УПОТРЕБНА ДОЗВОЛА

Стефане, јеси ли донео аушвајсе – како наш надређени зове радне дозволе да се крећемо и да будемо кретени у време полицијског сата - питам младог колегу. Донео, одговара.

Радним данима иненако успевамо да завршимо посао у редакцији до пет поподне, али јуче смо дебело пробили рок. Шта да се ради, недељом само до три, посла пуно, времена мало.

Седам у ауто, и са Славије, правац Газела. У Кнеза Милоша живе душе нема. Журим да стигнем на почетак филма о „Човеку који је видео бесконачност.“ Цвркућем на телефон. На сату је четири и петнаест. Таман.

Тад је све стало. На прикључењу за НБГ стоји колона колона. У даљини се виде паркирана полицијска возила. Бљеште ротациона светла. 

Нешто се десило, саобраћајка, помислих прво. Однекуд се појавише момци у цивилу. Приђе ми једа буцко са црном маском преко лица. Уљудно затражи аушвајс и личну. Све се променило, некада се црна маска преко лица стављала само кад се у пљачку ишло.

Шта се дешава, питам. Каже, легитимишу све да виде да ли имају пропуснице. Добро, рекох себи, нас што имамо дозволе пустиће, а са овим другим не се разрачунају. И да ли је могуће да се толики народ возика у време забране кретања? Ми смо луд народ, али баш толико, не верујем.

 Мало из аута, мало споља, пратим шта се дешава. Напред ни макац, а возила иза само се умножавају. Колико сам успела да добацим, сви су имали радне дозволе. Одједном пропустише два возила иза мене. Питам што њих а нас не, одговарају да су они здравствени радници.

Помало и снимам, јер сам већ у глави развила теорију како се уствари десило нешто страшно, неком важном. Гледам у телефон, на интернет вестима ни слова.

Скоро ће шест. Већ драмим, зовем колеге, кажем да сам заглављена у колони, да је Газела под опсадом, „проверите шта се дешава, ево вам снимци, пожурите, да будемо први, ово нико нема...“

Како да будемо први кад је, ено, већ стигла нека новинарска екипа. Ови су сигурно са Н1, помислих. Међутим, један од њих приђе полицајцу, онако под маскама се загрлише, здраве се. То ме мало поколебало, није уобичајено, али, добро, може да се деси. Ови моји ми шаљу снимке са градских камера, на њима само једна трака заглављена, остале проходне.

У то стиже и линк, Србија данас објавила вест да је колона на ауто путу чак до наплатне рампе, небитно које, да полиција не може да постигне да искажњава неодговорне грађане који и поред упозорења и усред епидемије крше полицијски час.  Стиже још један, па још један... Казнише пола Београда. Сад ми је јасно.

Померисмо се, али само до следећег пункта. Сад су полицајци у униформама. И они траже аушвајсе и носе до возила на проверу.

 Прођох, напокон. Филм се одавно завршио. Чини ми се да ће још данас затворити цео град.

Срећом, имам радну, а не употребну дозволу.

SKINI APLIKACIJU