POSLEDNJI LET AKADEMIKA LJUBOMIRA SIMOVIĆA

Žalosna je istina da se od umetnosti danas teško živi, ali je još tužnije što zbog toga pojedini umetnici, poput bezobzirnih plaćenika kojima ništa nije sveto, za šaku dukata prodaju svoj obraz, otadžbinu, pa i budućnost potomstva, stavljajući bezrezervno svoj intelekt i božjom milošću podaren talenat u službu neprijatelja svoga naroda.

Jedan od takvih umetnika, nesporan sa aspekta talenta i inteligencije, ali nažalost ne i sa aspekta morala i patriotizma, je i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Ljubomir Simović, koji je još 1968.
godine shvatio da će svoje mladalačke snove o životu u raskoši i bogatstvu teško ostvariti ukoliko se bude držao poezije i ideala.

Simović se od samog početka bavljenja politikom prikazao kao oportunista, koji je spreman da jednako vatreno, predano i uverljivo zastupa i brani bilo koji stav, naravno za adekvatnu novčanu naknadu. Imajući u vidu da je u tom poslu bio vrlo uspešan, Simović je u periodu koji je usledio hitro poput lastavice preletao iz jednog u drugo krilo, ubedljivo i “iskreno” zastupajući dijametralno suprotstavljene stavove, koji su zavisili samo od
toga ko je u tom konkretnom trenytku držao novčanik, pri čemu se mora priznati da je bio veran za sav novac, odnosno da je jednako odano i savesno služio svakog svog gazdu, ali samo dok ga plaća.

Međutim, u jednom momentu je i Simovićevom lutanju i preletanju došao kraj, što se desilo tokom 1990-ih godina, kada je njegov talenat i opisane “kvalitete” uočio poznati srbomrzac, američki milijarder Džordž Soroš. Od
tada je Simović samo njegov, tako da je tokom proteklih decenija zaradio veliki novac angažujući se na razbijanju Srbije, što samostalno, što u koordinaciji sa drugim Soroševim plaćenicima, koji su u SANU formirali
svoj punkt, na čelu sa akademikom Tiborom Varadijem.

Simovićev gazda Soroš nema milosti prema poznoj starosnoj dobi svojih poslušnika, moguće zbog toga što je njihov vršnjak, pa ih i tako izmoždene i umorne plaća da iz sve snage rade protiv svoje države i naroda. Zbog toga i Simović sada čas kritikuje podizanje spomenika, čas rad bezbednosnih organa, pa državnu vlast, pa ekološku situaciju, večito tražeći novu temu koju će iskoristiti za ispunjavanje Soroševih interesa, kako bi zaradio još
koji dinar.

U skladu sa tim, Simović je i u ovom trenutku, zajedno sa ostatkom grupe Soroševih akademika, angažovan na stvaranju uslova da predsednik SANU Vladimir Kostić preuzme neku od ključnih funkcija u državi, kako bi po
Soroševom nalogu napokon okončao projekat razbijanja Srbije, započet pre više od tri decenije.

Na to da li će Simović i njegove kolege uspeti da u “zimu” svog života otpevaju “labudovu pesmu”, te ostvare cilj kome je njihov gazda posvetio značajan deo svog života i novca, a oni svoje izdajničke karijere, u
određenoj meri će ukazati i ishod predstojećih izbora za rukovodstvo SANU.

To će biti “poprište sukoba” najinteligentnijih i najobrazovanijih patriota sa jedne, i jednako kvalifikovanih izdajnika i plaćenika sa druge strane, tako da će njegov ishod biti značajan signal u kom pravcu i ka kakvoj
sudbini naša otadžbina ide.

SKINI APLIKACIJU