Dragoslav Bokan: Radikalno bezbožništvo pod maskom doktorskih mantila

Neka mu Sveti Arhiđakon Stefan (kao Predragova porodična slava sa majčine strane) osvetli onaj zatamljeni deo njegovog uma.

Neću da preopširno opisujem besmisao i greh ovakvog odnosa prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Jer tu nije reč samo o odbijanju predloga (koji zadire u mnogo više oblasti od samo one biološko-medicinske), već o nečijem razočarenju ZBOG SAMOG ČINA PISANJA OVAKVE MOLBE od strane onih koji su svoje živote predali Bogu i dobrovoljno napustili čitav svoj dotadašnji život (uzevši, pritom, i nova, monaška imena).

Pa šta on uopšte zamišlja i očekuje od pravoslavnih sveštenika?!

Kao da je Bog, a ne samo jedan od lekara.

Ostaje nad nama svima da lebdi pitanje bez odgovora: da li u Mađarskoj, Holandiji, Bugarskoj, Gruziji, Belorusiji, Izraelu… lekari znaju svoj posao, kada su se, zamislite samo, usudili da dopuste pravoslavnim vernicima u svojim zemljama (uz odobrenje i tamošnjih državnika) da proslave vaskršnje praznike u svojim hramovima, naravno uz sve odgovarajuće mere zaštite i prevencije korona-virusa?

Ili je, možda, dr Kon jedini, vrhovni i sakralni autoritet, pa sebe shvata tako ambiciozno i nadobudno da se usuđuje da izjavi da ga nešto „pogađa“ ili „razočarava“, kao mlada (ili neko razmaženo derište)?

Pa onda daje ostavku, povlači je, ljuti se i duri, kao da samo on brine o ljudima i njihovom (fizičkom i duševnom stanju). I da on odlučuje „smeju li ili ne“ članovi našeg Svetog Arhijerejskog Sinoda (crkvene vlade) da za nešto zamole državu, a u skladu sa samom suštinom svoje vere?!

Meni je ovo ustoličavanje lekarske „svete krave“ (umesto onog crkvenog tela koje bi moglo da na sebe preuzme tu ulogu i realni duhovni autoritet) stvarno neverovatno i neshvatljivo. To nikada u životu nisam video, sem u slučaju nekih davnih doktora što su se, nesrećnici, usudili da „zbog medicinskih razloga“ odrede dalju sudbinu u logorskim žicama zatočenih robova – isto ovako ne vodeći razloga o duhovnim argumentima i verskim slobodama ljudi koji bi trebalo da imaju pravo da budu izjednačeni sa svima ostalima. U našem, karantinskom slučaju – i sa srpskim penzionerima i vlasnicima domaćih životinja (nedeljom ujutro), sa korisnicima velikih tržnih centara, pošti i banaka, kao i radnicima na brojnim gradilištima (tokom dana, a posle policijskog časa).

Ja to sve zaista ne mogu da razumem, koliko god se trudio. Jer je tajna našeg rodoljubivog i humanističkog doprinosa opštoj stvari upravo u tome da budemo „mali deo velike slagalice“, a ne njeni cenzori, kontrolori, ili, ne daj Bože, vlasnici.

A ako dr Kon ima ambiciju da nam vlada i teledirigovano upravlja našim osećanjima i odlukama, neka se onda kandiduje na sledećim izborima i proveri šta mislimo o njemu nakon ovakvih (malo je reći neodgovornih) izjava.

P. S.

Neka mu Sveti Arhiđakon Stefan (kao Predragova porodična slava sa majčine strane) osvetli onaj zatamljeni deo njegovog uma i učini da ovaj usko-specijalizovani stručnjak razume i neke druge horizonte ljudskog postojanja!

Daj Bože!

stanjestvari,com

SKINI APLIKACIJU