BOJKOT, MAZOHIZAM, NIKOTIN, SILUETA, reči su koje koristimo SVAKODNEVNO, a sve one dobile su naziv PO SVTARNIM LIČNOSTIMA!

Za mnoge od reči koje danas koristimo nemamo saznanje odakle potiču. Donosimo par interesantnih primera reči koje su dobile ime po imenima ljudi.

Bojkot

Čarls nije bio mnogo popularan u Irskoj tokom 1880. godine. On je zbog bolesti napustio posao u vojsci i počeo da radi kao agent jednog zemljoposednika u okrugu Mejo.

Problemi su nastali kada je ekonomska kriza 1879. uništila irsku poljoprivredu.

Irski seljaci su se tada organizovali i počeli da zahtevaju manje zakupnine.

Bojkot je odbio da snizi cenu, a ta odluka ga je koštala svega što je prethodnih godina stekao.

Irska agrarna liga započela je kampanju izolovanja Čarlsa Bojkota od lokalne zajednice.

Otuda i reč bojkot u savremenom značenju.

Nikotin

Francuski diplomata i naučnik Žan Niko se 1561. godine vratio u Pariz iz Lisabona gde je bio ambasador.

Tom prilikom sa sobom je poneo i biljku koja stvara zavisnost. U Lisabonu se ova biljka mlela u prah i ušmrkavala, služila je kao univerzalan lek za sve bolesti, čak i za rak. Pošto je Niko demonstrirao upotrebu ove biljke pred kraljicom Katarinom Mediči, konzumiranje duvana je postalo popularno u Parizu.

1753. godine jedna sorta duvana je dobila naziv Nikotin u čast francuskog diplomate.

Aktivni sastojak ove biljke prvi put izolovan 1828. godine dobio je naziv nikotin.

Mazohizam

Leopold fon Zaher-Mazoh bio je austrijski pisac romana.

Njegovi romani bavili su se istorijskom tematikom i temama iz alternativne seksologije.

U svojim romanima opisuje seksualne fantazije i fetiše vezano za žene koje dominiraju i nose krzno. On je svoje fantazijekasnije praktikovao sa ljubavnicama i suprugama.

1869. godine, Mazoh i njegova ljubavnica potpisali su ugovor po kom će on biti njen seksualni rob narednih šest meseci, uslov je bio da gospođica što češće nosi krzno.

1886. austrijski psihijatar Rihard von Kraft-Ebing skovao je termin ’mazohizam’, kao pojam koji označava devijaciju seksualnog ponašanja.

Silueta

Silueta je prvobitno predstavljala crni portret na beloj pozadini, odnosila se na umetničku formu.

Kada je Francusku zadesila kriza Sedmogodišnjeg rata, kralj Luj XI je angažovao silueta da se pobrine za državne finansije. Njegov mandat je trajao tri meseca, a za to vreme smanjio je plate i penzije i uveo porez na plemićke posede. Te mere se nikome u društvu nisu svidele, pa su u znak protesta počeli da nose odela po Siluetu- jednostavna i tesna kako bi time ukazali koliko su osiromašili i omršali od gladi. Zatim je građanski bunt nastavljen tako što su se pojavile ljudske prilike skicirane po zidovima zgrada sa natpisom da su to Siluetove žrtve, koje su se stanjile od gladi.

(Glas javnosti/kafenisanje)

SKINI APLIKACIJU