pre svega da bi proverila javno mnjenje i reagovanje, a kad medijima treba određena informacija, onda su nadležni, ali i "pouzdani izvori" uvek na službenom putu.

U čitav rašomon i vraćanje na krvavu seriju bez kraja odmah su se, zarad sitnih političkih poena, uključili i brojni političari, a i neki koji sebe još uvek smatrali - pravim političarem, rešavajući dvostruko ubistvo tako što su odmah uprli prst u Vladu Srbije, Vojislava Koštunicu, Dragana Jočića.

Za Vladana Batića (danas počivšeg), tada bivšeg ministra pravde u vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, ovo ubistvo je "jasna poruka", za eks-premijera Živkovića krivac "se zna": Vojislav Koštunica, a nezaobilazna Vesna Pešić je Srbiju odmah proglasila "zemljom mafije".

Valjda da ne dobije neopravdani izostanak, Čeda Jovanović, lider Libirelane demokratske partije, iskoristio je šansu, pa je smatrao da je dvostruko ubistvo "fantastična prilika" za dalju kompromitaciju Vojislava Koštunice, ponavljajući svoju tezu da je, navodno, Koštunica bio politički kišobran atentatorima na Đinđića, podsećajući da su u "Sablji" bili uhapšeni Rade Bulatović i general Aco Tomić, svojevremeno savetnici tadašnjeg aktuelnog premijera...

Političari šićardžije

Dakle, i smrt, makar i kriminalaca, po mišljenju pojedinih političara, dobra je prilika da se ušićari koji poen u javnosti, da se smanji ugled političkog rivala, a niko pritom ne razmišlja na negativne efekte i unošenja nemira u, i onako, sluđenu javnost.

Recimo, uloga lidera LDP, njegovi odlsci u CZ kod Dušana Spasojevića (vodio se krivični postupak protiv tadašnjeg upravnika CZ-a Blanuše, a protiv Jovanovića je postupak prekinut), ili u Šilerovu, sasvim su "zaboravljeni", sve se to svodi na - nema veze, pošto Srbi ionako slabo pamte, a brzo zaboravljaju...

Najave pojedinih medija, da su likvidatori Zorana Vukojevića ostavili za sobom dovoljno tragova da budu otkriveni, da je ubistvo Zorana Povića Pove "dobar trag" su, čini se, pre svega puštanje "buva", ne bi li se neko odmah upecao, a samo iskusni policajci, koji već, tada deceniju i po, od ubistva Matića Belog 1991, pa kroz krvavu seriju bez kraja znaju koliko je dalek put do otkrivanja ubica...

Jedan podatak, ma koliko danas, nekoliko dana posle zločina, izaziva pažnju: prvo je javljeno da je ubijen Zoran Vukojević Vuk, pa demantovano, pa obelodanjeno da se, zapravo, radi o Zoranu Povoiću Povi, da bi potom likvidacija Vukojevića bila i zvanično potvrđena!

Ništa nije slučajno

Kako u zemlji Srbiji ništa slučajno nije, jasno je da ni objava ubistva svedoka saradnika Vuka nije bila izmišljotina...

Lansirana je od onih koji su znali da je Vukojević zaista likvidiran!

U to sumnje nema!

Drugu činjenicu da su u garderobi ubijenog Povića pronađena originalna dokumenta Zorana Vukojevića, ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo: da je, eto, Pović učestvovao prvo u otmici, pa onda u likvidaciji Vukojevića, a još fantastičnije deluje činjenica, na kojoj su pojedini mediji insistirali kao na "gotovoj stvari", da je Vukojević ubio Zorana Povića Povu!

Dakle, bar ubica Povića je "rešen".

To je Vuk Vukojević.

Na osnovu kojih dokaza je to proglašeno istinom, redakciji "Svedok" (gde sam tada bio glavni urednik) nije bilo poznato. Ili onaj ko sve to lansira posredstvom medija tačno zna čitav sinopsis događanja u petak noću i subotu izjutra, pa je ovo "pumpanje javnosti" samo paljenje dalje vatre.

Tim pre što je jedan dnevni list, istina sad iz svojih izvora u podzemlju, najavio i nove likvidacije. Uz to jedan drugi list, koji se hvališe sa, takođe, bliskim vezama u policiji, iznosi tvrdnju, koju su novinarima tog lista svi demantovali, da je, možda, Vukojević - živ?!

Spaljeno telo...

Istina, spaljeno telo Vukojevića (to spaljivanje je novost na beogradskom asfaltu; bilo je sačekuša, bacanja bombi, betoniranja, bacanja u reku, ali spaljivanja nije bilo) identifikovala je njegova nesrećna majka - po tetovaži i mladežu, ali je ipak naložena i druga vrsta provere - preko DNK nalaza...

Pojedini mediji su tvrdili da znaju "da su u Beogradu neki od (do tada) dosad neuhvaćenih pripadnika "zemunskog klana" za kojima je raspisana međunarodna poternica (da podsetimo: u bekstvu su tadjoš Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović, a bili Miloš Simović, Vladimir Milosavljević, Sretko Kalinić i Miloš Jurišić) što može da bude, ali ne mora da znači".

Istina, pojedini komentatori iznosili su, takođe, tada - nepotvrđene tvrnje da, navodno, neki od ovih koji su u bekstvu, više i nisu živi! (Što se ispostavilo tačnim?!)

Ipak, dok policija i istražni organi nisu saopštli prve, opipljivije i uverljivije podatke, trebalo bi se podsetiti na genezu događanja na beogradskom krvavom asfaltu. Ređala su se brojna ubistva, ubice su bile NN, sve dok posle monstruozne likvidacije prvog demokratski izabranog predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinjđića policija nije u rekordnom vremenu, posredstvom medija, obelodanila dugačak spisak potencijalno umešanih u ubistvo, sa sve slikama i ličnim podacima.

Istina je da su neki sa te liste "otpali", neki postali svedoci - pokajnici, ali je direktno optužen "zemunski klan" da je ubio predsednika Vlade Srbije.

Zašto nisu pohapšeni pre atentata na Đinđića?!

Mnoge je zbunila činjenica da je ekspresno obelodanjen spisak, što svakog dobronamernog čoveka navodi na pomisao da je policija imala sve podatke, ali i dan danas ostaje nejasno zašto ta velika grupa kriminalaca nije pohapšena, pre tragičnog i drmatičnog ubistva dr Đinđića?

Uz to hroničari neveselih događanja na BGD asfaltu podsećali su da je najmoćniji klan na ovim prostorima, posle u pravom smislu reči izrešetanog "voždovačkog klana", bio - surčinski, a da je "zemunski", zapravo, frakcija unutar istog ganga...

Ipak, posle ubistva predsednika Vlade Srbije, nekako se surčinski klan oprao, a sva krivica je svaljena na zemunski!

Mnogi političari su, s vremena na vreme, uključivani ili izbacivani kao posetioci čuvenog (sad već srušenog) zdanja u Šilerovoj. Dugo su se po medijima vrtele brojne priče - ko je pio viski, a ko se sunčao na Šiptarovom bazenu, ali od priča se dalje nije odmaklo...

Optužbe: ko je bio bliži Šiptaru i Kumu su se ređale, kontraoptužbe takođe, ali osim redova u novinama - niko od redovnih posetilaca Šilerove (a bilo ih je) nije odgovarao zbog tih poseta, a da li će ikada - ne zna se...Zapravo, verujem da - neće!

Promenade u Šilerovoj

Ispostavilo se, što se čulo i na brojnim svedočenjima u Specijalnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, da su se pojedini političari ili visoki činovnici u Vladi Srbije s kriminalcima družili "po službenoj dužnosti", a bogme i večeravali s njima... Istina, nešto slično se u medijima spominje i danas, marta 2021. godine...

Ali, to je druga tema.

Ili, večna?

Dvostruko ubistvo u jednom danu, normalno, izazivalo je ogromnu zabrinutost kod običnih ljudi, potres u podzemlju, a predstavljalo je i ogroman izazov za BGD policiju, koja je nekad bila među najefikasnijim u ovom delu Evrope. No, čekajući zvanične rezultate istrage koja je tada bila u toku, vratimo se činjenicama, dotad poznatim:

Ovako je bilo...

Dakle u subotu, 3. juna, oko 3.15 izjutra, policija je pronašala, pedesetak metara od Urgentnog centra, beživotno telo Zorana Povića (42), člana "zemunskog klana", koji se tri godine nalazio u bekstvu.

Pović je pronađen sa prostrelnom ranom u predelu grudnog koša.

Policija je Vukojevićevo telo pronašla istog dana dvanaest sati kasnije, u subotu oko 15 sati, u šumarku pored autoputa Beograd - Šid, nekoliko kilometara pre skretanja za beogradski aerodrom, u blizini Ikarbusa.

Gornji deo Vukojevićevog tela je bio ugljenisan, pa su ga prepoznali po istetoviranom zmaju na nozi...

Pola sata pošto je pronađen usmrćeni Pović, policija je kod Hale Limes na Novom Beogradu pronašla zapaljeni automobil marke "audi"(dakle, opet "audi smrti").

Zabuna je počela pre nego što je pronađeno Vukojevićevo telo, u Specijalnom tužilaštvu su naveli da je kod Urgentnog centra pronađeno telo svedoka-saradnika tog suda, Zorana Vukojevića Vuka, a ne Povića?!?

Istovremeno, načelnik Uprave kriminalističke policije (tada) Milorad Veljović rekao je da su reakcije pojedinih institucija bile preuranjene, da bi istog dana, u večernjim satima, potvrdio da su ubijeni i Pović i Vukojević. I da su, prema policijskim podacima, ova dva ubistva najverovatnije povezana!

Načelnik Uprave kriminalističke policije MUP Srbije je tada saopštio i da je Vukojevićevo telo bilo poluugljenisano i da je njegov identitet potvrdila porodica (majka), na Institutu za sudsku medicinu.

U policiji su još navodili da je Vukojević pre ubistva bio otet ispred svoje kuće, potom mučen, pa likvidiran, a njegovo telo zapaljeno. Takođe je saopšteno da je prvo ubijen, pa spaljen...

Ko je bio Pović?

Pović je ubijen i izbačen iz automobila, nedaleko od sedišta MUP Srbije, u Ulici kneza Miloša.

Prema informacijama iz policije, Pović je bio saradnik "zemunskog klana" zadužen za uništavanje oružja, i za njim je bila izdata poternica.

MUP Srbije je saopštio da je Pović pronađen mrtav sa prostrelnom ranom u donjem delu grudnog koša i da je njegov identitet utvrđen posle provere kroz daktiloskopske zbirke.

Zoran Pović Pova, prema saopštenju MUP, višestruki je izvršilac najtežih krivičnih dela za kojim je bila raspisana međunarodna poternica.

Pović se, sa još 44 lica, saradnika i pripadnika "zemunskog klana", nalazio na krivičnoj prijavi koju je MUP Srbije podneo 2003. godine Okružnom javnom tužiocu u Beogradu zbog umešanosti u ubistvo premijera Zorana Ðindica i za druga krivična dela. Pović je bio i član grupe, koju su činili članovi tzv. "zemunskog klana", a koja je bila osumnjičena za postavljanje velike količine eksploziva 2002. godine u krugu privatnog preduzeća "Difens roud" u Zemun Polju, vlasništvo Ljubiše Buhe Čumeta.

Ondašnji portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić (nedavno pominjan u javnosti oko kontakata sa pojedincima iz grupe Velje Nevolje) tada je zbunio javnost kada je u subotu pre podne izjavio da je ubijen Zoran Vukojević zvani Vuk, svedok saradnik na suđenju za ubistvo predsednika Vlade Srbije dr Zorana Ðindića.

Bila je to, u tom času, netačna informacija, koja je brzo i demantovana, ali je onda potvrđeno ono o čemu je već pričao i ceo Beograd, da je Zoran Vukojević Vuk ipak - ubijen!

Da bi zabuna (ili namera) bila kompletna, pobrinuli su se i pojedini elektronski mediji, koji su objavili da je pronađeno telo Zorana Vukojevića Vuka na pedesetak metara od sedišta MUP Srbije.

Ispostavlja se da je vest netačna, da nije ubijen Vukojević već Zoran Pović Pova, ali i to je trajalo kratko...

Iz novinskih dosijea i policijske dokumentacije isčeprkani su brojni podaci o Poviću, koji se teretio za uništavanje oružja kojim su septembra 2002. godine ubijena braća Sredoje i Zoran Šljukić (prvi je navodno bio vođa "zvezdarskog klana").

Pović je doveden i u vezu sa bombaškim napadom na sedište Demokratske stranke Srbije u Beogradu. Policija je tokom akcije "Sablja" 2003. godine saopštila da traga za Zoranom Povićem zvanim Pova, za koga je tokom istrage o ubistvu premijera Srbije Zorana Ðindića otkriveno da je "važan i uticajan član zemunskog kriminalnog klana".

Policija je 20. aprila iste godine saopštila da je utvrđeno da je Pović umešan i u dizanje u vazduh firme „Difens round”, vlasništvo Ljubiše Buhe Čumeta u noći između 20. i 21. decembra 2002. godine, kao i u otmicu tadašnjeg suvlasnika "Verano motorsa" Milije Babovića (za čiji je otkup plaćeno 11 miliona evra). Povića su teretili da je imao učešća u 14 likvidacija i tri otmice.

Kad je potvrđeno da je zaista ubijen i Vukojević, onda su na videlo dana izvučeni podaci: da je Zoran Vukojević Vuk, nekadašnji pozornik zemunske policije, prema policijskim podacima, Dušana Spasojevića upoznao 1995.godine, kada je kod njega pronašao pištolj. Bez dozvole.

Vremenom su se Spasojević i Vukojević sprijateljili i postali kumovi, a pet godina kasnije Vuk je napustio policiju i prešao da radi kod Spasojevića, u njegovom obezbeđenju.

Jedno vreme Vukojević je radio i kao šef obezbeđenja u kući Spasojevića, u Šilerovoj ulici, da bi bio uhapšen za vreme akcije "Sablja" 2003. godine, posle spektakularne policijske potere.

Vuk progovorio...

Potom je prihvatio da bude svedok saradnik u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, gde je kao pokajnik otvoreno govorio o svim krivičnim delima "zemunskog klana", počev od trgovine i šverca narkotika, otmica, uterivanja dugova, pa do naručenih likvididacija i drugih krivičnih dela ovog kriminalnog klana.

Vuk je među prvima otvoreno govorio o tome kako su mu u više navrata Dušan Spasojević, Mile Luković, pa i Ljubiša Buha Čume govorili da je "zemunski klan" učestvovao u likvidacijma Zorana i Sredoja Šljukića, Cunera, Zorana Uskokovića Skoleta, Bate Trlaje - ukupno u oko tridesetak likvidacija.

U kriminalističkoj policiji smo saznali da je, s obzirom da su ubistva Zorana Vukojevića i Zorana Povića povezana, formiran specijalni inspektorski tim na rasvetljavanju ove dve likvidacije. Mogle su se čule razne verzije, pa i ona da je jedan od ubijenih učestvovao u likvidaciji drugog, koji je, iz osvete, ubijen u roku od nekoliko sati.

Takođe se navodilo i da je drugi klan umešan u ubistvo Pove, koji je, navodno, bio u direktnoj komunikaciji sa "zemuncima" u bekstvu - braćom Simović, Vladom Budalom, Milanom Jurišićem Juretom, Konstantinovićem i Sretkom Kalinićem.

Iako je Zoran Vukojević bio svedok saradnik, i imao pravo na policijsku zaštutu, odbio ju je januara i odlučio da se čuva sam.

Sačuvao se do subote 3. juna 2006.

Čume dobio zaštitu

Ljubiša Buha Čume, svedok-pokajnik, koji je takođe odbio zaštitu, posle likvidacije Zorana Vukojevića dobio je zaštitu!

Takođe, obezbeđenje zaštićenog svedoka Miladina Suvajdžića - Đure Mutavog je pojačano, kao i Nenada Šarea Škeneta.

Odmah posle otkrivanja tela Zorana Povića, a kasnije i Zorana Vukojevića, u Beogradu je policija pokrenula akciju "Vihor".

Akcija je podrazumevala blokadu svih važnijih saobraćajnica i mostova, uz kontrolisanje vozila i provera svih sumnjivih osoba. Takođe su kontrolisani i svi autobusi koji su polazili sa beogradske stanice prema unutrašnjosti.

Demokratska stranka je tada saopštila da zbog aktuelnih dešavanja, a koja su u ingerenciji MUP Srbije, traži hitnu smenu ministra Dragana Jočića.

"DS insistira da Dragan Joči} bude razrešen dužnosti ministra policije pre nego što uruši ceo bezbednosni sistem. Ocenjujemo da svirepa ubistva Zorana Povića i Zorana Vukojevića nisu samo pokušaj da se omete proces optuženima za ubistvo predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića, nego i pokušaj da se zastraše svedoci, kao i drugi učesnici u procesu", navedeno je u saopštenju DS, u kojem se podseća da ova likvidacija "nije prvo ubistvo svedoka suđenja za vreme mandata ministra Jočića".

I Kujo Kriještorac ubijen zbog svedočenja

Zoran Vukojević Vuk nije prvi svedok suđenja optuženima za ubistvo Zorana Đinđića koji je likvidiran.

Podsećamo i da je ubijen, početkom marta 2004.godine, biznismen Kujo Kriještorac, koji je prepoznao neke od učesnika u atentatu na Zorana Đinđića, u Ulici admirala Geprata.

Kriještorac je u istrazi svedočio da je nekoliko dana pre ubistva premijera Đinđića dolazio u Ulicu admirala Geprata, jer je u obližnjoj Balkanskoj ulici imao pekaru, koju je renovirao. Da je došao na isto mesto i na dan ubistva, ali ga je mladić, koji je stajao pored crvene "opel korse", zamolio da se udalji. Kasnije je prepoznao na TV da je to bio Vladimir Milisavljević.

Dragan Jočić: Obračun pripadnika iste kriminalne grupe

Povodom ubistava Zorana Vukojevića, svedoka saradnika na suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, i Zorana Povića, ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić tada je izjavio da se radi o obračunu pripadnika iste kriminalne grupe, kao i da je u pitanju strah od određenih svedočenja.

"Tome je doprinelo", dodao je Jočić, "potpuno začuđujuće odugovlačenje u sudskom procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića".

Kada su u pitanju zaštićeni svedoci, Jočić je podsetio da je donet novi zakon koji predviđa određeni način zaštite svedoka, a koji se razlikuje od prethodnog, pošto je u njemu izbrisan stav da neko ko je bio sastavni deo kriminalne grupe ima telohranitelje policijace.

Da bi mere zaštite bile primenjene, neophodno je da svedok saradnik potpiše sporazum koji sasvim precizno određuje način ponašanja u pogledu pridržavanja propisanih pravila.

"To je jedna vrsta ugovora sa državom koji podrazumeva strog režim kontrole od strane države i policije – i u pogledu mesta stanovanja, i u pogledu kretanja, i u pogledu poslovanja", rekao je Jočić.

"Moram da kažem da je, na žalost, Vukojević odbio da potpiše takav ugovor i izabrao da se sam stara o svom obezbeđenju".

Glas javnosti - Vladan Dinić