СИЛОВАЛИ ЈЕ ОТАЦ И БРАТ, ПА ЈЕ СТРИНА УВЕЛА У " ПОСАО" : ИСПОВЕСТИ " ПРОДАВАЧИЦА ЉУБАВИ" СА НАШИХ УЛИЦА

Закон за њих има посебан термин - сексуалне раднице, у свакодневном говору називају се проститутке или продавачице љубави, како год се звале, заједничко им је то што зарађују нудећи своје тело за новац.

Као у свакој друштвеној групи, и овде постоји огроман јаз: неке су “елитне” и живе луксузно, али има и оних са самог дна - уличарки чија је свакодневица испуњена злостављањем и понижењима, које су на ивици егзистенције, зависне од наркотика и алкохола. Продају се за сићу како би набавиле дрогу, пиће и нешто хране, живе од данас до сутра сањајући о лепшој будућности, која је за већину недостижна.

Ко су те жене и каква их је страшна мука натерала да нуде своје тело стојећи уз ивицу прашњавих друмова, сваке ноћи, по снегу и киши, кад стегне мраз и кад се усија асфалт? Зашто нису потражиле неки нормалан посао? Какав је њихов живот и има ли за њих наде?

 Одговоре на ова питања покушали смо да добијемо обилазећи места на којима се окупљају проститутке најнижег ранга, које су дотакле само дно живота.

 БЕЗ УТЕХЕ

На Каћкој петљи, најпопуларнијој новосадској штајги, затичемо неколико проститутки. Оскудно обучене, упадљиво нашминкане, с косом спрженом од јефтине фарбе, цупкају чекајући да се заустави неко жељан краткотрајног ужитка. Већина су Ромкиње чије је године немогуће одредити, делују истрошено, бар деценију старије од своје доби. Гледају нас неповерљиво, да нисмо били у друштву Небојше Ђурасовића, оснивача “Превента”, и његових волонтера, јединих људи који се колико-толико брину о њима, не бисмо имали никакве шансе да разговарамо с овим женама. Када су се коначно отвориле, остали смо без речи, јер ту нема утехе, разумевања, охрабривања, нових питања. Скоро да нема наде. Или можда, бар за неке од њих, ипак има?

ДИНА (27): Отац и брат, моји највећи душмани

Нас осморо живели смо у кућици од дасака. Имали смо само једну собу, ту смо спавали, прали се, јели кад се имало шта. Ми, деца, нисмо ишли у школу, просили смо с мајком по граду и све смо паре давали оцу који се није трезнио. Увек му је било мало, тукао нас је и псовао, ломио оно мало сиротиње што смо накупили по ђубришту. Када ме је први пут силовао, било ми је 11 година, браћа и сестре само су се завукли испод покривача, мама је ћутала, пушила и гледала како се отимам и плачем. После је то било редовно, онда је насрнуо и брат... Побегла сам код стрине која је дуго у том послу на улици. Упознала ме је с неким муштеријама и тако сам почела да се курвам за паре.

Кад се уфиксам, буде лакше

После сам срела тог момка, био је много старији од мене, и заљубили смо се. Био је добар према мени, куповао ми је ствари, водио ме на пљескавице, није ми дао да идем на улицу, тражио је да се преселим код њега да живимо ко муж и жена. Убрзо сам сконтала да је наркоман. Тежак. Дилов'о је дрогу да би имао за себе, узимао је све више, а и ја сам се навукла, па нам је усфалило пара. Шта ћу, поново сам изашла на улицу, рекао је да нема ништа против, таква је ситуација. Било ми је тешко, ал' кад се уфиксам, буде ми свеједно.

Нећу још дуго

Мој човек је умро прошле године, предозир'о се, срце ми се сломило, волела сам га ко бога, никад руку није подигао на мене. Остала сам у кући с његовим братом и снајом, сад радим за девера. И он се дрогира, много је пргав, туче и мене и своју жену, проваљује ми у собу, 'оће да спава са мном, а ја попуштам, немам куда да одем. Хтела сам да се скинем с хероина, да нађем неки пос'о, да живим ко сав нормалан свет. После мислим, за кога, бре, деце немам, не могу да затрудним, ваљда зато што су ме онако крвнички силовали кад сам била мала. Овакав живот гори је од смрти, ал' немам храбрости да се убијем. Чекам да ме докусури дрога, да се преселим на онај свет, код мог човека, нећу још дуго, сто посто, пази шта ти кажем.

СЕКА (20): Спавам, а око мене трчкају пацови

- Било ми је тринаест када је мајка довела новог љубавника. Видим, гледа ме скот испод ока, приметила је то и она, почела је да љубоморише и на крају ме је избацила из куће. Сметам јој, тако је казала. Отишла сам код оца, нисам се тамо дуго задржала, много је деце, гужва бре, само сам им ја фалила. А и маћеха ме је тукла, није гледала где удара, склањала је од мене храну, нисам имала шта да обучем. Побегла сам одатле, спавала сам по напуштеним кућама, неке нису имале прозоре и врата, око мене су трчали пацови, много сам се плашила, али нисам имала куд. Дању сам просила, скупило би се ту мало пара за храну, гардеробу сам ископавала по контејнерима.

Пропала веза

- Кад је дошла зима, било ми је баш тешко. Тада сам почела да се продајем по улици, онако млада, тек узела петнаесту, имала сам доста муштерија и могла сам да платим собицу да могу да преспавам.Тада сам се први пут заљубила, тај момак ме је одвео кући, мислила сам да ме је кренуло у животу. И даље сам радила на штајги, доносила сам му све што зарадим, али брзо је показао своје право лице. Много је пио, доводио је друге жене и нисам то више хтела да трпим. Једном смо се потукли, добила сам добре батине, али ни он није добро прошао, и дан-данас носи ожиљак од даске којом сам га млатнула по лицу.

Бијем и ја њих

- Не дам на себе, 'ладно ћу се потући ако је фрка. Знаш ли ти колико су ме пута муштерије напале, обаве пос'о па траже паре назад, ма шта траже, отимају. Е, не може мајци, нећеш ме преварити, крваво сам то зарадила, а ти ћеш сад видети свога бога. Изненаде се кад виде кол'ко сам јака. Остале девојке често се враћају у модрицама и ранама, слабе су, не умеју да се одбране, и још остану без ичега.

Полиција нас понижава

Бојим се једино мурије, кад наиђу, спасавај се ко може, прво нас измлате и испсују, па нас нагурају у марицу и правац у притвор. Курвање за лову код нас је законом забрањено, мораш да се пазиш, али некад те изненаде, ко да падну с неба. Углавном нас пуштају после три дана, док смо тамо, туку нас као волове у купусу, говоре нам свашта, да смо прљаве и смрдљиве, да смо олош који неће да ради, да смо срамота за овај свет. А где да нађем посао, немам школу, ко ће овакву да ме прими да радим. Једног дана ћу престати, сигурно, удаћу се, изродити децу, штајга ће бити моја ружна прошлост. Када? Па, не знам, ваљда ћу срести некога ко ће хтети да ме воли.

МАКСИ (25): Хтела сам лаку лову

- Завршила сам за фризерку, мислила сам тада де је цео свет мој. Али, никако да дођем до посла, џаба што сам добра. Удала сам се за момка из насеља, добили смо дете, требало је пара за пелене, за одећу и храну. Муж скупља секундарне сировине за богатог газду који му даје неку беду од плате, од тога се не може живети, па сам се и ја прихватила посла. Брала сам воће и поврће по великим имањима, није лоша дневница, али ван сезоне се не ради, а и тада мораш дати детету да једе. Моја комшиница често иде на Каћку петљу, причала ми је да није страшно, па предложих свом човеку да и ја пробам. Мислила сам да ће побеснети, али одмах се сложио. И тако, кад нема другог посла, спремим се и правац на аутопут.

Глас јавности/ Курир.рс/ Блицжена/ Ангелина Чакширан/ од 12.10.2018.

SKINI APLIKACIJU