Kako su milioni Amerikanaca u vreme Velike depresije za samo nekoliko dana ostajali bez novca, poslova i krova nad glavom (VIDEO)

Pre više od jednog veka, počeo je američki san - sinonim za dobar život, blagostanje - i mnogi su ga 1920-tih u Americi živeli, kada je ulaganje na berzi u prosperitetne kompanije postalo realnost i za običnog čoveka.

Sve do oktobra 1929. godine - berza u Njujorku doživljava veliki krah, a milioni Amerikanaca za samo nekoliko dana ostaju bez novca, poslova i krova nad glavom.

San se pretvorio u agoniju i finansijski sunovrat koji do tada, a ni mnogo godina posle, nije viđen.

„Za krizu koja je počela 1929. godine kaže se da je majka svih kriza - tada su finansijska tržišta preuzela primat i izgubila oslonac u realnom ekonomskom sektoru", objašnjava Miodrag Jakšić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Masovna kupovina akcija, neretko i uz zaduživanje kod banaka, nije imala pokriće u realnoj ekonomiji i stvorila je mehur od sapunice koji će se tog oktobra raspršiti.

Jakšić smatra da je najbolju ilustraciju krize dao francuski ekonomista Alan Lipijec, koji je, opisujući finansijska tržišta pre nekoliko decenija, rekao da „svet, poput junaka iz crtanih filmova, počinje da pada onda kada pogleda dole".
Velika depresija, ekonomski krah koji je 1929. počeo u Sjedinjenim Američkim Državama posle sloma berze, proširila se ubrzo na ostatak planete i trajala je do 1939, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika, a piše BBC.

Gotovo vek kasnije, svetska ekonomija je ponovo u krizi usled pandemije korona virusa, ali su berze ovoga puta uspele da se oporave za samo nekoliko meseci, dok je tokom i posle Velike depresije za to bilo neophodno 25 godina.
Dvadesete godine prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama nazivane su „zlatnim" - zemlja je iz Prvog svetskog rata izašla kao pobednica, ekonomija je bila u zamahu, a životni standard je rastao ubrzano.

„Dostigli smo najveći nivo komfora i napretka u istoriji čovečanstva - bliži smo definitivnoj pobedi nad siromaštvom od bilo koje zemlje u istoriji", rekao je 31. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Herbert Huver, na inauguraciji održanoj 4. marta 1929, šest meseci uoči kraha berze u Njujorku.

Razvojem novih tehnologija vodeće američke kompanije postajale su sve moćnije, a građani koji su kupovali akcije ovih firmi sve bogatiji.

Proizvođači automobila, radio opreme i čelika bili su izuzetno popularni u tom periodu, pa su akcije kompanija poput Ju Es Stila, Forda, Dženeral Motorsa, Američke radio korporacije, bile među najtraženijima.

Amerika je početkom dvadesetih godina bila u procvatu.

Te godine nazivane su „Galopirajuće dvadesete".

Privreda je dobila injekciju - vojnici su se vratili iz rata, nastavljeni su građevinski projekti i izgradnja, a zapošljavano je sve više žena - sve je to dovelo do boljeg standarda ljudi.

U 1920. godini pojavila se i prva reklama na radiju, a električna veš-mašina i usisivač postali su potreba skoro svakog domaćinstva.

Pošto su stvari išle dobro, banke su ljudima davale kredite.

Sve veći broj Amerikanaca mogao je sebi da priušti i automobil kompanije Ford, američkog auto-industrijskog ponosa.

Kako je standard postajao bolji, tako su ljudi počeli da investiraju, a da bi zaradili više neki su uzimali i zajam od banke - kako bi ulagali više na berzi.

Naizgled, Amerika je cvetala.

Džez muzika je postajala sve popularnija, prohibicija (zabrana prodaje alkohola) davala je rezultate, ljudi su zarađivali na berzi, a prihodi države su se udvostručili.

Od 1922. do 1929. godine trgovanje na berzi poraslo je za čak 218 odsto.
Ukupna cena akcija na finansijskim tržištima u Americi između 1920 . i 1929. godine narasla je 10 puta, piše na specijalizovanom sajtu Investopedija.

Ulaganje je bilo omogućeno i siromašnijima koji su uzimali povoljne kredite, a kupovinom deonica brzo su dolazili do novca, lako otplaćivali dug bankama i zadržavali profit.

„Posle Prvog svetskog rata korišćena je ekspanzivna monetarna politika i ubacivan je veliki novac u privredu i tržišta kroz projekte obnavljanja zemlje.

„Mnogi su pomislili da veoma lako i brzo mogu da dođu do zarade na berzi, što se i dešavalo od 1920. do 1929. godine", kaže za BBC na srpskom Duško Bodroža, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.

Akcije se odrodile od realnosti

Stvoren je investicioni mehur u čijoj osnovi su stajale berzanske špekulacije koje su u ogromnoj meri finansirane iz tuđih izvora - iz zajmova ili trgovanjem na marginu (trgovanje akcijama koje investitori kupuje bez svog kapitala uz bankarski kredit), objašnjava za BBC na srpskom, Nenad Gujaničić, glavni broker kompanije Momentum sekjuritiz.

„Iako je bilo očigledno da su se akcije u velikoj meri odrodile od realnosti, koju je istina činio američki privredni preporod nakon završetka Prvog svetskog rata, teško je reći zašto je sunovrat akcija krenuo baš u oktobru 1929", dodaje on.

Ipak, finansijska tržišta krajem leta 1929. godine postala su nestabilna, a predsednik Huver sve zabrinutiji.

Tomas Lamont, predsednik Džej Pi Morgana, jedne od najvećih banaka u Americi tog doba, uveravao je Huvera da će se „tržište samoregulisati i da nema potrebe za državnom intervencijom", navodi se u BBC-jevom dokumentarnom filmu iz 2009. godine.

Oktobra 1929. godine se ispostavilo da Lamont nije bio u pravu - sve se raspršilo kao balon od sapunice.

Crna nedelja i sunovrat

Sunovrat tržišta počeo je 24. oktobra, dana koji će ostati upamćen kao Crni četvrtak - gubici su tog jutra bili 11 odsto od ukupne vrednosti svih akcija.

Ispred Njujorške berze se tada okupio veliki broj investitora koji su se uplašili da će izgubiti novac, ali su čelnici banaka i tadašnji potpredsednik berze Ričard Vitni kupovinom velikog broja akcija ublažili pad i uspeli da spasu dan.

Nije im ipak pošlo za rukom da odobrovolje investitore na duže staze - već početkom naredne nedelje pad se nastavio, a Crni ponedeljak i Crni utorak doneli su zbirni pad vrednosti akcija od 23 odsto.

Tolika je panika vladala među vlasnicima akcija koji su brže-bolje želeli da ih se reše, da su radnici na Njujorškoj berzi ostajali i četiri sata nakon oglašavanja zvona za kraj radnog dana, kako bi zapisali sve transakcije, opisuje se u BBC dokumentarnom filmu Veliki krah.

Investitori na američkoj berzi izgubili su oko 25 milijardi dolara (ekvivalent sumi od 401 milijarde dolara danas), a kontinuirani pad glavnih indeksa na Njujorškoj berzi koji je počeo oktobra 1929. i trajao je 34 meseca.

SKINI APLIKACIJU