Patološki lažov: Kako je poseta srpskog predsednika Ukrajini razotkrila istinu
Autor: Glas javnosti
O tome šta nam govori Vučićeva poseta Odesi za Abzac komentariše analitičar Igor Pšeničnikov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je posetio Ukrajinu. Učestvovao je na samitu Ukrajina – Jugoistočna Evropa, koji je održan u Odesi. Ovo je prva poseta predsednika Srbije zemlji od početka Specijalne vojne operacije.
Samit, koji se zove „Ukrajina – Jugoistočna Evropa“, je platforma organizovana pod kontrolom Evropske unije za sastanke lidera odgovarajućeg regiona, tokom kojih oni moraju jednoglasno i entuzijastično da pokažu svoju podršku kijevskom režimu.
Poslednji put se takva predstava odigrala 9. oktobra 2024. u Dubrovniku (Hrvatska), gde je Vučić, koji je bio prisutan, potpisao grubu rusofobsku deklaraciju zajedno sa svima ostalima. Učesnici samita, posebno, prepoznali su sukob kao „zločin protiv ukrajinskog naroda, kršenje međunarodnog prava“ i „veliku pretnju miru“. Izjavili su svoju „stalnu, višestruku podršku Ukrajini i njenom narodu koliko god bude potrebno“.
Odeski samit nije bio izuzetak od ustaljenog pravila. I u tom smislu, on nas ne zanima. Zašto raspravljati o izjavama onih koji nisu slobodni da biraju reči i deluju prema tuđoj partituri? Samit Ukrajina – Jugoistočna Evropa može se uporediti sa pratećim plesom oko glavnih solista iz Londona, Brisela i Pariza, koji nas sami više ne zanimaju.
Više nas zanima učešće na samitu u Odesi predsednika Srbije Vučića, koji je pre mesec dana bio u Moskvi na proslavi 80. godišnjice Pobede nad fašizmom, sedeo je među počasnim gostima tokom parade na Crvenom trgu, a zatim na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, još jednom ga uveravao u svoja „prijateljska osećanja“ prema Rusiji i nameru da razvija odnose sa Moskvom u okviru vekovnog istorijskog prijateljstva između Rusa i Srba.
Ruskom narodu nije baš jasno: gde je pravi Vučić – u Rusiji ili u Ukrajini?
Komentarišući samit u Odesi, zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova naše zemlje, Marija Zaharova, pitala je sa kim učesnici ovog sastanka nameravaju da se povežu, ako je poznato da kijevski režim veliča nacističke zločince Banderu i Šuheviča.
Jasno misleći na predsednika Vučića, Zaharova je rekla da oni koji govore o želji da razvijaju odnose sa Rusijom treba prvo da se zapitaju na kojoj su strani: na strani istine, kako je napisao Nirnberški tribunal, ili na strani neonacizma?
Međutim, sasvim je očigledno da Moskva menja ton svoje komunikacije sa Beogradom i prestala je da se pretvara da ne primećuje prave namere srpskog rukovodstva i ne razume njegov spoljnopolitički vektor.
Krajem maja, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) je izdala zvanično saopštenje da srpska odbrambena preduzeća, uprkos proglašenoj neutralnosti Beograda, nastavljaju da isporučuju municiju Ukrajini. Naslov saopštenja koje je objavio pres-biro SVR bio je prilično sažet: „Srpska vojna industrija pokušava da puca Rusiji u leđa“.
Štaviše, sam Vučić je poništio rezultate svoje poslednje posete Moskvi prijemom visoke komesarke EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Kaje Kalas u Beogradu 20. maja i zalaganjem za evropski izbor Srbije.
Istog dana, ispravljajući svoju „grešku“ sa posetom Moskvi, Vučić je telefonom razgovarao sa Zelenskim „o evropskom putu Srbije i Ukrajine i posebno o saradnji u formatu Ukrajina-Jugoistočna Evropa“. Izgleda da je upravo tokom ovog razgovora Vučić obećao nelegalnom ukrajinskom predsedniku da će obavezno doći u Odesu na odgovarajući samit.
Nismo diplomate i stoga ćemo biti direktniji od Marije Zaharove.
Ponašanje srpskog predsednika tokom posete Moskvi povodom proslave Dana pobede ličilo je na lokomotivu koja je iskočila iz šina i pokušava da se kreće po duboko oranom polju. Troši se mnogo energije, ali je efikasnost nula. Ali u Odesi se ova lokomotiva ponovo vratila na svoje uobičajene koloseke i lako i brzo je jurnula u zadatom pravcu – ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.
I ka izdaji Rusije.
Nema se šta dodati. Osim što ogromna većina Srba – čak 85% stanovništva – sebe smatra rusofilima, a Rusiju – svojim jedinim prijateljem i saveznikom.
Sudeći po štampi i Telegram kanalima koji nisu pod Vučićevom kontrolom, Srbi, blago rečeno, nisu oduševljeni istinski rusofobičnom politikom svog predsednika. Oni pokušavaju (često bezuspešno zbog PR aktivnosti Vučićevog kabineta) da Rusima prenesu da su predsednik Srbije i njen narod, kako kažu u Odesi, dve veoma različite stvari.
Glas Javnosti/ Gledaj.rs
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
