PLIVAJTE BEZBEDNO: Koja su to pravila bezbednog boravka u vodi?
Autor: Glas javnosti
Visoke, letnje temperature najlakše se podnose pored vode, bilo da je to bazen, reka, jezero... Svaki put kada se uputimo na kupalište trebalo bi da smo svesni i opasnosti koje postoje.
Od početka kupališne sezone, gotovo svakodnevno, stižu vesti o utapanjima. Osnovni problem je to da ljudi nisu svesni svojih sposobnosti i znanja kada je reč o plivanju, navodi Igor Mirić, instruktor plivanja, gostujući u emisiji Uhvati dan Radio Beograda 1. To je problem koji se ponavlja svake godine i u njegovo rešavanje treba da se uključi celo društvo. I pored brojnih apela, kako se ponašati na kupalištima, mnogi ih ne poštuju. A pravila su vrlo jasna, napominje Mirić.
„Voda nije naš neprijatelj, već prijatelj i treba da je poštujemo. Ako su poluplivači ili neplivači nesigurni ne bi trebalo da ulaze u vodu. Na ovih 35, 40 stepeni spoljne temperature, da li ste plivač ili ne, telo se jednako zagreva. U vodu se ulazi postepeno, nema skakanja, telu treba dozvoliti da se lagano i postepeno adaptira na temperaturnu razliku. Pre kupanja trebalo bi se istuširati. Na plivanje se ne ide punog stomaka, jer razlika u temperaturi može da izazove grčeve u stomaku. Na kupalištima nikada ne treba konzumirati alkohol“, navodi instruktor plivanja.
Plivač, koji je bezbedan i za sebe i za okolinu, zna da pluta na stomaku i leđima, zna kako da diše dok pliva ili roni, kao i dva stila, leđni stil i prsni, popularni muški stil plivanja. Naš instinkt nas tera da uvek pomognemo onima koji se dave ili ne mogu da se održe na vodi. To je nešto najhumanije što čovek može da uradi, ali u takvim situacijama treba razmišljati i o drugim stvarima, navodi gost Jutarnjeg programa Radio Beograda 1.
„Kada hoćemo da pomognemo osobi koja se utapa ili pokušava da se izbori za život u vodi, osim dobre volje, potrebno je više znanja i veština, od onih koje ima prosečan plivač. Treba znati kako i sa koje strane prići osobi koja se utapa, kako je smiriti u vodi, kako je izvući na suvo i bezbedno, potrebne su određene veštine iz pružanja prve pomoći. U ovakvim situacijama treba biti veoma obazriv“, napominje Mirić.
Instruktor plivanja smatra da bi plivanje trebalo da se uvrsti u obavezni školski program. Do tada svim neplivačima na raspolaganju su škole plivanja. Instruktori navode da je sama odluka da naučimo da plivamo pola rešenog problema. Odrasloj osobi potrebno je 8 do 12 časova plivanja da bi savladala veštine neophodne za bezbedno kupanje na kupalištima.
U Srbiji 60 odsto stanovništva ne zna da pliva, od toga 40 odsto uopšte ne ume, a 20 odsto su tzv. poluplivači, navodi Igor Mirić, instruktor plivanja. Kada dolazi do utapanja, reč je uglavnom o poluplivačima.
Prema statističkim podacima Srbija nije daleko od evropskog proseka. Na primer, 60 odsto Italijana, takođe, ne zna da pliva. Nešto bolji su Crnogorci.
Najbolje rezultate ima Mađarske, zemlja koja nema more, ali ima razvijen sistem javnih bazena i obavezno učenje plivanja u školskom sistemu. U Mađarskoj je svega 15 odsto stanovništva neplivača.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
